Apokalipsa nije uništenje!!!

[Јаков.]

Gledajući jedan dokumentarni film o Armagedonu, "God vs. Satan: The Final Battle" iz produkcije TV kanala History, došao sam do jednog tako očiglednog, ali ipak tako skrivenog podatka.

Reč "APOKALIPSA" na originalnom grčkom nema značenje "uništenje, smak..." kakvo mi već vekovima doživljavamo. Ta reč znači otrkivanje tajne, izlaženje na videlo. 

Zapravo tako se čuveni Jovanov apokalipsis i zove "Otkrivenje Sv.Jovana Bogoslova". Jasno je odmah iz naslova o čemu se radi.

 

Međutim sam sadržaj Otkrivenja nagoni nas na to da tu reč "apokalipsa" vezujemo za nešto strašno, devastirajuće.

 

Ono što je kod sve tri religije koje se nazivaju religijama Knjige (judaizam, hrišćanstvo i islam), identično da svi očekuju Kraj, i to Kraj koji će biti devastirajući i za sva vremena. 

 

Niko ne zna tačno mesto gde će se ta finalna borba između Dobra i zla desiti. Uglavnom se svi slažu da će to biti tamo gde je Spasenje i počelo, to jest na prostoru Svete Zemlje (Jerusalim možda). 

---------------------

 

Ono što je takođe simptomatično, (a to je kroz sve vekove provejavala ta misao) da je Kraj već počeo. Da poplave, zemljotresi, ratovi, glad... koji se dešavaju, su početak Kraja ili najava. 

Istini za volju. Otkad čovek postoji, vazda je bilo tih prirodnih kataklizmi i nije ništa neobično da se u verujućem jave takve misli. 

------------------------

 

Usudiću se da kažem da Apokalipsa i Armagedon za mene nisu to. 

Više te najave Kraja smatram upravo pokazivanjem. Da se dobar pokaže dobar, a loš kao loš. To jest da se vidi ko je stao na stranu Boga a ko na stranu đavola. 

Ne verujem u neko vidljivo ratovanje (anđeli protiv demona), jer se taj rat dešava od postanka svakodnevno, ali ne vidljiv nama zemnima. 

Po meni ukoliko do Armagedona i apokalipse dođe, mislim da mi ništa nećemo mnogo više da osetimo to nego što se svakodnevno akamo i trujemo u ovoj Dolini plača. Osetićemo tek onda kada sve prođe. 

Ljudi će i dalje umirati i rađati se, ali će drugi odnosi vladati na Zemlji. 

 

A na onom svetu, to je već Raj. Ili Pakao.

 

[DYNABLASTER]

Bog je rekao da ce krajnje unistenje biti ognjem.

[Crveni Baron]

Dopalo mi se ovo sa otkrovenjem... Pokazace se ko je laza a ko istina... Ko je ustima a ko delima tvorio ...

[Јаков.]

Zapravo je meni najinteresantnija jedna možda sporedna stvar za celo to događanje koje će se zbiti, a to je potpuno odsustvo logike. 

 

Svi znaju (i na Nebu i na Zemlji) da će pobediti Dobro. 

To jako dobro zna i satana i demoni. Kao i ljudi koji su otvoreno stali na stranu zla. Makar i ovim ograničenim ljudskim umom, mora se zapitati: "gde je tu logika?". Ko želi da gubi i da nestane?

Nije zalud ona "kud svi turci tu i mali Mujo".

 

Ajde kad je neko zadrt pa neće da odstupi jer je na strani Dobra, poput Kneza Lazara, koji je jako dobro znao da mu je kucnuo pozni čas, ali ga to nije pokolebalo da se suprostavi nadmoćnoj turskoj armadi. A mogao je samo da klekne i kaže "izvolte se proći" i ne bi mu dlaka sa glave falila. Čak šta više. Ne bi mu zamerili ni zapadnjaci koje je spasao, a koji bi tako uradili bez imalo griže savesti. 

No dobro. Jasno je kad je neko ko je na strani Dobra, nepokoleban, jer se zna da ide u Carstvo Nebesko.

 

Međutim ova ekipa iz Zla, oni su mi totalni nelogični. Koja to mora da je mržnja i bes, kada unapred izgubljenu bitku i život, ratuju samo radi rata i mržnje. 

[DYNABLASTER]

Gordost tolko pomuti um da misle da su nepobedivi i iznad Boga, to je logika.

[Crveni Baron]

Pa zanimljivi su i oni Bogu ... slobodan izbor i ostalo ... Verujem da bi bogu bilo prilicno dosadno kao svemogucem i svemocnom bicu koje unapred zna sta ce se i kada i kako dogoditi ...kao da gledas film vidjen vec stotinama puta ...

[Deki992]

To je i mene uvek bunilo.Djavo zna da ga ceka vecna propast,i da vodi unapred izgubljenu bitku.I jos uz sve to kroz istoriju gleda kako prolaze oni koji ga sleduju,a posto kazu da je on visestruko inteligentniji od coveka,lako mu je da zakljuci da ce on proci najgore od sviju dece.I dalje tera po svom.

Meni tu nesto debelo ne stima.

[Дамјан]

Ajde kad je neko zadrt pa neće da odstupi jer je na strani Dobra, poput Kneza Lazara, koji je jako dobro znao da mu je kucnuo pozni čas, ali ga to nije pokolebalo da se suprostavi nadmoćnoj turskoj armadi. A mogao je samo da klekne i kaže "izvolte se proći" i ne bi mu dlaka sa glave falila. Čak šta više. Ne bi mu zamerili ni zapadnjaci koje je spasao, a koji bi tako uradili bez imalo griže savesti. 

 

1. Ко је то без борбе пустио непријатеља на своју територију, а да је могао да се брани? Прво долази до ратног окршаја, па кад једна страна поклекне, преговара се о миру, што је феудална Србија и учинила после Косовске битке; непуних годину дана касније постали смо турски вазал.

 

2. Западњаци се нису само борили, већ су на крају и срушили Османлијску моћ:

   

   Није вино пошто приђе бјеше,

   није свијет оно што мишљасте.

   Барјактару дариват Европу-

   грехота је о том и мислити!

   Веља крушка у грло западне.

   Крв је људска рана наопака,

   на нос вам је почела скакати;

   препунисте мјешину гријеха!

   Пуче колан свечевој кобили.

   Леополдов храбри војевода,

   Собијевски, војвода савојски

   саломише демону рогове.

   У ћитапу не пише једнако

   за два брата једноимењака.

   Пред Бечом је Бурак посрнуо,

   обрнуше кола низа страну.

   Не требује царство нељудима,

   нако да се пред свијетом руже.

 

Ала волим Његоша

[Дамјан]

Апокалипса мора да има дубље значење од некаквих ратова и разарања, јер ако је ово друго у питању, нисам импресиониран. Како год окренули, у могућност уништења овог света многи верују, и верујући и неверујући, само је питање кад ће и како ће. Ентропија је један од свемирских закона.

[Batman]

[Deki992]

[Raymond Red Reddington]

Уништење по мени траје од првог доласака Христовог па ће трајати до другог доласка.

Сва убиства, мучења, силовања Хришћана (и других наравно) су по мени уништење човека и саме човекове природе..силовање душе...

Откровење св.Јована по мени и о томе говори...

Сваки дан гледајући и читајући вести...видим да уништење траје..и траје...и траје...

Када сам неки дан видео на вестима како су муслимани одсекли главу Хришћанској девојчици...дошло ми је да ударам главом од зид док не предам душу Богу ..јер сам немоћан да било шта променим и било како да помогнем Браћи и Сестрама на средњем истоку...

Запитам се та ће сутра бити код нас(имам и сам децу)...ако се повампире муслимани поново...или усташе...

све су нас разоружали...

 

ужас..

[cloudking]

Уништење по мени траје од првог доласака Христовог па ће трајати до другог доласка.

Сва убиства, мучења, силовања Хришћана (и других наравно) су по мени уништење човека и саме човекове природе..силовање душе...

Откровење св.Јована по мени и о томе говори...

Сваки дан гледајући и читајући вести...видим да уништење траје..и траје...и траје...

Када сам неки дан видео на вестима како су муслимани одсекли главу Хришћанској девојчици...дошло ми је да ударам главом од зид док не предам душу Богу ..јер сам немоћан да било шта променим и било како да помогнем Браћи и Сестрама на средњем истоку...

Запитам се та ће сутра бити код нас(имам и сам децу)...ако се повампире муслимани поново...или усташе...

све су нас разоружали...

 

ужас..

 

Ne desava se sve to od skoro... sve sto si nabrojao se desava vec hiljadama godina, sad samo zivimo u takvom svetu da smo mnogo izlozeniji informacijama nego ranije. Sta si ti npr. 1978. godine mogao da se informises? Samo ono sto se emituje na Dnevniku2 ili u politici a te vesti su prolazile debele filtere...

 

Al ne samo kod nas zbog komunizma, generalno zbog tehnologija, svi narodi su ranije bili mnogo manje izlozeni infomracijama, danas je internet to proemenio i svaka vest munjevitom brzinom dodje do svoje publike...

[Иван Ивковић]

Смак света није по вери 

 

(Проф. др Љубивоје Стојановић, протојереј)  

 

Другог Христовог доласка не треба се плашити јер Бог није осветник. То је "повратак" домаћина кући, са поклонима, а не средствима за кажњавање.

ПРЕДУГО људски род живи своје страхове од уништења и нестајања, и то је последица маловерја и празноверице, нема никакве везе са живом и делатном вером. Нажалост, није мали број оних који живе у религијском страху, који их спречава да на прави начин виде Бога, свет, другог човека и себе.

Доситеј Обрадовић је у своје време писао о слабостима такве вере наводећи пример једне жене "вернице" која је на питање да ли се плаши Бога одговорила: "Плашим, плашим, ко се зла не би плашио!" Овај унутрашњи трагизам треба препознавати у себи и уклањати из себе, што некима нашим савременицима не полази за руком. То се види из изјава савремених креатора религијског страха и непремостиве дистанце Бог - човек, који радо цитирају изјаву: "Ако желиш да засмејеш Бога, реци му своје жеље!"

Без имало једностраног критицизма, снагом живе вере слободно можемо рећи да се овде ради о продуженом Каиновом комплексу самокажњавања и самообезвређивања, лутања по беспућу непокајане преплашености. Бог се доживљава као сурови осветник, а вера као систем умилостивљења, што обесмишљава стваралаштво и сами чин спасења своди на испаштање и избављење. Богочовечанско заједничење се не може видети и разумети у контексту те и такве отуђености.

Историјски догађаји у којима има и те како много лоших ствари и појава у стању вере као преплашености од већег, тада добијају неку чудну димензију у нашим мислима. Приступамо им нестваралачки као феноменима које треба безусловно прихватати као готове и непомерне чињенице. Заборављамо библијско сведочење о стваралачком учешћу човека у Божијем стваралаштву од самог почетка стварања. Човеку је дато да свему створеном да име, поверена му је целокупна творевина да њоме одговорно управља, о чему сведоче речи стваралачког благослова Бога људима: Рађајте се и множите и напуните земљу и овладајте њоме!"

Треба рећи да се Бог није повукао из историје, чекајући негде на пристојној удаљености тренутак освете непослушном човечанству. Поверавајући човеку овај свет са свим његовим стваралачким потенцијалима остао је у сталној комуникацији са човечанством. Без наметања било чега и без ометања човека у било чему увек је ту доступан и добронамеран. Врхунац тога остварује се у Христу Спаситељу, Богочовеку, који је остваритељ и гарант спасења света и човека, који већ од самог почетка није показао успешност и умешност у стваралачком промишљању себе и света. Тако да је спасење стварно остварење богочовечанске пуноће, а не избављење од вечних мука. Ово сазнање и прихватање са вером тога дара љубави Божије разрешава нас од свих бесмислица уплашености због наших људских недостатака.

Разумевање Христовог спасоносног дела и заједничење са Њим у богочовечанској пуноћи битно доприносе нашем узрастању у сигурној вери, која је слободна од предрасуда и недоумица. Истина је да ми хришћани верујемо у други Христов долазак, али од тога нико не треба да прави драму пуну неизвесности и претњи. Посебно кад знамо да је Он већ ту "у све дане до свршетка века", сходно обећању од пре више од 20 векова, датом апостолима и свима нама. Смислени гарант истинитости тога присуства јесте литургијско заједничење и сапричасна радост вере. То треба стварно доживети, јер у супротном долази до многих странпутица и једностраности, о чему сведоче многи примери оних који су слабошћу свога маловерја покушавали изнудити Христов долазак користећи се различитим пребројавањима и анализом неких догађаја. Већ пуних 20 векова и више они никако не могу да израчунају "тачан датум" због сопствене површности и брзоплетости.

Наше време оптерећују неки савременици који најављују да ће током ове наше 2015. године доћи до "судара астероида, метеора и комета ..." што ће проузроковати смак света. Најпре, смак света није израз који долази из стања живе вере, јер тако нешто је нејасно и неодрживо у хришћанском промишљању времена и вечности. Библијски термини су "ново небо" и "нова земља", као и "нова твар" и "нови човек", што нема некакве везе са термином "смак света", који представља удаљавање од хришћанског одговорног оптимизма. Пише у библијском тексту "плач и шкргут зуба", али то не треба разумети као Божију освету над непослушним створењима него као стање у коме су сви они који живе у атмосфери мржње немајући нимало љубави у себи. Такви сами одлазе у то стање, не гура их Бог од себе већ они саможиво и самовољно иступају и удаљавају се од Његове љубави. Искрени верници ово треба да разумеју како неби били жртве сопственог незнања.

Други Христов долазак је стварност вере и не треба га се плашити никако, али је неумесно било какво убрзавање процеса. Прихватајући то на такав начин човек се све више остварује у вери, не лишава се важних информација. Изненадност тога догађаја треба разумети креативно, као добру могућност прогресије вере, а не као ускраћивање Божје човеку. Када верујемо у стварност Христове присутности у Цркви, са једне стране, и одсутности, са друге стране онда стваралачка напетост добија посебну динамику. Његов други долазак је "повратак" домаћина кући, са поклонима, а не средствима за кажњавање.

 

Извор: http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:558945-Smak-sveta-nije-po-veri

[Svetlost svetu]

Већ дуже време размишљам управо о овоме. Један свештеник приликом исповести и мог роптања о греху и тежини крста, рекао ми је "Сви ће те осудити али Христос неће", ја сам хтео да га питам, а шта је са страшним судом, митарствима.. Нисам имао смелости и било ме срамота.