Jeromonah Luka iz Damaska, starešina manastira kod Danilovgrada: Sirija biblijska zemlja

[Guest]

Sirija biblijska zemlja

V. KADIĆ | 09. septembar 2013. 20:59 | Komentara: 3

Jeromonah Luka iz Damaska, starešina manastira kod Danilovgrada govori za Novosti: Stranim uplitanjem narušen vekovni mir, od države napravljeno zgarište

 

Manastir Svetog velikomučenika Dimitrija

 

MIR svima! Hoće li ovu poruku Gospoda Isusa Hrista slediti oni koji danas zveckaju oružjem i prete bacanjem bombi na biblijsku Siriju, zemlju koja je dala 49 proroka, bila i ostala centar svetske civilizacije i religija?

 

Hiljadama kilometara daleko od rodne grude, otac Luka, jeromonah i starešina Manastira Svetog velikomučenika Dimitrija, smeštenog u Kadića Boanu, ljutom kršu između Ostroga i Ždrebaonika, predajući se molitvama Bogu za spas svoga i svih naroda ovoga sveta, otkriva istinu i radost, otkriva da ko izgubi - dobija!

 

- Ako predsednik Amerike Obama veruje u Boga i nosi svoj krst, ako veruje u mir od Boga, zašto onda preti napadima na moju svetu zemlju? Neka ostavi moj narod da živi u miru - kaže otac Luka, koji danima strepi od juriša američkih krstarećih raketa na Damask, Malulu i druge gradove Sirije. - Ima li srca? Razume li šta se dešava?

 

Duboko zamišljen i zabrinut, naš domaćin šalje pogled daleko put istočnog Sredozemlja.

 

- Molim se za spasenje mitropolita Pavla, brata našeg patrijarha, i vladike Jovana, koje su pobunjenici pre četiri meseca zarobili. O njima ništa ne znamo i strahujemo da teroristi ne urade ono najgore. U mojoj zemlji od davnina živi mnogo vera i naroda, pravoslavaca, katolika i muslimana, Jermena i Kopta.

 

ASAD - Predsednik Asad nije terorista, jer brani svoju državu. On je lekar oftalmolog i jako pametan čovek, nekada je studirao u Londonu, a i njegov otac je uradio mnogo za Siriju. Moja otadžbina je uvek protiv rata. Poslednji put sam tamo bio pre devet godina - kaže otac Luka.

 

Njihov suživot je bio za primer svima. Ali tek stranim uplitanjem i podrškom koja se daje pobunjenicima teroristima ona je narušena. Rat koji tamo besni nije verski, niti će biti. Ja znam da plaćenici iz belog sveta napadaju moj narod i ubijaju ljude.

 

Tamo je Al kaida umešala svoje prste, uništene su mnogobrojne fabrike i gotovo kompletna infrastruktura. Narod nema hrane i lekova, nema dovoljno vode, njihovi domovi su postali zgarišta, dok im se život odvija u šatorima u pustinji. Pozivam zapadne sile da odustanu od rata i da slede hrišćanski put mira.

 

Zastaje sa pričom za trenutak otac Luka, koji kao pravi pastir brine za svoje stado.

 

- Srpski narod je takođe preživeo stradanja u svom postojanju, pa razumete moju brigu o Siriji, jer želim da ona ostane otadžbina mira. Tamo su mi roditelji, žive u Damasku i brinem za njih, dok mi je brat Pahomije u Grčkoj. Sa ocem i majkom se često čujem telefonom. Prošle godine su bili ovde i oduševili se lepotom manastira i vratili se kući okrepljeni.

 

Otac Luka je u ovaj manastir došao pre sedam godina. Susret sa mitropolitom Amfilohijem na Surčinu bio je dovoljan da ga visokopreosvećeni vladika „ubedi“ da se skrasi na crnogorskom kršu.

 

 

- Nisam tada znao srpski. Poljubio sam ga u ruku i rekao - blagoslovite. I danas komuniciramo isključivo na grčkom dok sam srpski u dobroj meri naučio. I on brine za Siriju. Strada naš pravoslavni narod svuda po svetu i samo Bog zna do kada.

 

Dolaze vernici sa raznih strana u ovaj manastir, staro i mlado, bolesni i zdravi, u jednu kolonu prinoseći svoju žrtvu Svetom Dimitriju. Izgradili su ga Kadići, bratstvo koje je postradalo od vladarske kuće Petrovića i to na mestu gde dugo nije sveća gorela...

 

GREŠKA

 

- AKO pratimo šta sve piše u Svetom pismu i Jevanđelju po Mateji, onda ćemo shvatiti da je došlo zadnje vreme. Ali to još ne znači kraj, jer ne znamo koliko će ono trajati. Nečisto oko vidi sve loše, a predsednik Obama će, ako krene u rat, napraviti veliku grešku - upozorava naš sagovornik.

 

 

Извор

 

[Guest]

Јеромонах Лука: Ово у Сирији није грађански рат

12 четвртак сеп 2013

Posted by radiosvetigora in Преносимо

≈ Оставите коментар

 

 

 

Иступања против могуће војне операције у Сирији, чија логика се добро описује формулом „Морамо да убијамо Сиријце како бисмо зауставили Сиријце који убијају Сиријце“ у последње време се дешавају у читавој Европи, и Црна Гора није изузетак. Ових дана у главном граду земље, Подгорици, са транспаретнима Стоп, Америка! протествовало је неколико стотина људи, међу њима игуман православног манастира Светог великомученика Димитрија из Даниловграда, јеромонах Лука, пореклом Сиријац.

 

У интервјуу за Глас Русије отац Лука, теолог и доктор, који је учио науке у Грчкој, рекао је да је у Црној Гори већ 7 година. Ову малу мирну земљу одабрао је због сличне традиције у културе. Отац Лука признаје – у оваквој акцији учествовао је први пут. Са политичарима и партијама никада не би пошао, а са обичним грађанима за мир у родној земљи – кренуо је. То што се дешава у Сирији није грађански рат, убеђен је свештеник.

 

- Оче Лука, од почекта конфликта у Сирији око 400 хиљада хришћана било је приморано да бежи из земље, више од хиљаду је убијено. При томе то су априлске цифре, крваве борбе не престају, тако да је очигледно да је пострадалих још више…

 

Ми смо сви живели у миру. Ово једноставно кажем од срца. Као свештено лице, не могу да кажем оно што не осећам. Даље, ми никада нисмо имали проблеме, никада се нисмо свађали, нико нас није нападао. Па и ако неко нешто непријатно каже, онда су сви били против тог човека- и муслимани и православци. Ако би се нашао православни свештаник на путу, нико није псовао или говорио ружне речи. Дамаск је, да тако кажем, први главни град. Дамаск је пре свих био престоница, пре 2000-3000 година.

Мени је 50 година, а у војсци сам радио као лекар у дому здравља. Сви моји пацијенти муслимани су ме поштовали, иако сам православац и носио сам крст. И сви су ме волели. Никада није било упирања прста и подела на хришћане и муслимане. Никад. И ово што се дешава јако боли, смета. Људи који сада учествују у сукобима и врше нападе, нису припадници нашег народа. Ово није „грађански рат“ и рат против локалног народа. Побуњеници су дошли из разних земаља. Као свештено лице немам ТВ пријемник и не пратим све детаље сукоба, понекад само преко интернета. Но, хоћу рећи, сви знају одакле долази овај сукоб и знате зашто Русија жели да буде мир у Сирији. Јер, Сирија је као улаз, као врата за Европу, за цео свет. Хвала Богу да има бар једна земља која каже: „не, доста више“.

 

- Да ли верујете у могућност војне операције против Сирије?

 

Нешто би требало да се деси коначно и да се заврши ово. Пола- пола верујем да ће бити рата. Али, не дај Боже да буде рата, да се не прошири на све земље. Ситуација је много опасна. Молимо се и желимо да буде мир. Онако како каже наш Бог: „мир свима, мир свуда“.

 

- Буквално недавно генерални секретар УН Бан Ки Мун је назвао хуманитарну кризу у Сирији највећом у најновијој историји. Шта можете да кажете тим поводом?

 

Ова је влада најлепше владала у Сирији, и најбоље и најмирније. Помаже и муслиманима и православцима. Морам рећи да у Сирији, одлуком ове владе, струју нису плаћале школе ни џамије, цркве. И школске уџбенике, на пример, све је бесплатно ђацима поклањала држава. А сад, због сукоба, око 2 милиона деце не иде у школе. А срушено је више од 3000 школа. Многе школе су биле уточишта за избегле и прогнане.

 

Много је деце раније ишло и у иностранство на даље школовање, а сада побуњеници раде на томе да многи остану неписмени.

 

 

 

Извор: Глас Русије