Ксенија Цицварић - Славуј са Рибнице

[Ромејац]

КСЕНИЈА ЦИЦВАРИЋ

Подгорица, 1929. — Београд, 1997.

 

СЛАВУЈ СА РИБНИЦЕ

 

Ксенија Цицварић је рођена у Старој вароши, у Подгорици, 1929.године. Завршила је гимназију, желела да учи певање, али није било могућности. Шездесетих година јавила се на конкурс за певача на Радио-Титограду, и одмах била примљена. Јаника Балаж је био одушевљен њеном песмом. Отпевала је „Млада Јелка љуби Јанка“, песму коју је научила од своје мајке. Уследио је упечатљив наступ и победа на Југословенском фестивалу народне музике у Црној Гори. Певала је „Сјевер ружу низ поље нијаше“, а кад је завршила, колеге из хора су је на рукама понели! Тада је добила на поклон скупоцену црногорску ношњу краљице Милене…

 

„Славуј са Рибнице“, јединствена певачица, која је на најлепши начин прославила и промовисала црногорску песму. Њен анђеоски глас и ненадмашна лирска интерпретација којом је дочаравала најтананија осећања, се не заборављају.

Славуја са Рибнице, који је плијенио љепотом свога гласа, причињавајући другима радост, ломила је туга (изгубила је сина и мужа). Патила је и пјевала ("Млада Јелка", "Ој весела веселице", "Милица једна у мајке", "Сејдефу мајка буђаше", "Долином се шетала дјевојчица мала") и сопствену тугу лијечила пјесмом. Отуда у њеном гласу драмска озбиљност, уздржаност, одмјереност, префињена лирика, топлина у боји гласа — божји дар. Пјевати — значило је живјети. Црногорска народна ношња (једна од најскупљих на свијету) савршено је одговарала њеном стасу, љепоти, отмености и меланхоличном осмјеху. Ријечи њеног савременика и пријатеља Мома Марковића буде сјећања на њен лик: "Смјењивали су се врхунски извођачи из Београда, Загреба, Сарајева, Скопља и Љубљане. Прва дама те дивне вечери била је и по музичком умијећу и по љепоти Ксенија. У црногорској народној ношњи пјесмом и појавом очарала је све. Били смо најбољи. Нажалост нема више таквих фестивала, нема више велике заједничке државе, нема ни Ксеније". 

Једанаестог фебруара 1997. године у седамдесетдругој години живота напустила нас је Ксенија. Сачувала је велики дио блага наше народне пјесме а њен префињени укус и сензибилитет зналачки су одабирали најбоље. Својим лирским гласом, специфичне боје и интерпретације елегичних народних пјесама, појавила се на Рибници, наставила широм — Југославије и стигла до срца наших људи широм свијета.

[Ромејац]