Христов однос према војницима

[Баба]

[error]

Aх, па oн му код нас дође као изузетак који потврђује правило, он је био једини у историји. Такође је био једини епископ икада (Његоша не рачунам ни у хришћанина, тако ни у епископа) који је уједно био и секуларни владар (уколико не рачунамо архиепископа Макарија као председника Крита).

 

P.S. За случај да опет покушаш са навођењем примера светитеља, немој, већ знам да многи не представљају нешто нарочит морални компас, поготово ти који су били секуларни владари, почевши од цара Константина (одговоран за смрт хиљада људи) и царице Јелене (одговорна за смрт жене свога сина), Теодосија (одговар за смрт хиљада и хиљада људи) и Јустинијана (оговоран за смрт више људи него било који други светитељ, вероватно више него сви други сабрано) и жене му Теодоре (која је била проститутка), па преко Меровинга и Немањића (њих је најбоље да не коментаришем, да се не би дигле страсти и започео пламенски рат на форуму), све до Романова (који не знам из којег разлога се уопште налазе у диптиху). Ах, да сада је ту и Његош који чак није ни био хришћанин, а много је волео италијанске балерине...

[Дамјан]

Ех, кад би владаре из прошлости оцењивали данашњим мерилима, ниједног ни у бунилу не би прогласили за свеца... Њихов посао је, између осталог, био да се баве политиком и ратом, и није увек јасно зашто стално морају да ратују, шта их тера да обавезно нађу непријатеља, као да им је увек мало земље и блага... 

 

Конкретно у средњем веку, рат и не постоји у класичном смислу, где постоји посебан узрок, повод, ток рата и мировни уговор - не, већ је просто свако потенцијални непријатељ, и мало-мало па долази до неке битке, а пошто не може свако са сваким да ратује, онда се склапају политички бракови, како би се макар с неким живело у каквом-таквом миру...

 

И није хришћанство потпуно одвојено од културних схватања свога доба, ако се и не мењају догме, то се у пракси много тога интерпретира у духу времена у коме се живи.