Jump to content

Ервин Шредингер - 126 година од његовог рођења (google у његову част)

Оцени ову тему


Guest - . . .-

Препоручена порука

  • Гости

Erwin_Schr%C3%B6dinger.jpg

 

 

 

Ервин Рудолф Јозеф Александер Шредингер (нем. Erwin Rudolf Josef Alexander Schrödinger; Беч12. август 1887 — Беч, 4. јануар 1961) је био аустријски теоријски физичар.

Рођен је као син јединац добро образованих родитеља. До 11. године образовао се код куће, а након тога је похађао школу како би се припремио за Бечки универзитет.

 

 

Тамо је дипломирао физику а на Универзитету је остао до Првог светског рата, у којем је учествовао на италијанском фронту. Након рата се вратио се у Беч где се оженио и 1921. добио позицију теоријског физичара на универзитету у Цириху. Шест година које је ту провео биле су међу најпродуктивнијим у његовој каријери, иако је на механици таласа почео да ради тек 1925. Већ 1926. објавио је свој рад где кретање електрона у атому описује као таласну функцију. Године 1927. добио је велико признање, када су га позвали наБерлински универзитет где је требало да замени Макса Планка. Тамо је остао до 1933. када је због доласка нациста на власт отишао на Оксфорд. Исте године је поделио Нобелову награду за физику са Полом Дираком.

 

Године 1938. вратио се у Аустрију, али након што је нацистичка Немачка извршила припајање Аустрије, отишао је у Даблин где се бавио филозофијом физике. 1960. године се вратио у Беч где је годину дана касније умро.

 

Шредингерова једначина кретања електрона је основна једначина у нерелативистичкој квантној механици. Потпуно одбацује покушаје да се кретање електрона одвија по одређеним путањама у атому и настоји да опише њихово кретање искључиво таласним својствима. У неком тренутку вероватноћа да се електрон нађе у некој тачки простора сразмерна је квадрату апсолутне вредности таласне функције. Таласна функција се мења зависно од квантизације електрона. Помоћу те једначине, у приницпу, могуће је добити квантофизички модел сваког атома. Ипак, ту једначину је изразито тешко решити па егзактно, аналитичко решење постоји само за атом водоника, док се за све остале атоме врше нумеричке апроксимације.

 

 

 

Google-Doodle-Erwin-Schroedinger-126th-G

  • Волим 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...