Ђурђеви ступови и Влада Црне Горе

[Guest]

Ђурђеви ступови и Влада Црне Горе

06 уторак авг 2013

Posted by radiosvetigora in Преносимо

≈ Оставите коментар

 

 

Ових дана је свечано обиљежен велики јубилеј – осамсто година од изградње манастира Ђурђеви Ступови код Берана. Манастир је задужбина Стефана Првослава, син жупана Тихомира, брата Немањиног, а посвећен је светом Георгију. Манастир је кроз вјекове био центар око кога се одржао српски народ Горњег полимља. Око њега су се наши преци окупљали, вијећали, доносили одлуке. Из њега су, неријетко, претходно благословени, кретали у бојеве за слободу, или пружали отпор освајачима. Манастир је био и остао средиште духовности епархије Будимљанске (данас Будимљанско-никшићке), а често и центар културе и писмености ових крајева. У њему су се писале и преписивале књиге, учило се сликарству и писмености. Био је симбол слободе. Због тога су га Турци пет пута палили и рушили, а наши преци сваки пут обнављали.

 

И много веће земље и нације, него што су српска и црногорска, би се поносиле да имају овакву светињу. Одавно би, да је нечији други, био на Унесковој листи свјетске културне баштине. У добром дијелу данашње Западне Европе тада се живјело скоро на нивоу родовских заједница, примитивно, без икаквих знакова писмености, а камоли културе. Мрачни средњи вијек је тада још био на снази. И највећи феудалци су, све до доба ренесансе, умирали неписмени. Тако да би оваква грађевина заузела високо мјесто у култури било које земље. Од њега би западњаци направили култно мјесто, јер су они тада мало шта градили (углавном од дрвета и глине), које би посјећивали хиљаде туриста сваке године. Међутим, Ђурђевим ступовима је једина „мана“ што је српски. Вјерујем да, само због тога није на Унесковој листи.

 

Иако је манастир био у срцу старе српске државе (овај се крај некада, данас ређе, називао Стара Србија), сада он територијално припада Црној Гори, независној држави, чији властодршци још не знају како да се опходе према манастиру и његовом свештенству. Доминантан став црногорске власти је да су Црногорци и Срби два различита народа, који имају (или треба да имају по сваку цијену) различиту културу, историју, па и цркву. Манастир да буде црногорски, а у њему се окупљају Срби, није прихватљиво владајућим Црногорцима. Кад би како могли да прогурају „пресветог Михаила“, распопа, да он у њему одржи коју службу, или да одржи говор у коме би рекао да „манастир осамсто година окупља Црногорце око себе“. Још да Стево Вучинић одржи бесједу у којој би истакао „како је СПЦ у њега унијела прљавштину“, Боже ми опрости, (као што су изјављивали ових дана), онда би се на свечаностима појавила комплетна Влада Црне Горе, на челу са премијером. Није било ни министра Боба Радуновића, Беранца, јединог Србина у Влади Црне Горе, за којег је раније било речено да је у организационом одбору за прославу 800 година манастира. Можда су га неке привате обавезе омеле, или је на одмору!. Тако смо 3. и 4. августа остали ускраћени за присуство владиних званичника. Можда им је, како се у граду прича, засметало присуство великог броја српских владик? Једини од званичника који се појавио на свечаној академији 3.увече је био предсједник Црне Горе, Филип Вујановић, који је био предсједник организационог одбора. Неки извори су помињали и присуство Бранислава Мићуновића, министра културе у Влади Црне Горе, али та информација није потврђена.

 

Насупрот њима, из Владе Србије је прослави присуствовао премијер, са министрима културе и просвете, те још неким високим званичницима. Влада Србије је, углавном, сносила трошкове организације, насупрот Влади Црне Горе која је симболично учествовала у затварању финансијске конструкције прославе.

 

Без обзира што је историјска наука јасно доказала да су први Црногорци на овим просторима могли настати тек од 1912. године (а стварно се појављују тек од 1948.) данас наслеђе манастира Ђурђеви Ступови могу с пуним правом да баштине сви Црногорци. Неки у вјерском, неки у културном смислу, а неки обострано. Чак и Бошњацима и Муслиманима из ових крајева он припада у културном смислу, јер су се и њихови преци, док су били православци, окупљали око њега. Нажалост, у данима прославе, није превелик број Црногораца из беранског среза био присутан на свечаностима, а скоро нико од Бошњака и Муслимана. Осим објашњења да је то због политике, односно, зато што је манастир задужбина Немањића, којим данас управља Српска православна црква, други разлог не видим.

 

Пренос свечане академије је, од свих телевизија из Србије и Црне Горе, био једино на РТС-у. Радио телевизија Црне Горе, иако јој је пренос бесплатно понуђен, није преносила овај догађај. Чак је, дан уочи прославе, у информативним емисијама на РТЦГ, свечаност најављена врло стидно, као сервисна информација при крају дневника.

 

За бајрамске и рамазанске свечаности се на РТЦГ увијек нађе времена и простора. Католичке свечаности су редовно забиљежене камером РТЦГ-а. О албанским вјерским и културним догађајима у Црној Гори нема потребе да причам. „Пресвети Мираш“ и његова свита добију макар двије камере и прилог у ударном дневнику, ма гдје да се појаве. Да не бих био погрешно схваћен, немам ништа против извјештавања на јавном сервису о културним и вјерским догађајима било ког народа у Црној Гори, осим, наравно за самозванце из НВО ЦПЦ . РТЦГ је јавни сервис који се финансира из буџета, од новца свих грађана Црне Горе, и треба да буде отворена за све. Али, када је догађај од епохалног значаја за Србе и огроман број православних Црногораца, који СПЦ сматрају својом црквом, онда су камере РТЦГ, као по обичају, заузете. Уредништву јавног сервиса и њиховим налогодавцима није било важно што је ово био културни догађај од изузетног значаја за читаву Црну Гору,. По мом скромном суду, само зато што су Срби чињели већину на том скупу.

 

Једино Крсто Чабаркапа направи штури извјештај за дневник РТЦГ, без и једне слике и камере са литургије, коју је служио Патријарх српски Иринеј, 4. августа. Неупоредиво важнија је уредништву РТЦГ-а била нека серија 3. увече, или пренос дочека сребрних Ајкула 4. увече на оба канала истовремено, почевши од 20 сати пријемом у вили Горица код премијера и скоро комплетне владе (те вечери су, ваљда, сви били слободни и нијесу били на одмору, за разлику од претходног дана), дочеком на тргу и концертом за опијене народне масе, до поноћи, у част сребрних Ајкула. И све то у ударном термину.

 

Тако, ваљда, и треба напаћеном народу. Игара и пјесме, а хљеба – дозирано. За културу, историју и традицију кога је брига! И, наравно, за Србе, кад су такви, па неће рашчињеног Мираша Дедејића за патријарха! Нека их на маргини друштва, па макар имали и светињу стару 800 година у сред Црне Горе!

 

 

Радомир Божовић

Извор: Ин 4 С