Pronađeni genetski “Adam i Eva”

[Ignjatije]

Pronađeni genetski “Adam i Eva”

| LIVESCIENCE

Gotovo svaki čovek na planeti može pratiti svoje poreklo sve do čoveka koji je živeo pre oko 135.000 godina, pokazalo je novo istraživanje. Taj drevni čovek verovatno je živeo u isto vreme kada i majka svih žena.

 

 

SNappa2006 / Flickr.com

 

 

Otkrića objavljena 1. avgusta u žurnalu Science potiču iz najkompletnije analize muškog polnog hromozoma (Y) do sada. 

Rezultati su sasvim preokrenuli dosadašnje znanje o ovoj temi, jer se verovalo da je zajednički predak svih ljudi živeo pre samo 50 do 60 hiljada godina. 

Uprkos “preklapanju” vremena, drevni “Adam” i drevna “Eva” verovatno nisu živeli blizu, a kamoli imali vezu. 

“Ovi ljudi nisu se poznavali”, kaže Melisa Vilson Sejres, genetičar na Univerzitetu u Berkliju, koja nije učestvovala u studiji.

Praćenje istorije

 

Istraživači veruju da su moderni ljudi napustili Afriku u periodu od pre 60 do 200 hiljada godina i da majka svih ljudi verovatno potiče sa istoka tog kontinenta. Međutim, više od toga nije poznato. 

Ipsilon (Y) hromozom prenošen je identično sa oca na sina, pa se mutacije muškog polnog hromozoma mogu pratiti do oca svih ljudi. 

Međutim, DNA iz mitohondrije, ćelijske organele zadužene za energiju, prenose se unutar jajne ćelije, pa ih na decu mogu preneti samo žene. 

DNK skrivena unutar mitohondrije tako može otkriti put do drevne Eve. 

Međutim, tokom vremena muški hromozom biva opeterećen dupliranim i zbrkanim DNK, kaže jedan od autora studije Karlos Bustamante, genetičar Stenford univerziteta u Kaliforniji. 

Kao rezultat, spajanje fragmenata DNK i sekvenciranje gena podseća na sklapanje slagalice, ali bez slike koje prikazuje kako ona treba da izgleda.

Y hromozom

 

Adrien van der Verf, Adam i Eva (Foto: Tilemahos Efthimiadis / Flickr.com)

 

Bustamante i njegove kolege sklopili su mnogo veći deo slagalice sekvenciranjem čitavog genoma Y hromozoma od 69 muškaraca iz sedam svetskih popularcija – od afričkih Bušmana do stanovnika Jakuta u Sibiru. 

Pretpostavljajući da je stopa mutacije povezana sa arheološkim događajima (kao i migracijama ljudi), tim je zaključio da svi muškarci u globalnom uzorku dele istog muškog pretka iz Afrike koji je živeo pre 125 do 156 hiljada godina. 

Takođe, mitohondrijska DNK muškaraca, kao i slični uzorci uzeti od 24 žene otkrili su da sve žene na planeti potiču od “mitohondrijska Eva”, koja je živela u Africi pre 99 do 148 hiljada godina, gotovo u istom periodu kada je živeo “Adam”.

Više drevnih Adama

 

Međutim, rezultati, iako fascinantni, samo su deo priče kaže Majkl Hamer, evolucioni genetičar Univerziteta u Arizoni koji nije učestvovao u studiji. 

Odvojeno istraživanje koje je objavljeno u istoj temi u žurnalu Science otkrilo je da muškarci ima zajedničkog pretka starog između 180 i 200 hiljada godina. 

U studiji koja je detaljno objavljena u američkom Žurnalu humane genetike, Hamerova grupa pokazala je da nekoliko muškaraca iz Afrike ima jedinstvene, divergentne Y hromozome koji sežu još dalje u prošlost – do ljudi koji su živeli pre 237 do 581 hiljada godina. 

“Ovo se čak ne uklapa ni u porodično stablo do kog je došao Bustamante. Još je starije”, rekao je Hamer za LiveScience. 

Ispitivanje gena uvek se oslanja na uzorke DNK i tako nude nepotpunu sliku ljudske istorije. Na primer, Hamerova grupa uzimala je uzorke različite grupe muškaraca, nego Bustamante, što je dovelo do različitih procena koliko su zapravo stari naši preci.

Adam i Eva?

 

Ovi drevni ljudi nisu nikakva paralela biblijskim Adamu i Evi. Oni nisu bili prvi moderni ljudi na planeti, nego dvoje od hiljada ljudi koji su živeli u to vreme, a čija loza nije prekinuta do danas. 

Ostatak ljudskog genoma sadrži sićušne fragmente DNK mnogih drugih predaka, ali se oni ne pokazuju u mitohondrijskoj, odnosno DNK Y hromozoma, kaže Hamer. 

Na primer, ako je drevna žena imala samo sinove, njena mitohondrijska DNK bi nestala, iako bi sinovi preneli četvrtinu njenog DNK putem ostatka sopstvenog genoma. 

Kako bi saznao više o tome, Bustamante trenutno sekvencira Y hromozome gotovo 2.000 muškaraca. Ovi podaci trebalo bi da precizno ukažu gde su živeli ti drevni ljudi iz Afrike.

http://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2013&mm=08&dd=02&nav_id=738664

[DYNABLASTER]

[Deki992]

Znaci Adam je ziveo pre 125 do 156 hiljada a Eva pre 99 do 148 hiljada godina.

Covece,pa oni su vrsnjaci!

[Arsenija]

Ništa ne mislim....

Umorila sam se čitajući....i ništa....ovo ispitivanje je Sizifov posao.... .

 

[Ignjatije]

Kada su živeli pravi Adam i Eva?| Guardian

Ljudi evoluiraju mnogo brže nego što se ranije mislilo, pokazala je velika studija.

 

Ticijanovi Adam i Eva (Foto: Wikimedia Commons)

Naučnici su došli do tog zaključka, nakon što su demonstrirali da gotovo svaki živi čovek može pratiti svoje poreklo do jednog pretka koji je živeo pre oko 250.000 godina.

Takozvani “genetski Adam” živeo je 100.000 godina ranije, nego što se mislilo do sad, što znači da je ljudska evolucija tekla mnogo brže.

Kari Stefanson iz kompanije deCODE Genetics i jedan od autora studije kaže da je najraniji zajednički predak svih ljudi živeo otprilike u isto vreme kada i “mitohondrijska Eva” – poslednja žena do koje bi današnje žene mogle pratiti poreklo svoje mitohondrijske DNK.

Za razliku od biblijskih, genetski Adam i Eva nisu ni u kom smislu bili jedini ljudi na planeti, iako se verovatno nikad nisu sreli.

Istraživači su uspeli da odrede vreme kada je Adam živeo poredeći Y-hromozome 753 Islanđana, koji su bili grupisani u 274 očinske linije.

Naučnici su koristili “molekularni sat” zasnovan na broju DNK mutacija koje se javljaju sa svakom generacijom, kako bi procenili “Adamovu” starost.

Studija objavljena u stručnom časopisu Nature Genetics smešta ga u doba od pre između 174.000 i 321.000 godina.

Genetska Eva hodala je Zemljom pre oko 200.000 godina.

Raniji podaci o zajedničkom pretku ukazivali su na period od pre samo pedesetak hiljada godina.

Ranija istraživanja su sugerisala da ljudi brže evoluiraju sada, nego u vreme kad su se genetski odvojili od svojih predaka majmuna, pre šest miliona godina.

Studija sprovedena na Univerzitetu u Viskonsinu pokazala je da je barem sedam odsto ljudskih gena prošlo relativno nedavnu evoluciju.

Neke od promena su posvetljivanje kože i plave oči u Severnoj Evropi, veća otpornost na malariju među nekim afričkim populacijama i pojava gena koji omogućava varenje laktoze.

 

http://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2015&mm=03&dd=28&nav_id=974002