Протојереј-ставрофор Велибор Џомић: Црква се моли за све жртве рата

[Срђан Ранђеловић]

Митрополија Црногорско-приморска је изјавила да не очекује да ће тужилаштво покренути кривични поступак против Гојка Влаховића, предсједника удружења СУБНОР-а Колашина и оца Весне Меденице, који је на спомен гробљу на Брези изврјеђао СПЦ и митрополита Амфилохија оптужујући га да држи парастос „изопаченим страшилима“ мислећи тиме на четнике.
 
Велибор Џомић, координатор правног савјета МЦП, изјавио је да се Влаховић није одрекао богомржње и да ће се искрено молити за њега.
 
„Сумњам да ће надлежни тужилац овај Влаховићев говор мржње процесуирати, не само због чињенице да је тај државни орган и даље идеолошки оптерећен, него и због чињенице да је ријеч о оцу предсједнице Врховног суда. Ја ћу се као свештеник, с обзиром на то да је Гојко Влаховић крштен, искрено помолити Богу за њега, да му Бог опрости сваки, па и овај најновији гријех и да му Бог подари покајања да не тргује над гробовима жртава Другог свјетског рата, без обзира на војску и партију којој су припадале“ поручио је Џомић, преносе дневне новине „Дан“.
 
Он је нагласио да је митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије више пута на годишњицу Другог свјетског рата у манастирима и црквама чинио помене за све жртве рата и да ће тако бити и убудуће.
 
„Митрополија ће наставити са оваквом праксом, без обзира на Влаховића и њему сличне, који би, судећи по његовим ријечима, и даље вршили обрачуне, макар и у говорима са неистомишљеницима. Историјска истина је да су сви припадници партизанског покрета, који су били православци, били крштени у православној цркви и да највећи број ондашњих партизана није идеолошки припадао Комунистичкој партији Југославије“, казао је о. Велибор.
 
Као примјер да не постоји ниједна канонска препрека да се погинулим припадницима партизанске војске одржи парастос, Џомић је навео Кадињачу, гдје свештеници сваке године на дан њиховог страдања врше помен.
 
„Они тамо не одлазе сами и непозвани него их позивају борачка организација и потомци жртава. Колико је мени познато, колашинска подружница СУБНОР-а никада се није обратила ни надлежном пароху ни Митрополији са жељом ла се изврши помен“ рекао је Џомић, позвавши Влаховића да га демантује.
Отац Велибор је објаснио да се свештеници и митрополити позивају на вршење вјерских обреда и да непозвани не иду ни на сахране, ни на парастосе.
 
„Митрополија је, да подсјетим, опојала и Милована Ђиласа, али је на ту сахрану била позвана од породице. Ето прилике да, кад је Влаховићу већ толико стало до помена и молитве, своју грешку исправи колико сјутра и заједно са својим члановима упути позив митрополиту Амфилохију у складу са црквеним правилима макар за наредну годину“ предложио је Џомић.
 
Према његовим ријечима црква поменима и парастосима не прекраја историју, него се моли за покој душа уз свједочење да се упокојени умире под земљом како би и живи на земљи имали истинског мира.
 
„Из Влаховићевих ријечи јасно се види да му није ни до Бога, ни до цркве, ни до Митрополије, него до покушаја да се у Црној Гори у 21. вијеку оживе идеолошке подјеле са половине 20. вијека. Умјесто ових ријечи боље би му било да се угледа на данашње совјетске ветеране, а не да говором мржње оптерећује црногорско друштво“, закључио је Џомић.
 
 
 
 

Извор: ИН4С

http://www.mitropolija.com/protojerej-stavrofor-velibor-dzomic-crkva-se-moli-za-sve-zrtve-rata/

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

[Срђан Ранђеловић]

Протојереј-ставрофор Обрен Јовановић: свако Божије створење има право на достојну сахрану и спомен

 

 

 

 

Изјава протојереја-ставрофора Обрена Јовановића, секретара Митрополије, поводом говора Гојка Влаховића, предсједника Удружења бораца и антифашиста Колашина, објављеног у дневном листу ДАН, 15. јула 2013.

 

Митрополит Амфилохије, као пастир Цркве Божије, био је и јесте дужан да помене и да опоје сваку проливену крв у немилосрдном и несрећном братоубилачком рату, који је нажалост пратио борбу против окупатора. Они који желе да затру гробове и спомен на своју браћу, рођаке и комшије, који су били њихови идеолошки противници, боље да се запитају о својим грешкама и застрањењима у жару револуционарне борбе, која је текла упоредо са отрпором завојевачу. То су многи стари комунистички револуционари одавно признали, али г. Влаховић изгледа нема снаге да се с тиме суочи.

 

Митрополит је сахрањивао и опојао сваку душу са једнаком молитвом Богу. Не ради се ту о величању ових или оних, него о праву сваког Божијег створења на достојну сахрану и спомен. Ако се уређује гробље, и треба да се уреди, војника Трећег Рајха или фашистичке италијанске војске, зар треба гробља своје браће затријети и забранити, као што је рађено деценијама, и њиховој дјеци и породицама да их спомињу, неправедно бацајући љагу на потомке, који су, то је сигурно, ни криви ни дужни ни заслужни, за мане и врлине својих предака.

 

Господин Влаховић и његови истомишљеници би требало да знају да мртви не могу да мрзе нити да науде било коме, а да мисија нас, који још ходамо по земаљском шару, треба да буде помирење, а не ширење мржње и на будуће генерације. То су по бијеломе свијету урадили и народи које су се вијековима борили једни против других, а некмоли неће, понекад и дјеца рођене браће, која су, сплетом несрећних историјских околности, била на супротним идеолошким странама.

 

Заборавља г. Влаховић да су неки од носилаца Тринаестојулског устанка (као нпр. Јаков Кусовац) били официри те омражене Југословенске војске у отаџбини. 13. јул, као датум који символизује праведни отпор окупатору, као ономе који одузима човјеку богомдану слободу, и који представља почетак модерне црногорске државности, није био пригодан дан за произношење овакве бесједе. Заправо, мислимо да оваква бесједа није пригодна ни за какву прилику, јер ствара мржњу и продубљује подјеле и подстиче посмртне подјеле међу потомцима оних који су на обе стране часно положили своје животе за идеале слободе, иако се понекад нису могли сагласити како она изгледа.

 

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!