Манастир Добрун

[Тавита]

( Овдје сам се ја крстила  0104_cheesy )

Основали су га жупан Прибил и његови синови Стефан и Петар. Овај посљедњи је, 1383. године као монах Јобан сазидао и живописао припрату.

Већ 1393. године кад су Турци први пут провалили у Босну манастир је страдао. Обновили су га деспот Стефан Лазаревић и кнегиња Милица. Негдје на граници 18. и 19. вијека манастир је опустјео. Црква је темељно рестаурирана 1884. године али је у Другом свјетском рату готово разорена.

Највећу вриједност ове грађевине представљају фреске а међу њима су најзначајније историјски портрети, којих је било осам.

Поред жупана Прибила и његових синова Стефана и Петра ту су били и портрети манастирског игумана Јефросима и једног

 

протовестијара (министра финансија) који, иначе, иде у ред најизразитијих портрета нашег средњег вијека.

У науци је остало неразјашњено кога представља слика владара и владарке са њиховим малим сином, сигнираних као Стефана и Јелена: краља Твртка првог, краља Душана или кнеза Лазара са породицом.

Нарочит инерес изазвала је слика Светог Петра призренског, датог у бисти, медаљон.

Остале фреске су приказивале разне хришћанске светитеље и божанска лица али потпун суд о њима није се никад могао донијети јер су сачувани само њихови остаци.

[Тавита]

Карађорђев конак у Добруну

Манастирски комплекс Успеније пресвете Богородице код Вишеграда чува многа вредна документа из историје српског народа, као и Дабробосанске митрополије

Вишеград – Манастир Успеније пресвете Богородице у Добруну код Вишеграда спада у ред најстаријих немањићких манастира на просторима данашње Босне и Херцеговине. По Сави Косановићу, митрополиту сарајевском, Манастир Добрун датира још из деветог века, по другим историчарима, подигнут је 1219. године, када је Српска православна црква добила своју самосталност. Српска православна црква у то време, управо на овом простору, имала je своју Свету босанску гору. Због тога су логична настојања митрополита дабробосанског Николаја да у добрунском окружењу оснује седам мањих манастирских комплекса.

Добрун је био без монаштва пуних 270 година, а од пре петнаестак година у њему се поново служе света богослужења.

На Малу Госпојину 2004. године, када је достојно обележена 200-годишњица подизања Првог српског устанка, манастирски комплекс у Добруну код Вишеграда обогаћен је новим објектима.

На првом спрату Карађорђевог конака смештен је Музеј Првог српског устанка, у коме су изложени оригинални предмети из доба прве српске буне, затим преписке војвода, бројне карте, писани документи, музички инструменти тог доба, бисте Карађорђа Петровића и његових потомака из краљевске лозе Карађорђевића, те макете тадашњих српских насеља, села и градова.

На другом спрату овог здања посетиоци имају прилику да се на једном месту, у музеју дабробосанских митрополита, упознају са историјатом ове митрополије.

У склопу музеја дабробосанских митрополита налази се и мала капела посвећена светом Андреју Првозваном, крсној слави краљевске породице Карађорђевић.

По атрактивности и значају све садржаје превазилази монументални споменик вожду Карађорђу, који је 2004. године, тек из трећег покушаја, уз помоћ специјалних дизалица загосподарио на стени поред великог белог крста, изнад манастирске порте.

Један од нових објеката који су манастирски комплекс у Добруну приближили посетиоцима, а који је такође изграђен 2004. године, јесте и пешачки мост преко Рзава који спаја новоизграђени паркинг уз магистрални пут Вишеград–Ужице, с једне, и пристаниште будуће туристичке ускотрачне пруге, која је 15. маја 2006. године већ стигла из правца Вардишта до оближње железничке станице.

[Тавита]

Павловића мост на реци Рзав у знатној мери је отворио Манастир Добрун бројним верницима, али и путницима намерницима. Његову градњу су финансирали познати бизнисмени из Чикага и још чувенији српски добротвори брачни пар Мира и Слободан Павловић.

Манастирско братство, које предводе игуман отац Калистрат и духовник отац Јован, чини велике напоре да усклади верске и све друге обавезе настојећи да изађе у сусрет верницима, али и посетиоцима.

Они посвећују велику пажњу и издавачкој делатности посредством властите издавачке куће "Дабар". Поред истоименог часописа, "Дабар" је штампао и око 50 наслова разних духовних књига, од чега и добар број уџбеника за Духовну академију у Фочи, а штампа и црквене књиге за друге епархије СПЦ.

Митрополит Николај је био иницијатор оснивања Српског соколског друштва "Соко", које је у сарадњи са "Дабром" крајем 2005. године покренуло часопис за културну и духовну просвету "Соко".

Манастирски комплекс у Добруну, поред своје духовне препознатљивости, постаје и културно средиште, у коме се организују књижевне, музичке, драмске и ликовне манифестације.

У току је и комплетна ревитализација старе цркве Успенија пресвете Богородице. У ископинама испод старе камене подлоге пронађени су остаци средњовековних фресака, керамике, као и метални новац из времена Аустроугарске монархије, а откривено је више од два квадратна метра делова фресака, које су затрпане највероватније након експлозије коју су изазвали немачки војници 1945. године, приликом повлачења из ових крајева.

Археолози су испод камене подне подлоге открили остатке више људских скелета и један комплетан гроб, што указује на то да су се у овом храму минулих векова сахрањивали црквени великодостојници, као и бројни ктитори, међу којима су најпознатији средњовековни властелини Павловићи.

Славко Хелета

http://www.politika.rs/rubrike/exyu/t53121.sr.html