Милош Написано Мај 31, 2009 Пријави Подели Написано Мај 31, 2009 Могли бисмо овде да поставимо неке текстове у вези са темом светитељства... Ево, за почетак: http://verujem.org/teologija/ziziulas_svetitelji.htm Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
w.a.mozart Написано Мај 31, 2009 Пријави Подели Написано Мај 31, 2009 genijalno Zato kažem ti: opraštaju joj se gresi mnogi, jer je veliku ljubav imala; a kome se malo oprašta ima malu ljubav. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Гости Guest Светлана Написано Јун 8, 2009 Гости Пријави Подели Написано Јун 8, 2009 Света Марија Египћанка није једини пример. У Житијима Светих имамо још примера. Наћи ћу и ставити. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Гости Guest Светлана Написано Јун 8, 2009 Гости Пријави Подели Написано Јун 8, 2009 9. Јануар 1. Свети мученик Полиевкт. Град Мелитина јерменска много је наквашена крвљу хришћанском као и сва земља Јерменска. Но прва крв за Христа у овоме граду беше крв светог Полиевкта, просута око 259. године у време царовања Валеријанова. Беху у том граду два пријатеља официра: Неарх и Полиевкт. Неарх крштен, Полиевкт некрштен. Када изађе заповест царева о гоњењу Хришћана, Неарх се припремаше за смрт но беше у великој тузи што није успео да свога друга Полиевкта преведе у праву веру. Када Полиевкт сазна узрок туге Неархове, он обећа прећи у веру. Сутрадан исприча он Неарху свој сан; јавио му се беше сам Господ у светлости, скинуо с њега старо одело и обукао га у ново, пресјајно, и поставио га у седло крилатоме коњу. Затим Полиевкт оде у град, исцепа цареву заповест о мучењу хришћана и полупа многе идолске кипове. Би мучен и на смрт осуђен. Кад је изведен на губилиште, угледа он Неарха у гомили света и радосно му викне: "Спасавај се, драги мој друже! Сети се завета љубави међу нама утврђенога!" И Неарх свети доцније сконча као мученик за Христа у огњу. Празнични му је спомен 22. априла. Шире Житије http://www.svetosavlje.org/biblioteka/AvaJustin/ZitijaSvetih/ZitijaSvetih0109.htm Наравно, ти примери су ређи да Светитељ не само да није стигао пре мучеичке смрти да прими Свето Причешће, већ ни да се крсти. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Гости Guest Светлана Написано Јун 8, 2009 Гости Пријави Подели Написано Јун 8, 2009 Односи се на текст који си ставио у почетној поруци. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Гости Guest Светлана Написано Јун 8, 2009 Гости Пријави Подели Написано Јун 8, 2009 Једноставно, не слажем се с мишљењем Митрополита Зизиуласа. Има своју логику текст, доследан је одређеној идеји. Али ја се не слажем са негирањем потребе за подвижништвом. Нити да Светитеље подвижнике треба тако олако занемарити да би се истакла вредност Причешћа. Логиком да чуда чине и иноверни и да се не може због њих неко сматрати Светим, не види се Слава Божја коју је Он пројавио у Својим светим подвижницима и чудотворцима. Превелик је подвижнички опус и дела и књига да би се одједном занемаривала жива вера у народу о свему томе. Бог чини чуда, не људи, али Он услишава молитве Светих и кроз њих се види Слава Божја. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
deda Написано Јун 8, 2009 Пријави Подели Написано Јун 8, 2009 Али, кад говоримо о појму светости, мени одмах у први план избијају речи св. Литургије: "Светиње светима". Дакле, Светиње се дају светима. Дакле, свети су сви они који се причесте. И мени је то недвосмислено јасно. Ја се слажем са митрополитом. Ко ће бити светитељ? Зашто је овај светитељ а овај други није? То је на Богу да одлучи и мислим да ми не би требало да се замарамо тиме већ једноставно да прихватимо то. Бог је тог и тог показао као светитеља. Ок. Али не би требало правити фаму око тога и неке мистерије. Сматрам да све те приче око св. водице, моштију, разних реликвија, чуда и слично, доста одвлаче народ од Св. Причешћа (ово је моје лично мишљење, немојте ме распети). Ја не кажем да је то лоше, таман посла. Па и сам сам присуствовао чуду на Острогу, али буквално. Једноставно, прихватиш ствари. А сад да расправљамо зашто Карађорђе није светитељ или цар Душан (а постоје њихове иконе са ореолом) мислим да је узалудно. Пример светости неког, данас многе тера у индивидуализам. Многи који још не схватају суштину и значај литургијске (конкретне) заједнице, често се везују за Св. Оце, за личне-индивидуалне врлине, за приче о подвижништву... а сигуран сам да многи од њих немају појма ни ко су заправо били св. оци. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Гости Guest Светлана Написано Јун 8, 2009 Гости Пријави Подели Написано Јун 8, 2009 Свети Оци су били подвижници. И имали су јасан моралан став. У молитвеном канону који се чита пред Свето Причешће се моли да буде на спасење, а не на осуду. Често Причешће да, али под условом да се живи у складу с тим. У манастиру могу се и 3-4 пута недељно причестити, али у граду није исто. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Гости Guest Светлана Написано Јун 8, 2009 Гости Пријави Подели Написано Јун 8, 2009 Уосталом, да ли сте размишљали о томе да је за некога подвиг, рецимо, и да устане рано да би отишао на Литургију, иако му се спава, нпр?Без коментара. Мислим, стварно ... :o Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Гости Guest Светлана Написано Јун 8, 2009 Гости Пријави Подели Написано Јун 8, 2009 Зашто ја у граду не могу да се причешћујем чешће? Да ли је можда препрека моја недостојност и грешност?Буди искрен - да ли живиш животом каквим се живи у манастиру? Идеш ли у храм на молитву толико пута дневно као у манастиру? Постиш ли као у манастиру? Да ли стражиш над собом као што се труде у томе монаси? ... ? Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Гости Guest Светлана Написано Јун 8, 2009 Гости Пријави Подели Написано Јун 8, 2009 Ово је тема о светитељству, а не о томе колико се често треба причешћивати (мада се и о томе може разговорати).Текст је написан да би повезао и објаснио Светост са Светим Причешћем. Свето Причешће не чини неког Светим на некакав магијски начин. Потребан је труд у свим хришћанским врлинама. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Гости Guest Светлана Написано Јун 8, 2009 Гости Пријави Подели Написано Јун 8, 2009 Шта је са онима који су се причешћивали а манастири још нису постојали???Монаси подвижници почињу да се удаљују из града онда када је вера била државно призната и маса људи је почела да се зове Хришћанином, али не увек са потребном искреношћу и трудом. Пре тога, Хришћани су будући прогоњени, живели са потребном искреношћу и трудом. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
deda Написано Јун 9, 2009 Пријави Подели Написано Јун 9, 2009 ОК, Светлана, наравно. То су историјске чињенице настанка монаштва. Ти хоћеш да кажеш да пре монаха, узор су били мученици? Уф. Ја стварно то не могу тако да прихватим. Монаси немају везе са Причешћем. То је само један вид живота на земљи који су они изабрали слободно. Као и брачни живот. Кад се већ толико хваташ за монахе, требало би да знаш да је пре постојао азматски типик и монашки. А пошто си у Грчкој, претпостављам да си радила мало Фундулиса а и св. Симеона Солунског. Ипак су теби ближи, можеш да их читаш на грчком, више књига има. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Милош Написано Јун 9, 2009 Аутор Пријави Подели Написано Јун 9, 2009 Људи, одосмо много у ширину. Наравно да је у Хришћанству све повезано, али држимо се теме светитељства. Ето, нека буде питање: Да ли је могуће постати светитељем и без тога да се живи у манастиру? Или је светитељство резервисано само за монахе? Делом је већ одговорено на ово питање, али хајде да проверимо шта смо научили до сада. 8) Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Гости Guest Светлана Написано Јун 9, 2009 Гости Пријави Подели Написано Јун 9, 2009 Наравно да је могуће. Хоћеш да ти нађем и таква Житија Светих? Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Препоручена порука