Трибина на Машинцу: О светској влади

[ристМико]

Трибина на Машинцу: О светској влади

Трибина „Срећна нова светска влада“ одржана је у четвртак 24. децембра 2009. године на Машинском факултету у Београду. Предавачи су били: профeсор др Јасмина Вујић, професор Владимир Димитријевић, др Саша Гајић и др Миша Ђурковић.

Светска влада била је тема последње трибине Српског сабора Двери на Машинском факултету у 2009. години. Заинтересована публика са пажњом је слушала више од два и по часа излагање познатих стручњака – професора др Јасмине Вујић, доскорашњег декана Факултета за нуклеарну технологију Универзитета Беркли у Калифорнији, професора Владимира Димитријевића, Православног публицисте, и двоје научних сарадника Института за Европске студије – др Мише Ђурковића и др Саше Гајића.

Своје уводно излагање проф. Јасмина Вујић поделила је на два дела. Она је најпре подсетила слушаоце на оно што су нам светски моћници учинили деведесетих година – бомбардовања 1995. и 1999. године, и последице осиромашеног уранијума на људске животе, здравље, и екологију.

У другом делу излагања, као неко ко пола свога живота живи у Сједињеним Америчким Државама, где је професор једног од најбољих светских Универзитета, професор Вујић је описала садашње стање у САД. Америка данас је земља цензуре, контроле медија, стварања панике код становништва (претње тероризмом, вирусима, економском кризом); земља у којој власт прислушкује велики број грађана (захваљујући Патриотском акту). Економско стање је, према њеним речима, лоше. Једна од најбогатијих држава САД, Калифорнија, је банкротирала, Федералне резерве, приватна банка која штампа долар, константно упумпава нове количине безвредних папира – долара, и суштински америчка економија је заснована на пирамидалним шемама, сличним као што су код нас деведесетих биле Језда и Дафина.

На крају свога излагања, професор Вујић је напоменула да се у свету воде оштри ратови за отимање ресурса, да се мале државе стављају под контролу, у њима се преузимају медији, и уништавају основни стубови сваке нације – Црква, породица, војска, образовање, национална привреда. Она је овом приликом, као и више пута раније, оштро критиковала болоњски процес, напомињајући да он има за циљ да уништи систем образовања.

Други се публици обратио професор Владимир Димитријевић, који је у веома занимљивом излагању истакао да Срби нису жртве теорија завере, како то воле да истакну мондијалисти, већ завере теорија, наводећи примере за то. Тако једна од жртава је био Јован Скерлић, који је сматрао да Србија мора постати Запад ако жели да постоји, да би се 1912. када су Срби отпочели борбу за ослобођење разочарао у исти тај Запад, који не да није помогао борбу балканских Хришћана, него је подршку дао Отоманској империји. Разочарани Скерлић пише текст „1912“ у коме износи једне од најжешћих критика на рачун Запада које су написане на српском језику. Још једна жртва завере теорија био је и Богдан Поповић. Он је током нацистичке окупације Србије говорио познатом научнику Милутину Миланковићу да нас никада неће бомбардовати Енглези. Пошто је живео у Енглеској, Поповић их је познавао и ценио, и сматрао их је нашим пријатељима. А како у Београду није било битних немачких војних циљева, сматрао је да нема разлога да нас бомбардују. Међутим, после Васкрса 1944. и зверског бомбардовања Србије и Београда, разочарани и сломљени Богдан Поповић признаје Миланковићу своје заблуде, и истиче да нема више воље за животом. У трагичне српске завере теорија спадају и југословенство, као и комунизам, који је преварио и завео многе честите Србе.

Данашњи Срби су, према речима Владимира Димитријевића, у пубертету. Због тога су храбри, полетни, искрени, способни на жртву. Али то има и негативне стране – зависе од мишљења околине, нису сигурни у себе. Тако ми данас, нажалост, мишљење о себи формирамо на основу онога што нам кажу ЕУ и САД.

За крај свога излагања, професор Димитријевић је прочитао неколико цитата главних креатора светске владе, као што су Дејвид Рокфелер, Жак Атали, Збигњев Бжежински. Његова завршна порука била је да је и много пута пре покушано остварење планова идеолога светске владе, наводећи примере Наполеона и Хитлера, напомињајући да ће бити таквих покушаја и у будуће, са неизвесним резултатом, уз наду да ће се сломити баш као и претходници – на Русији.

Др Саша Гајић, који је докторирао на теми „Светска влада“, представио је историјат развоја идеје светске владе, још од 14. века па до данас. Та идеја је обично јаче истицана на мировним конференцијама. У двадесетом веку било је неколико концепција успостављања светске владе. Данашњи облик успостављања контроле над политичким и економским токовима у свету, кроз образовање светске владе, настаје из облика организовања који су одликовали Велику Британију и САД – британског Краљевског института за спољне послове и америчког Савета за спољне послове. Неписано је правило да најзначајнији амерички носиоци власти пре именовања на функције морају да добију сагласност поменутог савета. После Другог светског рата, формирана је група Билдеберг (1947. године) у оквиру које је настала Европска унија, да би после кризне 1973. дошло до новог савеза – Трилатералне комисије. Наиме, моћници су схватили да се са догађајима у свету не може управљати само на основу савеза држава Америке и Европе, већ су укључене и елите азијских земаља (пре свих Јапан и Јужна Кореја). На тај начин је извршена подела света на три зоне (Америка, Европа, Азија) и тако настаје Трилатерална комисија.

Нарочито занимљиво у овом излагању јесу планови ових светских моћника за наш простор. Према Данијелу Естулину, једном од најбољих познаваоца Билдеберг групе, њихови планови су успостављање Балканске федерације, и пресецање гасовода Јужни ток по сваку цену.

Последњи говорник на трибини био је др Миша Ђурковић. Он је најпре анализирао концепцију уништења породице – говорећи о таквим организацијама каква је например „Планирано родитељство“ (некадашњи Институт за еугенику).

У даљњем излагању објаснио је начин освајања институција у једном друштву. Говорећи о начину како би изгледала будућа власт светске владе он је цитирао Дејвида Рокфелера и његову фасцинираност Маовом влашћу у Кини у периоду културне револувције – када је убијено 60 милиона људи, интелектуалци слани принудно на село, уништавано образовање и култура. Даље је истакао да је најлакши пут за остваривање контроле у државама преко освајања финансијских токова и манипулације новцем. Такав сценарио спроведен је и у Србији.

Последњи део његовог излагања посвећен је еколошком тоталитаризму. Екологија би у наредном периоду требала да послужи глобалним моћницима на исти начин као људска права претходне две деценије. Недавни скуп у Копенхагену имао је за циљ да заустави земље у развоју, пре свега земље БРИК – а (Бразил, Русија, Индија, Кина).

Наши медији не говоре да су откривене бројне манипулације научника везане за глобално загревање (према анализама човек утиче на глобално загревање само 1%). Данас се могу чути ставови, попут тезе Хилари Клинтон, да је Амазонија природно добро целога света и мора се узети из суверенитета Бразила (исто је говорио Бжежински за Сибир).

На крају трибине учесници су одговарали на питања публике о болоњском процесу и новом председнику Европске уније, да би после два и по часа излагања, задовољна и стрпљива публика напустила Машинац.

За информативну службу Српског сабора Двери

Срђан Ного

http://www.dverisrpske.com/tekst/1750672/pp