Žitija svetih i žitija (jevandjelja) Hristova

[Gerhard]

Sto se tice dogmata o Svetoj Trojici, pa on se razvijao postepeno. Ucenje o Trojici kakvo mi imamo danas nije postojalo kod prvih hriscana. Pogotovo ne u prvom veku. A i kasnije su semogla sresti svakakva misljenja. Ta ideja o tome da su rani hriscani bili uniformi u pogledu verovanja bas i nema mnogo osnova. Bilo je tu svega i svacega u raznim hriscanskim zajednicama.

Po tvojoj logici, ucenje o Svetoj Trojici kakvo danas imamo je izmisljeno,ali eto poucno je, iako nije tacno.

[Sherlock H.]

Po tvojoj logici, ucenje o Svetoj Trojici kakvo danas imamo je izmisljeno,ali eto poucno je, iako nije tacno.

Samo mi reci odakle si iz mog pisanja izvukao takav zakljucak? Ucenje o Svetoj Trojici nije istorijsko pitanje, pa da mozemo da govorimo "to se desilo tada i tada".

[Sherlock H.]

Zamisli, nemamo nijedan vanbiblijski izvor koji potvrdjuje vaskrsenje. Ne radi se o tome da li je neko bio u grobnici,nego da je vidio Hristosa nakon vaskrsenja. Samo apostoli o tome pisu.

Pa Isus ije bio estradna licnost, pa da gi sve prepoznaju kuda god da ode. A drugo, ni apostoli nisu prepoznavali njegovo fizicko oblicje na samom pocetku.

 

Zar nije indikativno da jedan tako vazan dogadjaj ostane nezabiljezen?

Nije, jer su njegovi svedoci malobrojni.

 

Najpoznatiji rimski istoricari toga doba nisu cak ni pominjali Hrista.

Pa ne pominju se ni mnoge druge poznatije licnosti, a kamoli jedan galilejski propovednik. Galileja im bas i nije bila posebno zanimljiva.

 

Dakle, budi dosljedan. Ili vjeruj u sve ili u nista.

Hvala na savetu.

[Gerhard]

To je cinjenica, ne samo moje misljenje.

Dream on.

 

Ne da je bilo nego je to bila svakodnevna opsteprihvacena praksa. I tad su se neki bunili kao danas, ali Crkva to, iz nekog razloga, nikad nije smatrala "izdajom" vere, pa nije ni reagovala.

Zanimljivo. Donosili kanone da bi ih krsili. Ne znam zasto su ih onda donosili. Ili je pak u pitanju ikonomija, koju ti uporno ignorises.

 

Je l'? Ok, koji je onda stav predanja (na osnovu kanonskog prava) o tome da li episkopi treba da se zene? Ili po pitanju priznavanja nekih jeretickih i raskolnickih svetih tajni? Ili kad se radi o novozavetnim bogonadahnutim knjigama?

Otkud znam. Jesam li ja strucnjak za kanonsko pravo? Ne.

 

 

I sta cemo sad ako kanone ubrojimo u predanje? Nista, dolazimo do zakljucka da je predanje lazno i promenljivo.

Ne nego da je samo promjenljivo, u skladu sa novim teoloskim iskustvima i razumijevanjima istine.

 

 

Izneo sam svoje razloge zbog kojih mislim da to nije hriscanski i sta je sporno ako to i kazem?

Sporno je kada svoje ukuse predstavljas kao princip kojim se Crkva vodi ili treba da se vodi.

 

 

E pa Maksim to ne shvata tako, kao i neki drugi oci vec direktno kaze da bi se Hristos svejedno ovaplotio, cak i da nije bilo pada. Sto je direktno suprotno Avgustinu.

Ne kaze. A i da kaze, ima mnogo drugih otaca koji govore suprotno, pa ne znam zasto bismo Maksima uzimali kao autoritet po tom pitanju.

 

 

 

 To sto citanjem Biblije mozes da saznas nesto o Bogu uopste nema veze sa pravoslavnom gnoseologijom. Znanje o Bogu nije deskripcija, tj. navodjenje nekih podata o njemu, vec je to iskustvo zivljenja u Crkvi, koje je po pravilu neizrazivo.

 

 

 

Pa i to saznavanje "necega o Bogu" iz Biblije jeste otkrivanje Boga. Ne potpuno,naravno.

Inace, na pocetku si tvrdio da pisci jevandjelja nisu nepogresivi, sto je tacno, ali da Bog nadje nacin da se otkrije. Ja sam ti rekao da to primijenis i na zitija, a ti ne zelis jer je se,navodno, Bog ne oktriva preko knjiga, sto je netacno, jer i u tim knjigama su opisani zivoti i iskustva onih koji su zivjeli u Hristu.

 

 

[hansbrough]

Ne radi se o nepotvrdjenosti vec o dokazima koji pokazuju da se upravo nesto suprotno dogodilo. Imas mnoga imena episkopa koji su ucestvovali (nisu potpuni i ne slazu se oko brojki uvek, ali znamo za imena mnogih ljudi), imas nekoliko znacajnih licnosti koje su na saboru ucestvovale i pisale o tome kasnije, a opet nema nista o takvom skandalu. Nista o udaranju Arija, suspendovanju sa sabora, pa vracanju na sabor nakon cuda. Nemamo cak ni podatak da je uopste ucestvovao. Sta je verovatnije: da je takav dogadjaj nekim cudom promakao svim hronicarima (cak i samo prisustvo sv. Nikole) ili da je taj dogadjaj prica izmisljena sa ciljem da bude nekakva antireklama za arijanstvo i naknadno uneta u zitije?

 

Inace, kad se radi o sv. Nikoli Mirlikijskom, on se kroz istoriju bukvalno stopio sa jos jednim svetiteljem, takodje Nikolom, pa su cak i neka cuda iz zitija ovog drugog pripisana svetom mirlikijskom episkopu. Postavim ovde ako nacem gde sam o tome citao.

 

Sa druge strane, kad se radi o vaskrsenju, to nije dogadjaj koji se desio u prisustvu stotina ljudi, i o tome sta se stvarno desilo u toj grobnici mozemo samo da nagadjamo (sa naucne strane). Tako da su ta dva dogadjaja sa te strane neuporediva.

 

Šta je verovatnije: da je takav dogadjaj, kao što je isusovo vaskrsenje nekim čudom promakao svim hroničarima (cak i samo njegovo postojanje) ili da je taj događaj priča izmišljena sa ciljem da bude nekakva reklama za hrišćanstvo i naknadno uneta u Stari zavet?

[hansbrough]

Pa prihvatanje o tome da je deo gde se govori o zeni uvacenoj u preljubi samo pria i jeste prihvatanje istine.

 

 

 

Nemam pojma da li bih verovao da su postojali. Mozda bih, mozda i ne bih. Sem toga, kako mi odgovara da i dalje verujem u njihovo postojanje, kad znam da od tog nasledstva nema nista?

 

Isto tako i sa prihvatanjem pravoslavlja. :smile:

Kako ne znaš, prijatelj ti kaže da će to nasledstvo jednom da ti stigne na račun, samo bi trebalo da sačekaš.  :0104cheesy:

[Gerhard]

Samo mi reci odakle si iz mog pisanja izvukao takav zakljucak? Ucenje o Svetoj Trojici nije istorijsko pitanje, pa da mozemo da govorimo "to se desilo tada i tada".

Mozemo da govorimo od kada se pojavljuje. Ako neko ucenje nije postojao prvih nekoliko vjekova, i vise, pa se naknadno iskristalisalo, onda je logicno posumnjati u njegovu istinitost.

 

 

Pa Isus ije bio estradna licnost, pa da gi sve prepoznaju kuda god da ode. A drugo, ni apostoli nisu prepoznavali njegovo fizicko oblicje na samom pocetku.

 

 

Nije ni sv. Nikola bio estradna licnost.

 

Nije, jer su njegovi svedoci malobrojni.

Zavisi sta smatras pod malobrojnim. Apostol Pavle u jednoj poslanici pise da je vaskrslog Hristosa jednom prilikom vidjelo vise od 500 ljudi.

 

 

Pa ne pominju se ni mnoge druge poznatije licnosti, a kamoli jedan galilejski propovednik. Galileja im bas i nije bila posebno zanimljiva.

 

 

Da, a naglo sirenje hriscanstva po carstvu koje je izazivalo nemire i sukobe ih uopste nije inspirisalo da malo istraze sta,ko,gdje,kada.

 

[Sherlock H.]

Mozemo da govorimo od kada se pojavljuje. Ako neko ucenje nije postojao prvih nekoliko vjekova, i vise, pa se naknadno iskristalisalo, onda je logicno posumnjati u njegovu istinitost.

Pa nista, ti onda i predji u neku drugu religiju ili postani ateista.

 

Nije ni sv. Nikola bio estradna licnost.

Nije, ali je navodno osamario Arija pred nekoliko stotina najistaknutijih episkopa a verovatno i u prisustvu imperatora. Crkveni istoricari su pisali o svemu i svacemu, lepom i ruznom, pa bi zasigurno spomenuli i taj dogadjaj. Dodatno, takav skandal bi se sigurno prepricavao svuda, jer nam neki svetitelji (npr. cini mi se sv. Grigorije Niski ili Bogoslov) donose svedocanstva o tome da su rasprave o arijanizmu i kasnije evnomijanstvu zahvatile sve slojeve drustva, pa su tako o tome raspravljali i na pijacama i svim drugim javnim mestima.

 

Zavisi sta smatras pod malobrojnim. Apostol Pavle u jednoj poslanici pise da je vaskrslog Hristosa jednom prilikom vidjelo vise od 500 ljudi.

Pa prvo, otkud Pavle zna tacno koliko ljudi ga je videlo? Sta, prvi hriscani su pravili popise onih koji su videli vaskrslog Hrista, pa su izracunali da ih je bilo bas 500? A drugo, neki istoricari iz tog a i malo kasnijeg perioda (Tacit, Plinije) i govore o tome da hriscani veruju u Hristovo vaskrsenje, ali niko od njih ne moze da da direktno svedocanstvo o tome iz prostog razloga sto nisu tada tu prisustvovali, kao uostalom skoro niko. Lako je nama da danas iz 21. veka pricamo, kad imamo internet i kad se informacije prenose neverovatnom brzinom. Prosecan covek tada nije znao sta je iza one tamo planine koju vidi, osim ako nije putovao. Tako da, ne, ne vidim zasto bi vaskrsenje i to javljanje nekim sledbenicima tj. njihovo kasnije svedocanstvo o tome privuklo znacajniju paznju. Ionako tokom prvog veka hriscani i nisu bili nesto posebno zanimljivi Rimljanima.

 

Da, a naglo sirenje hriscanstva po carstvu koje je izazivalo nemire i sukobe ih uopste nije inspirisalo da malo istraze sta,ko,gdje,kada.

Jeste, samo sto to naglo sirenje hriscanstva nastupa tek posle 1. veka, kada se hriscanstvo u potpunosti distanciralo od judaizma i pocelo da se siri sirom Grckog sveta. A to je, slozices se, sa njihovim tadasnjim mogucnostima, prevelika vremenska distanca da bi bilo sta mogli tacno i jasno da utvrde. Cak bi i nama danas bilo jako tesko da ispitamo takve tvrdnje.

[Sherlock H.]

Zanimljivo. Donosili kanone da bi ih krsili. Ne znam zasto su ih onda donosili. Ili je pak u pitanju ikonomija, koju ti uporno ignorises.

Ne, doneli su kanone da bi ih primenjivali u tim odredjenim situacijama. Svakako, to cesto jeus generalna pravila pa se sledstveno tome mogu primenjivati i u drugim situacijama, ali ne uvek a nekada nije ni pozeljno, jer se moze postici suprotan efekat od onog koji zelimo da postignemo.

 

Otkud znam. Jesam li ja strucnjak za kanonsko pravo? Ne.

Pa nisam ni ja, ali ipak znam da uzmem sinopsis kanona i da citam, plus da proucim neku literaturu na temu kanonskog prava i tako se upoznam sa osnovama te teme. A i ne teba da budes strucnjak da vidis da kanoni o istim stvarima donose razlicite odluke.

 

Ne nego da je samo promjenljivo, u skladu sa novim teoloskim iskustvima i razumijevanjima istine.

E pa, sa ovakvom tvrdnjom si barem novotarac i reformator u istoj meri kao i ja. greengrin.

 

Sporno je kada svoje ukuse predstavljas kao princip kojim se Crkva vodi ili treba da se vodi.

Predstavljam svoje misljenje. Nikad nista ne namecem, a tebi ako je normalno da devojka sebi kopa oci zbog mladica koji se lozi na nju, mislim tako.

 

Ne kaze. A i da kaze, ima mnogo drugih otaca koji govore suprotno, pa ne znam zasto bismo Maksima uzimali kao autoritet po tom pitanju.

Kaze, itekako. Uzmi citaj "Ambigvu 7", recimo, ili neka druga dela koja su prevedena. Kaze da bi se Isus ovaplotio i da nije bilo pada, samo da bi tada taj plan bio nesto drugaciji, tj. ne bi ukljucivao stradanje, jer ne bi bilo potrebe za time.

 

A drugo, nisam se pozvao na njega kao na autoritet, jer za mene nepogresivi autoriteti ne postoje. Barem kada se ne radi o svetiteljima. Ako pratis kontekst rasprave, videces da sma to spomenuo da bih istakao razlike izmedju otackih ucenja a koje ne bi smele da postoje ako cemo sva ta dela da ukljucimo u sveto predanje.

 

Inace, na pocetku si tvrdio da pisci jevandjelja nisu nepogresivi, sto je tacno, ali da Bog nadje nacin da se otkrije. Ja sam ti rekao da to primijenis i na zitija, a ti ne zelis jer je se,navodno, Bog ne oktriva preko knjiga, sto je netacno, jer i u tim knjigama su opisani zivoti i iskustva onih koji su zivjeli u Hristu.

Upravo tako. Opisana su njihova iskustva, tj. opisano je kako su razliciti ljudi u razlicitim vremenskim periodima na razlicite nacine dozivljavali Boga. To nije otkrivenje. Otkrivenje je posledica licnog odnosa, a citanje bilo cega (barem samo po sebi) ne moze to da ti daruje.

 

Dakle nije sporno da je citanje Biblije korisno i dobro, ali ne mozes da kazes da ti Biblija otkriva Boga, jer nas to direknto vodi kao protestantizmu. Bog se otkriva u Liturgiji, i upravo tu je Bibliji i mesto. Tek u kontekstu Liturgije mozemo reci da nam Biblija otkriva Boga, ali van srkvenog zivota, ona je beskorisna (ne u knjizevnom i istorijskom smislu, vec pravoslavnom).

[Sherlock H.]

Isto tako i sa prihvatanjem pravoslavlja. :smile: Kako ne znaš, prijatelj ti kaže da će to nasledstvo jednom da ti stigne na račun, samo bi trebalo da sačekaš. :0104cheesy:

Pa nije bas tako, jer da, mi cekamo da Carstvo dodje u punoci, ali i ovde mozemo da delimicno opitujemo tu realnost. U prevodu, to znaci da si dobio deo nasledstva u napred.

[Sherlock H.]

Šta je verovatnije: da je takav dogadjaj, kao što je isusovo vaskrsenje nekim čudom promakao svim hroničarima (cak i samo njegovo postojanje) ili da je taj događaj priča izmišljena sa ciljem da bude nekakva reklama za hrišćanstvo i naknadno uneta u Stari zavet?

Objasnio sam iz kojih razloga nije moguce porediti dogadjaj koji se desio pred citavim saborom i imperatorom u prisustvu ljudi koji su kasnije pisali o tim dogadjanjima sa dogadjajem koji se navodno zbio u nekoj tamo pecini, kojem nije prisustvovao niko a od onih koji su ga kasnije navodno videli niko nije ostavio pisani trag. Kako god okrenes, to je neuporedivo, a ja vise da objasnjavam tako proste stvari stvarno nemam nameru. Dodatno, ta osoba je bila totalno nebitan lik koja je zivela u jednoj totalno nebitnoj oblasti za same Rimljane. Ako i posle svih ovih objasnjavanja nije jasno da se te dve stvari ne mogu ni na koji nacin uporedjivati, ja stvarno ne znam sta vise da radim.

[Gerhard]

Pa nista, ti onda i predji u neku drugu religiju ili postani ateista.

 

 

 

Ja necu jer vjerujem i u jedno i u drugo. Ti si taj koji selektivno vjeruje, pa ti ukazujem na falicnost logike

 

 

 

Nije, ali je navodno osamario Arija pred nekoliko stotina najistaknutijih episkopa a verovatno i u prisustvu imperatora. Crkveni istoricari su pisali o svemu i svacemu, lepom i ruznom, pa bi zasigurno spomenuli i taj dogadjaj. Dodatno, takav skandal bi se sigurno prepricavao svuda, jer nam neki svetitelji (npr. cini mi se sv. Grigorije Niski ili Bogoslov) donose svedocanstva o tome da su rasprave o arijanizmu i kasnije evnomijanstvu zahvatile sve slojeve drustva, pa su tako o tome raspravljali i na pijacama i svim drugim javnim mestima.

 

300 ljudi nije malo, ali kao sto cemo vidjeti, ni 500 ljudi koji su vidjeli vaskrslog Hristosa nije malo, pa nista.

Mada, moguce da su mnogi zapisi izgubljeni.

 

 

Pa prvo, otkud Pavle zna tacno koliko ljudi ga je videlo? Sta, prvi hriscani su pravili popise onih koji su videli vaskrslog Hrista, pa su izracunali da ih je bilo bas 500? A drugo, neki istoricari iz tog a i malo kasnijeg perioda (Tacit, Plinije) i govore o tome da hriscani veruju u Hristovo vaskrsenje, ali niko od njih ne moze da da direktno svedocanstvo o tome iz prostog razloga sto nisu tada tu prisustvovali, kao uostalom skoro niko. Lako je nama da danas iz 21. veka pricamo, kad imamo internet i kad se informacije prenose neverovatnom brzinom. Prosecan covek tada nije znao sta je iza one tamo planine koju vidi, osim ako nije putovao. Tako da, ne, ne vidim zasto bi vaskrsenje i to javljanje nekim sledbenicima tj. njihovo kasnije svedocanstvo o tome privuklo znacajniju paznju. Ionako tokom prvog veka hriscani i nisu bili nesto posebno zanimljivi Rimljanima.

Ne znam otkud zna, ali tako pise - 1. Korincanima 15,6.

 

 

Jeste, samo sto to naglo sirenje hriscanstva nastupa tek posle 1. veka, kada se hriscanstvo u potpunosti distanciralo od judaizma i pocelo da se siri sirom Grckog sveta. A to je, slozices se, sa njihovim tadasnjim mogucnostima, prevelika vremenska distanca da bi bilo sta mogli tacno i jasno da utvrde. Cak bi i nama danas bilo jako tesko da ispitamo takve tvrdnje.

 

Naprotiv, vec u prvom vijeku su apostoli stigli do samog Rima i tamo osnovali crkvu koja se nevjerovatnom brzinom sirila. Da ne govorim o Neronovom progonu hriscana.

 

[Gerhard]

Ne, doneli su kanone da bi ih primenjivali u tim odredjenim situacijama. Svakako, to cesto jeus generalna pravila pa se sledstveno tome mogu primenjivati i u drugim situacijama, ali ne uvek a nekada nije ni pozeljno, jer se moze postici suprotan efekat od onog koji zelimo da postignemo.

To sam i ja pokusavao da kazem. Samim tim, povremeno nepostovanje kanona ne znaci da su oni pogresni po sebi.

 

Predstavljam svoje misljenje. Nikad nista ne namecem, a tebi ako je normalno da devojka sebi kopa oci zbog mladica koji se lozi na nju, mislim tako.

Nije bas normalno, ali nije ni za osudu. Barem kad je Bog nije osudio, zasto bih ja?

 

A drugo, nisam se pozvao na njega kao na autoritet, jer za mene nepogresivi autoriteti ne postoje. Barem kada se ne radi o svetiteljima. Ako pratis kontekst rasprave, videces da sma to spomenuo da bih istakao razlike izmedju otackih ucenja a koje ne bi smele da postoje ako cemo sva ta dela da ukljucimo u sveto predanje.

Pa predanje cine ona ucenja koja su najrasprostranjenija u smislu broja otaca koji o njima pisu. Eto, i Origen je teolog bio i to dobar, ali je imao i mnoga jereticka ucenja. Bilo bi smijesno da ta ucenja uvrstimo u sveto predanje.

 

 

Upravo tako. Opisana su njihova iskustva, tj. opisano je kako su razliciti ljudi u razlicitim vremenskim periodima na razlicite nacine dozivljavali Boga. To nije otkrivenje. Otkrivenje je posledica licnog odnosa, a citanje bilo cega (barem samo po sebi) ne moze to da ti daruje.

 

 

Licni odnos i pocinje citanjem ili slusanjem propovijedi. Uglavnom. A zasto se poslednja knjiga Novog zavjeta zove Otkrivenje?

 

Dakle nije sporno da je citanje Biblije korisno i dobro, ali ne mozes da kazes da ti Biblija otkriva Boga, jer nas to direknto vodi kao protestantizmu. Bog se otkriva u Liturgiji, i upravo tu je Bibliji i mesto. Tek u kontekstu Liturgije mozemo reci da nam Biblija otkriva Boga, ali van srkvenog zivota, ona je beskorisna (ne u knjizevnom i istorijskom smislu, vec pravoslavnom).

Ne bih bas apsolutizovao ni liturgiju. Imas mnogo primjera iz predanja kada su neznabosci otkrili Boga bez liturgije, pa cak i bez slusanja ikakve propovijedi.

[Sherlock H.]

Ja necu jer vjerujem i u jedno i u drugo. Ti si taj koji selektivno vjeruje, pa ti ukazujem na falicnost logike

Nimalo. Ja nigde nisma rekao da ako se neko dogmatko ucenje pojavi kasnije, ono nuzno nije istinito. To sto neke novozavetne price nemaju temelja u realnosti nema veze sa time.

 

300 ljudi nije malo, ali kao sto cemo vidjeti, ni 500 ljudi koji su vidjeli vaskrslog Hristosa nije malo, pa nista.

Pa da, al ovi prvi su najobrazovaniji jjudi tog vremena cija su pisanja u odredjenoj meri sacuvana, a ovi drugi su bili totalno nebitne licnosti, slabo ili nikako obrazovane, koje uglavnom nisu ostavljale spise za sobom.

Mada, naravno kao sto kazes, moguce je i da su neki spisi izgubljeni.

 

Naprotiv, vec u prvom vijeku su apostoli stigli do samog Rima i tamo osnovali crkvu koja se nevjerovatnom brzinom sirila. Da ne govorim o Neronovom progonu hriscana.

To sto su stigli do Rima i osnovali hriscansku zajednicu, ne znaci da su bili bas mnogobrojni, a u svakom slucaju tada nisu bili ni izbliza mocni da bi ih Rimljani znacajnije primetili. Na kraju krajeva, to i objasnjava zasto se hriscani tako malo pominju u rimskim izvorima prvog veka, kao i to sto su najvece apologete zivele i pisale tek kasnije.

[Sherlock H.]

To sam i ja pokusavao da kazem. Samim tim, povremeno nepostovanje kanona ne znaci da su oni pogresni po sebi.

Ne samo to, vec se radi o tome da kasniji kanoni direktno ukidaju one prethodne, sto ih samim tim ne cini podobnim da budu deo predanja. Dodatno imas i slucajeve kada neki kanoni ukidaju kanone prethodnih sabora kao pogresnih. Tako je trusli sabor ukinio jedno pravilo neokesarijskog sabora zbog, kako je recneom pogresnog tumacenja dela apostolskih.

 

Nije bas normalno, ali nije ni za osudu. Barem kad je Bog nije osudio, zasto bih ja?

Ja ne kazem da c eona zbog toga biti osudjena i da ne moze da se spase. Na kraju krajeva, za mene je i autenticnost to zitija pod velikim znakom pitanja.

 

Pa predanje cine ona ucenja koja su najrasprostranjenija u smislu broja otaca koji o njima pisu. Eto, i Origen je teolog bio i to dobar, ali je imao i mnoga jereticka ucenja. Bilo bi smijesno da ta ucenja uvrstimo u sveto predanje.

Pa sad, ne slazem se da bas sama brojnost cini neka ucenja dleom sv, predanja. Na kraju krajeva, Crkva ranije nikada nije postupala po tom principu, tj. nije prebrojavala koliko svetih otaca je zastupalo neko ucenje. Vise su se vodili time kakve su konsekvence po nas ako prihvatimo neko ucenje, tj. kako to ucenje utice na nas odnos prema Bogu i svetu,

 

Licni odnos i pocinje citanjem ili slusanjem propovijedi. Uglavnom. A zasto se poslednja knjiga Novog zavjeta zove Otkrivenje?

Ako mene pitas, licni odnos pocinje licnim kontaktom a ne citanjem. Citanje moze da te uputi na licni odnos ali ne moze da ga zameni.

Sto se tice otkrivenja zove se tako jer su u njoj otkrivene istine o poslednjim vremenima i o carstvu nebeskom. Ali taj naziv uopste nije problem jer je, kako rekoh, mesto Biblije u okviru Liturgije. Citanje ti moze pomoci da bolje pridjes Bogu, da shvatis neke stvari, ali ako ostanes samo na intelektualnom nivou, i ako se na neki nacin ne zaljubis u teologiju (sto podrazumeva odnos sa Bogom) dzaba ti sve.

 

Ne bih bas apsolutizovao ni liturgiju. Imas mnogo primjera iz predanja kada su neznabosci otkrili Boga bez liturgije, pa cak i bez slusanja ikakve propovijedi.

Jeste, ali to otkrice i prilazak pravoslavlju nije ravan poznaju Boga kao Oca sto imas samo u Crkvi. E sad, odlicno je pitanje da li su kanonske granice Crkve ujedno i njene stvarne granice.