На данашњи дан, 483. године, рођен Јустинијан I

[Срђан Ранђеловић]

Јустинијан I (лат. Flavius Petrus Sabbatius Iustinianus) (пуно име: Јустинијан Флавије Петар Саватије) рођен je у Таурезуму (483) на 28 km од данашњег Лесковца (археолошки локалитет Царичин Град). Познат је као последњи римски и први византијски цар, император Источног римског царства (од 527—565) и православни теолог. Настојао да обнови моћ, величину и организацију Римског царства која је била распарчана унутрашњим трзавицама и упадима варвара, народа који су продрли на територију Западног римског царства. Укинуо је све нехришћанске филозофске школе у Атини 529. године, укључујући и Платонову Академију. Сазвао је Пети васељенски сабор 553. године у намери да помири монофизите са православнима. Такође се сматра једним од највећих кодификатора целокупног римског права.

 

 

Ступање на престо

Јустинијан I био је савладар свог ујака Јустина I, већ од 518, а ступио је на престо 527. године као неограничени господар државе и цркве. Предузимао је походе против варварских народа: Источних Гота у Италији, Западних Гота у Шпанији и Вандала у Африци, у намери да обнови царску власт у западном делу Римског царства.

Водио је одбрамбене ратове против Персијанаца и Словена који су из рубних подручја надирали у византијске области.

Прекомерни порески намети изазвани сталним ратовима довели су до побуне Ника (532), која је угушена захваљујући Јустинијановој жени, царици Теодори. Без обзира на противљење своје околине и упркос озбиљним немирима у Цариграду (Константинопољу), Јустинијан под неповољним условима (уз данак од 11.000 златних ливара) окончава рат с Персијанцима (532), који је трајао од 527 године.

Јустинијан 529. године укида све филозофске школе у Атини, укључујући и Платонову Академију, што се често узима као крај антике.

 

 

 

 

Извор и детаљније:http://sr.wikipedia.org/wiki/Јустинијан_I