Обавештење за неписмене медије у вези са прославом Васкрса!

[Тања1]

Шта је ту било збуњујуће!?

 

Дакле моја опаска је била упућенима медијима ,који упорно честитају Васкрс свим православнима ,који га славе по јулијанском календару??!!

У том смислу сам рекао,да и поред тога што се неки православци држе грегоријанског календара и по њему славе Божић,за Васкрс то не важи,и рачуна се како је овде покушано да се објасни!!!

 

И шта је ту нејасно?

 

.smesko. Искрено да Вам кажем, мени и даље ништа није јасно. @Crveni Baron је написо да нема везе са људским представама времена (да има везе са јеврејским лунарним календаром), а ја сам још увек на Земљи у човечјем облику и крећем се према Васкрсу сутра- то је битно. Хвала вам свима на одговорима.

[Ромејац]

Neke crkve su prihvatile gregorijanski kalendar ali se drze pashalija....i svi pravoslavni slave vaskrs istoga dana....

 

Једино је Финска православна Црква (аутономна у оквиру Васељенске Патријаршије) прешла на латинску пасхалију (славе Васкрс исто када и римокатолици). Мада ми није јасно зашто Васељенска Патријаршија снисходи овом кршењу одлука Првог Васељенског Сабора?

[Тања1]

"До шеснаестог века источни и западни хришћани израчунавали су датум Васкрса сагласно заједничкој александријској пасхалији. Током реформе календара папе Григорија XIII (1682-83. године), промењени су датуми како непокретних празника, тако исто и пасхалија. Латинска Црква одмах је прихватила реформу. Протестантске заједнице су најпре изразиле одлучно неслагање, али су доцније ипак прешли на григоријански календар.

Помесне Православне Цркве су до двадесетог века користиле „стари календар”. Онда су поједине прешле на тзв. „новојулијански календар“, а друге су задржале „старојулијански”(данас старојулијански календар користе јерусалимска, руска, грузијска и српска патријаршија, као и монашка заједница Свете Горе – прим. прев.). Притом, све помесне Православне Цркве (изузев аутономне Цркве у Финској), празнују Васкрс према александријској пасхалији."

 

Превод са руског:

Богољуб Поповић, дипл. теолог

[Guest]

@,

 

Da dodam ono što je najbitnije...

 

kada je reč o Pashi i Vaskrsu - to nema veze sa kalendarom več zbog same jevrejske paske.

 

Zašto je nastalo onako računanje Vaskrsa?! Pa zato da se ne bi poklopila sa pashom. Vaskrs ne sme da padne u isti dan pashe kao i pre paske zbog toga što je Gospod posle pashe Vaskrsao i ustanovio Svetu Tajnu Evharistije. To je najbitnija stvar u računanju Vaskrsa, pored onoga što je neko već napisao u prethodnoj stranici odredbe o raćunanu Vaskrsa, treba još dodati i ovo - Nipošto pre Jejvrejske pashe.

[Тања1]

Занимљив текст...научићу нешто ново, хвала Богу.

 

http://pravoslavlje.spc.rs/broj/1030/tekst/neke-odlike-pashalije-2010-godine/

 

 

Васкрс је покретан празник који по одлуци отаца Првог Васељенског сабора треба да се празнује у прву недељу која дође после пуног месеца после пролећне равнодневице. Тако се поступало све док је Александријска црква израчунавала датум Васкрса тек пошто од својих астронома добије датум пуног месеца по пролећној равнодневици. Да се не би за сваку годину посебно израчунавао датум Васкрса, покушало се са дугорочним израчунавањем. После многих покушаја, у 6. веку је општеприхваћен пројекат опата Дионисија Малог који је урадио рачун за круг од 532 године, назван Велики индиктион или Неизходимаја пасхалија, који је добијен као производ круга сунца и круга месеца (28х19). Нажалост, Велики индиктион био је тачан само првих стотину година, а онда је почело са грешкама. У нашем времену дешава се да православе цркве не славе Васкрс по одлуци Првог Васељенског сабора у прву, него у другу недељу по пуном месецу, па чак и по другом пуном месецу по пролећној равнодневици.

Пасахални елементи који прате датум најранијег Васкрса јесу: пасхално слово А, кључ границе 1, недељни број 3, недељно слово Г. Остали пасхални елементи (круг сунца, круг месеца, основак и епакта) променљиви су. У једном кругу Великог индиктиона, тј. у 532 године, Васкрс 22. марта пада четири пута: три пута у простој а једном у преступној години. У једном индиктиону то су 70. 165. 260. и 507. година. У 13. индиктиону (877-1408) то су биле године: 946. 1041. 1136. 1383; у 14. индиктиону (1409-1940): 1478. 1573. 1668. 1915; у текућем, 15. индиктиону (1941-2472): 2010. 2105. 2200. и 2447. У сваком кругу прва, друга и четврта година су просте, а трећа је преступна (код нас штампана у болду). Учесталост пасхалног слова А, и најранијег датума Васкрса јесте: 95-95-95-247. Према томе, неки наш савременик-стогодишњак могао је из свог дечачког доба да запамти рани Васкрс ратне 1915. године.

Црквена година обухвата делове у две садашње календарске године, јер траје од 1. септембра једне до 31. августа следеће године. Типик и искуство предвидели су све могућности до којих долази у пасхалији, при чему постоји разлика између простих и преступних година за период до 28/29. фебруара, а после тога је исто и за просте и за преступне године. У делу године који покривају оба триода (посни и цветни) одређен је положај непокретних и покретних великих празника, значајнијих светачких празника, почетак и дужина поста светих Апостола, седмични дан Петровдана, покладе Богородичиног поста и седмични дан Богородичиног успења. Поступак је двојак: непокретним празницима (с обзиром да им је датум познат) одређује се положај у триоду, а покретни празници, чији је положај у триоду познат, лоцирају се датумски. Као временска орјентација у текућим месецима не служе датуми, него празници који падају у месеце за време посног и цветног триода и то: Трифун (1. фебруар), Евдокија (1. март), Марија Египћанка (1. април), Јеремија (1. мај), и Јустин Филозоф (1. јун). При том, помињу се само онда када улазе у време триода; ако су изван триода не помињу се у Азбучној пасхалији.  

Ако је година проста, као што је случај са 2010. треба имати на уму следеће сустицаје. Рођење Христово пада у четвртак, месојеђе трају 32 дана (најкраће могуће), венчане недеље 19 дана (најкраће што је могуће). Триод почиње 11. јануара, месопусна недеља пада 25. јануара. Три Јерарха падају у сиропусни петак, а како тог дана нема Литургије (изузетак су Сретење и храмовна Слава), то се њихова служба врши дан раније, при чему се комбинују триодска и празнична служба, а трпеза је разрешена на бели мрс. Сиропусна недеља 1. фебруара на св. Трифуна. Сретење Господње пада у понедељак прве седмице Поста, али с обзиром да тог дана нема Литургије, она се служи дан раније у сиропусну недељу, при чему се комбинују служба васкрсна, триодска, светог Трифуна и празнична. Средопосница 25. фебруара.

Није везано за текућу годину, али да читаоца упознамо са сустицајима који настају преступне године: Рођење Христово пада у среду; месојеђе трају 33 дана, венчане недеље трају 20 дана. Триод почиње 12. јануара, а месопусна недеља пада 26. јануара. Три Јерарха падају у сиропусни четвртак, а свети Трифун у сиропусну суботу. Сиропусна недеља пада 2. фебруара, на Сретење Господње. Средопосница 26. фебруара.

Све остале могућности после 28/29. фебруара исте су за просту и за преступну годину. Евдокија у четврту недељу поста. Младенци у понедељак шесте седмице поста. Цвети 15. марта, Васкрс 22. марта. Благовести у Светлу среду. Марија Египћанка у среду друге седмице по Васкрсу. Преполовљење 15. априла, Ђурђевдан је у четвртак пете седмице по Васкрсу. Вазнесење 30. априла. Пророк Јеремија у петак шесте, а Јован Богослов у петак седме седмице по Васкрсу, тј. на оданије Вазнесења. Свети Никола летњи у суботу на духовске задушнице. Духови 10. маја, Ћирило и Методије на духовски понедељак. Недеља свих светих 17. маја. Петров пост траје 42 дана (најдуже могуће). Петровдан у понедељак. Покладе Богородичиног поста у четвртак 30. јула, Богородичино успеније у суботу. У календару издање САСинода СПЦ за 2010. наведена је примедба да сретењску службу треба служити дан раније, али није наведена примедба да тако треба да се поступи и са празником Три Јерарха. Сматрамо да је било боље у календару одштампати те празнике на дан када ће да им се врши служба, овако ће народ да дође у цркву на датум Три Јерарха и сазнати да је служба била – дан раније.

Пасхалија одређује и почетак свих столпова у календарској години. Први столп: 24. маја, гл(ас) 1, ев(анђеље) в(аскрсно) 2; Други столп: 19. јула, гл. 1, евв 10; Трећи столп: 13. септембра, гл. 1, евв 7; Четврти столп: 8. новембра (арханђел Михаил), гл. 1, евв 4; Пети столп: 3. јануара, гл. 1, евв 1; и Шести столп: 28. фебруара (преступне године 27. фебруара), гл. 1, евв 9.

Слободни смо да приметимо како се ове године Васкрс празнује сходно одлуци Првог Васељенског сабора: пролећна равнодневица је 7. марта у 18h, и 32min; пун месец 17. марта у 04h и 25min; јеврејска пасха 21. марта. Правилно је што се Васкрс празнује одмах у прву недељу – 22. марта. Ове године Васкрс се истог датума празнује код свих хришћана: православних, римокатолика и протестаната.

Аутор: проф. др Радомир Милошевић, Број 1030, Рубрика Календар

 

[Тања1]

@,

 

Da dodam ono što je najbitnije...

 

kada je reč o Pashi i Vaskrsu - to nema veze sa kalendarom več zbog same jevrejske paske.

 

Zašto je nastalo onako računanje Vaskrsa?! Pa zato da se ne bi poklopila sa pashom. Vaskrs ne sme da padne u isti dan pashe kao i pre paske zbog toga što je Gospod posle pashe Vaskrsao i ustanovio Svetu Tajnu Evharistije. To je najbitnija stvar u računanju Vaskrsa, pored onoga što je neko već napisao u prethodnoj stranici odredbe o raćunanu Vaskrsa, treba još dodati i ovo - Nipošto pre Jejvrejske pashe.

 

Ако није проблем да наставимо после Васкрса, заиста ме је заинтересовало.

[mila]

.

[Владимир Малић]

Христос Васкрсе!

 

Није баш тачно да датум празновања Васкрса нема везе са јулијанским календаром. Ево краћег објашњења преузетог са сајта вождовачке цркве (http://crkvavozdovac.org/како-се-одређује-ускрс/):

 

 

Ускрс - како се одређује датум ...

Сваке године ме бар неко пита како се одредђује датум Ускрса, зашто је датум православног и римокатоличког Ускрса некада исти а некада не итд. Много питања је везано за тај празник, одговори око датума су доста једноставни... или бар тако делује на први поглед. Пробаћу овде да објасним на који начин се одредђује датум Ускрса, према оба календара.

На први поглед одређивање датума делује једноставно и кад год неког питате, добијате одговор типа Ускрс пада у прву недељу, након пуног Месеца, после пролећне равнодневице.

Звучи једноставно и јесте... али једини проблем је што није тачно ! Црква и црквени календари су изгледа рађени логиком типа зашто да буде лако, кад може да буде компликовано. Компликације у одређивању датума почињу чињеницом да би ова реченица требала да гласи отприлике Ускрс пада у недељу, након Пасхалног месеца. Претпостављам да се сада питате, шта је то Пасхални месец ? То је исти онај пун месец из прве реченице, али ако мислите да је довољно да изађете напоље, видите пун месец (крајем марта или у априлу) и одредите дан Ускрса, грдно се варате. Све је то много компликованије, чак и компликованије од онога што сам и ја мислио до пре пар сати.

Постоји неколико разлога који компликују ствари. Пре свега то је чињеница да се за одређивање дана пролећне равнодневице и пуног месеца не користе астрономска посматрања, тј. реална слика васионе, већ таблице. Други ратлог, који је вероватно најважнији узрок за разлику у датуму православног и римокатоличког Ускрса, је јеврејски празник Пасха (кад се у причу умеша нешто везано за јеврејски календар то може да буде све, само не једноставно). Наравно, разлика од 13 дана у датумима између јулијанског и грегоријанског календара и овде долази до изражаја.

Једино што је сигурно је то, да Ускрс морају да буду између 22. марта и 25. априла код римокатолика по грегоријанском календару, а код православаца, који рачунају по јулијанском календару, због поменуте разлике од 13 дана, увек између 4. априла и 8 маја.

Видимо да је Ускрс, као и многи други празници у Хришћанству, везан пре свега за смену годишњих доба. Основа за одређивање Ускрса је пролећна равнодневица (слично - Божић је одмах после зимске краткодневице). Пролећна равнодневица, или почетак пролећа, астрономски може да буде 20 или 21 марта, али кад се одређује дан Ускрса узима се увек 21. март. То је почетни дан у односу на који се одређује Ускрс. Следеће је пун месец. Вероватно је познато да Месец обиђе око Земље за око 28 дана, па је због тога и дан пуног месеца променљив. Битно је запамтити да се код одређивања датума Ускрса користи податак из таблица (црквеног календара) а не прави Месец који видимо. Разлика између онога што видимо на небу и онога што пише у календару може да буде и два дана. Ова разлика можда делује мало, али ако је пун месец на пример у суботу - датум Ускрса може да се помери за целу недељу.

На пример, 2008. године, астрономски и црквени пун месец су истог дана, 21. марта и 20. априла (по грегоријанском календару). Датум пролећне равнодневице и првог пуног месеца након ње (у рачун се укључују и минути) 2008. године су били исти и према горњој дефиницији Ускрс је требао да буде прве недеље након 21. марта. Тај дан је био петак, прва недеља после тога - 23. март. БИНГО - тад је био Ускрс, али код римокатолика !

Е, сад се неки од вас питају зашто само код римокатолика ? Сетите се оне разлике од 13 дана између јулијанског и грегоријанског календара - 21. марта по грегоријанском календару још није наступила пролећна равнодневица за кориснике јулијанског календара ! Управо је пролећна равнодневица мерило за тачност календара - што је календар тачнији, датум равнодневице је константнији (сетите се и хороскопа - знаци зодијака се рачунају управо од дана пролећне равнодневице, ако сте се икада питали зашто ваш знак почиње баш 21. у месецу - ово је разлог). Према јулијанском календару равнодневица наступа исто 21. марта по важећем, јулијанском календару, а то је 4. априла по грегоријанском календару (због тога православни Ускрс не може да буде пре овог дана).

Да би одредили датум православног Ускрса као полазну тачку корстимо тај 4. април и тражимо први пун месец после тог дана. Наравно, овде датум пуног месеца треба узети из црквреног календара. 2008. године је био 20. април, недеља. Прва недеља после пуног месеца је 27. април. Дакле, православни Ускрс је био на тај дан.

 Ако сте мислили да је ово све, грешите. Што се тиче римокатолика, нема висше шта да се дода, све је речено, али када је реч о православном Ускрсу ту није крај приче. Православни Ускрс НИКАДА не може да буде пре јеврејског празника Пасха.

Овде на сцену упада вероватно најкомпликованији играч међу календарима. Јеврејски календар. Јеврејски календар је ЛУНАРНИ календар (заснован на кретању Месеца за разлику од СОЛАРНИХ - јулијанског и грегоријанског, који се заснивају на "кретању Сунца"). Тај је толико компликован, да је број људи који га разумеју веома мали (чак и међу Јеврејима, само неки најученији људи могу да рачунају време на основу тог календара). Наравно, не пада ми на памет да улазим у детаље одређивања датума овог јеврејског празника, ако је некоме потребно, постоје многе таблице на интернету, али поменућу пар битних података из историје. Пасха је празник који траје 7 дана и обележава егзодус Јевреја из Египта. Веза овог празника са Хришћанством и Ускрсом потиче од предања да је Тајна вечера управо везана за овај јеврејски празник. Према томе, познато је да је Тајна вечера била пре распећа Христовог, па према томе, ни Ускрс неможе да буде пре Тајне вечере тј. пре овог јеврејског празника.

У случају да вам ово делује компликовано - Ускрс ће у 2011. године бити као и 2010. године, истог дана и за римокатолике и за православце, 4. априла, односно 24. априла.

То је одприлике све. Суштина је једноставна, зар не ?

 

Аутор текста:

Милан Милошевић

http://www.svetnauke.org/935-uskrs-kako-se-odredjuje-datum

[Тања1]

Христос Васкрсе!

 

Није баш тачно да датум празновања Васкрса нема везе са јулијанским календаром. Ево краћег објашњења преузетог са сајта вождовачке цркве (http://crkvavozdovac.org/како-се-одређује-ускрс/):

У првом посту на првој страни  поменула сам 1 септембар (црквену годину). Наравно да разлика од 13 дана долази до изражаја. Наравно да је онај исти месец на небу који се испољава у календару. Наравно да због поменуте разлике увек православни Васкрс буде по јулијанском. Наравно да је на Првом васељенском сабору у Никеји 325 године хришћанска црква прихватила јулијански календар. Наравно да Српска православна црква и даље користи јулијански календар. Мислим, наравно нећу рећи шта мислим о већини лајкова на теми...(мени ништа не значе).

[Тања1]

Сада ћемо прећи на конкретно питање: у чему је сличност јулијанског (црквеног, "старог") календара са поезијом?

Главна својства поезије, по којима се она разликује од прозе јесу ритмика (доследно смењивање слогова под акцентом) и цикличност строфа. Јулијански календар поседује непревазиђену ритмику - строго понављање свих својих бројних карактеристика; он у себи садржи завршене и истовремено сједињене строго одређене циклусе. Основни циклус јесу 4 године (спој три просте и једне преступне године), који се може упоредити са строфом од четири стиха - најраспрострањенијом песничким строфом. За поезију су карактеристични ритам и рефрен; аналогија рефрена је преступна година која затвара сваке четири године, 20 година, 100 година, 1000 година. За поезију су карактеристични симетријски паралелизми. У јулијанском, црквеном календару су паралелизми - фазе месеца и дана у месецу, који су симетрични у 19-годишњем метоновом циклусу - подударност дана у недељи и бројева у месецу, у 28-годишњем циклусу.

У григоријанском ("новом", западном, световном, грађанском) календару су периоди, ритмови и циклуси нарушени и деформисани и пасхални циклус (Велики индикт) - венац православног литургијског круга је потпуно уништен. Због тога григоријански календар личи на прозу. А проза бројева је књиговодство.

Јулијански, црквени календар сам назвао космичком поемом, јер он има космичке оријентире, наведене у Библији, и његова парадигма излази ван граница сунчевог система. Јулијански календар је одразио у себи пројекцију три сфере: звезда, сунца и месеца као цртеж вишеспратног здања Васељене.

Говорио сам о мистици и рационализму као о два различита облика мишљења. Међутим, треба истаћи да су рационалисти древних векова изгубивши мистичко осећање још чували способност за екстатички доживљај света, а рационализам новог времена се све више слива са утилитаризмом. Нису научна открића 16. века, већ утилитаризам, изазвали рађање григоријанског (западног, грађанског, "новог") календара и створили широко поље за његово ширење.

Остаје споран још један проблем, а то је - да ли рационализам помаже развој науке или само осиромашује интелектуалне човекове могућности и духовни живот.

Ајнштајн је сматрао да је за научника најдрагоценија способност умећа чуђења. Кад човек почне да мисли да му је све постало јасно, он престаје да буде истински научник и претвара се у научног занатлију. Ајнштајн је за себе говорио да се стално чудио феноменима простора и времена (ономе што су други од детињства навикли да доживљавају као нешто што се разуме само по себи), и да је због тога могао да дође до теорије релативитета. Тим пре је за побожног човека карактеристично да стално осећа трепетно поштовање пред непојамном тајном постојања. Тамо где очи рационалисте виде само земаљске реалије, поглед мистика проналази нове дубине и мере, увиђа у материјалном символе духовног и сазрцава свет у његовом односу према вечности, као у својеврсној "светлосној димензији".

Јулијански, црквени календар је био и остаје генијално дело истинске науке и уметности, дрзнућу се да кажем, и мистичке философије. По завршетку радова на изради календара, цар Јулије Цезар је изговорио речи које су се показале као пророчанске: "Мој календар никада неће бити превазиђен (буквално: "побеђен"). Знамо за нарочите случајеве када је Господ откривао Свој Промисао преко паганских царева (фараонов сан, визија Навуходоносора, итд.). Али, главно је да су јулијански календар изабрали и оцрковили Оци Цркве; на њему је саграђена пасхалија и њени канони су утврђени Саборима; његови периоди и циклуси су се органски слили са православном литургиком; по његовим ритмовима Црква живи ево већ две хиљаде година; он сам је ушао у црквено Предање; због тога је јулијански календар златна карика која нас спаја са читавом историјом Цркве. То је наше драгоцено духовно благо.

 

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/DuhovnoUzdizanje/KaVisotamaObozenjaKarelin/KaVisotamaObozenjaKarelin23.htm

[Тања1]

ПИСАНО ПРЕДАЊЕ О ВАСКРСУ

 

Овде наводимо само најзначајније писане одлуке сабора и Светих Отаца о Васкрсу, датуму и начину слављења:

Правило Светих Апостола, канон 7: "Епископ, свештеник или ђакон, који буде празновао васкрсење Христово пре пролећне равнодневице и заједно са Јудејима, нека буде свргнут".

Антиохијски сабор (341. г.), канон 1: "Сви верни који прекрше одредбу Никејског сабора и славе Пасху у време кад и Јудеји, нека буду одлучени и искључени од Цркве.. Епископе, презвитере и ђаконе који то чине, сматрамо већ одлученим и свргнутим. Они који опште са њима, подлежу истим казнама".

Писмо цара Константина Великог епископима који нису били на сабору (325. г.): "Расправљано је било и у погледу светога дана Пасхе и општим гласом признато је за добро да сви хришћани, ма где живели, имају обављати спаситељни празник Пасхе једног истог дана... Пре свега неприлично је да се овај свети празник слави заједно са Јудејима, који, оскврнивши своје руке безаконим чином, праведно су поражени као нечисти, духовним слепилом... Држећи се овога браћо, ми ћемо одстранити од себе о нама срамотно мишљење Јудеја, као да ми не можемо независно од њих установити празновање. Нећемо допустити да се два пута у једној години светкује Пасха. Спаситељ наш даровао нам је један дан да славимо наше ослобођење, односно дан Његових светих страдања. Размислите сами по вашој светости како је зло и неупутно кад у једно време једни посте, а други се веселе, и затим после дана Пасхе, једни проводе дане празнујући, а други чувају још установљени пост. И зато је Божански промисао да ово буде на прави начин изостављено и доведено под једно правило - на што, ја мислим, сви ћемо се сагласити... По општем суду свију установљено је да се свети празник Пасхе има славити од свију у један дан. Није пристојно да буде разлике у погледу тако свете ствари, и боље је следити овој одлуци која је чиста од сваке заблуде и греха. Оно што је надахнуто по Богом надахнутом суду толиких и тако светих епископа, радосно примите као дар са неба и као праву Божанску заповест: јер све што је установљено на светим саборима епископа, мора се сматрати изразом Божанске воље."

 

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Izazovi/RPopovic.htm

[Јаков.]

sa pravoslavlje.net slika

(Datumi su po julijanskom kalendaru)

 

[Тања1]

СВЕТ КЊИГЕ
 

Нова издања

Православна пасхалија

Др Радомир Милошевић,

 

 

Смедерево 2005.Рад се бави богословском подлогом и историјским развићем празника Христовог Васкрсења и контроверзама које су се првих векова јавиле око термина његовог празновања. Истовремено, видљива је брига Цркве да се највећи хришћански празник светкује истог датума у целој Васељени. Цитирањем богословске и историјске литературе ИВ и каснијих векова, аутор предочава одлуке Првог васељенског сабора о одређивању термина празновања Васкрса. Сви пасхални елементи: астрономски (пролећна равнодневица, пролећна младина и пролећни пун месец), историјски (јеврејска Пасха) и азбучно-математички (кругови Сунца, Месеца, индикта, великог индиктиона, недељно слово, недељни број, основаније, епакта, кључ границе, пасхално слово и др) детаљно су приказани, као и све рачунске операције везане за њих. Посебан допринос су приложене Азбучна и Неисходима пасхалија, које су већ помало заборављене, јер наш савременик има сваке године у календару све непокретне и покретне празнике, па је растерећен потребе да их израчунава. Азбучна пасхалија, која се већ два века није појављивала у штампи (а ово је до сада најпотпунија и најдетаљнија верзија) даје јасан преглед односа покретних и непокретних празника према празнику Рођења Христовог и Васкрсу за свако од 35 пасхалних слова, односно 35 могућих датума Васкрса у распону од 22. марта до 25. априла (по јулијанском календару). Предвиђени су сви могући сустицаји важнијих покретних и непокретних празника у време триода, као и њихово израчунавање и смештање у времену. Неисходима пасхалија даје све пасхалне елементе и датуме Васкрса и свих покретних празника у текућем XV пасхалном кругу (1941-2472), укључујући трајање месојеђа, венчаних недеља и поста светих Апостола.

http://pravoslavlje.spc.rs/broj/931-932/tekst/svet-knjige/print

 

 

Све друго је новотарија!

[SHADOWS OF THE LIGHT]

Nije to novotarija nego evolucija istine koja se propoveda....jer smo pogresno nauceni da istina je nepromenljiva...i da vecito jeste.... greengrin

[Тања1]

Nije to novotarija nego evolucija istine koja se propoveda....jer smo pogresno nauceni da istina je nepromenljiva...i da vecito jeste.... greengrin

 

Објасните како кажете еволуцију истине? дајте конкретне примере.

 

Мени је позната само једна истина, и она је непроменљива:

 

Реч Божија је истина (Јн 17,17): јеванђелске заповести су истина (Пс 118,86), а сваки човек је лаж (Пс 115,2). Све је то посведочено у Светом писму. Како пак од онога ко је лаж мислиш да чујеш глас свете истине?