Качаци на Косову

[Милан Ракић]

Занимљив текст о качацима, аутора Владана Јовановића, објављен пре неки дан на сајту Пешчаника...

 

 

Kačaci na Kosovu

Vladan Jovanović | 24/04/2013

 

 
Problemi integracije “Novih krajeva”

 
Fenomen kačačkog pokreta koji se razvio među Albancima na Kosovu, Metohiji i u zapadnoj Makedoniji (tzv. novim krajevima, koji su nakon Balkanskih ratova pripojeni srpskoj i crnogorskoj kraljevini) može se najkraće opisati prostim prevodom turske reči kaçak koja označava begunca, a u decenijama pred propast Osmanskog carstva izraz je korišćen za odmetnike od vlasti koji su iz zasede otimali oružje turskim jedinicama. U periodu 1908-1915. ovaj vid odmetništva je u znatnoj meri izgubio prvobitni smisao: za razliku od kačaka koji su, usled zatvaranja okolnih pijaca i gladi, pljačkali krda stoke u Gori i na Šar-planini, kod kačaka “novog tipa” je prevladao politički momenat, pa je u prirodi njihovog odmetništva bilo nepriznavanje bilo kakvog oblika državnog prisustva, tj. pasivan otpor prema državnim zakonima.

Ambicije Albanaca za sticanje autonomije u okviru Osmanskog carstva su imale međunarodnu potporu zbog procene da će se time na Balkanu stvoriti teritorijalna i etnička brana slovenskoj invaziji. Stoga je austrougarska diplomatija težila preuzimanju kontrole nad Kosovom, pothranjujući “okasneli nacionalni romantizam” Albanaca, kako ga naziva istoričar Đorđe Borozan. Taj nacionalizam je postao agresivniji nakon izbijanja Mladoturske revolucije koja je najavila temeljnu transformaciju turskog društva i povoljniji položaj hrišćanskog stanovništva. Od aprila 1912. raširena je ustanička agitacija na Kosovu i u srednjoj Albaniji pod vođstvom Hasana Prištine, Nedžib-bega Drage i njihovih vojnih komandanata. Srpski konzul u Solunu je izveštavao o opsadnom stanju u pećkom kraju gde su hiljade buntovnika zahtevale prekid izgradnje puteva i železnica “koje im ne trebaju“. Opšti pokret Albanaca je bio ozbiljniji od ranijih i po tome što su od samog početka zajednički nastupali Albanci muslimanske i katoličke veroispovesti. Ipak, Srbija nije uspela da pridobije ove ustaničke komandante za borbu protiv Turske, pa je po izbijanju Prvog balkanskog rata oko 20.000 Albanaca pod komandom Ise Boljetinca branilo Kosovski vilajet. Učesnici u borbama svedoče o brutalnosti Albanaca koji su se masovno predavali, a potom pucali na srpske vojnike iz svojih kuća. Srbija je ove albanske akcije koristila da pokaže svetu kako se glavna gnezda kačačkog pokreta moraju pacifikovati i priključiti srpskoj državi...

 

Остатак текста, уколико вас занима-овде