Добробит животиња - закон и ван њега

[Милица]

Кере се на улици лако растерују ако крену да лају...

само се сагнеш да дохватиш нешто са пода (макар ништа и не нашао)

и онда заахнеш руком за њима...

па тако неколико пута.

Често пута помогне и махање торбицом :-)

Кад ја са својим псом

(који је за уличне псе бољи мамац од мене)

успем да се одбраним...

верујем да је то заправо лако,

и да може да прође без рањених.

[Милица]

[Милан Меденица :)]

јесам. гледао сам, мени је само изузетно штетно што се држе тако и што се хране катастрофа, јер то утиче на човека. такве животиње су храна, не сурогат за пријатеља односно човека, јер је слуга и бесловесна.

далеко да ћу икада употребити израз ''хумано'' кад погледам животињу.

тај закон ми је болестан, одраз је свега онога што се боримо за људе а не против нас. такође ми је болесно што је човек у затвору два месеца био због ''убиства'' животиње и развлачења до депоније.

мислим да тај и такав законе никад не треба ни ставити у функцију.

извини, чија деца зарад каквих циљева, нисам то укапирао?

нисам увређен али видим љубав која је погрешно усмерена.

за мене животиња има слободу у природи, држање животиње ако је зарад лепоте и сличних глупости је штетно и за човека и животињу, да не помињем изложбу у зоолошком ''врту'', све убијене у појам и мучене.

а држање по становима ми је истоветно, још и горе од зоолошког врта.

а ''награђивање'' животиња ми је скаредно, као да се даје Богу или човеку медаљон што ју је лепо обликовао или тренирао.

те животиње што су оскрнављене, њих је хуманије успавати него их држати и ''враћати'' у живот.

већ је довољно лоше што се човек игра Бога штројећи животињу, и још то зове љубављу према њима.

ја ту видим само изборе између два зла и ниједно добро.

гледам само како губите драгоцену енергију на животиње, уместо на људе и децу.

не налазим срећу или радост у томе што радите, још мање судим.

удомљавање животиње по становима је равно зоолошком врту и не сматрам то ни добро за човека, правити себи ментални сурогат особе и улазак у басну, што нема везе са реалношћу.

животиња није играчка, нити пријатељ, већ храна или слуга, ако ћемо брутално.

ја јој ту нигде нисам узео осећања, само вратио слободу да их испољава.

[Милица]

Што се филма Земљани тиче,

да - проблем је ако једемо животиње које су живеле у лошим условима.

Не верујем да то месо може да буде икако здраво.

А опет - домаће животиње које се гаје за јело,

брате нека живе док живе,

али нека то личи на нешто,

није фора да их малтретирамо,

само зато што смо над њима надмоћни.

Што се тиче кућних мезимаца...

држање у стану ни по мени није неко решење,

али опет гласам за живот,

а не за њихово убијање

па је боље и стан.

Уосталом, стан није добар ни за људе,

па живимо.

Чувати животињу за мене је брига о неком ко не може да живи сам.

У том односу се научи и добије много тога.

Ретко људи показују толику радост, чак и не умеју да је осете у тој мери,

као што то може пас. Ту срећу и скакање кад дођем кући, и то свакога дана

не може ништа да замени. То је нешто посебно.

Што се тиче енергије коју трошимо,

то је само мали напор, то је онако успут,

не треба њима не знам шта.

Људима који су остарели и сами,

животиња много много значи.

Ја имам много људи око себе и интересовања,

тако да и немам нешто много времена,

али кад год може,

и ако неки излазак укључује и шетњу,

водим и пса.

Како кажу Со Саби "Лепо вама, лепо нама"  0104_cheesy.

Пас је добар и з бог тога што може да те покрене да шеташ, ако се ти нешто нећкаш.

А шетња је корисна, како сви ми знамо.

[Милица]

Предугачка ми била прошла порука,

па настављам у овој.

Кад будем имала своју породицу,

времена за тај "хоби" ће бити још мање, барем неко време.

Наравно, пас је пас,

не може он заменити и потиснути човека у мом животу.

Он је нешто јако лепо,

што може да се спакује негде успут.

Што се штројења тиче,

ту не знам шта да кажем.

Не волим ни ја о томе да одлучујем,

нити о еутаназијама.

Старији пас ми је оперисан због болести,

млађи је такав рођен.

Тако да за сад немам тих проблема

да о томе размишљам.

Опет, боље је некако спречити,

него да се нека нова бићанца муче

и убијају на улици.

[Милица]

Ево сада једне лепе приче о псу који је рођен са две задње ноге.

Дилема је била успавати га или не,

а онда је неко решио да га научи да хода.

http://www.youtube.com/watch?v=Ih7aDDtrlOE

http://www.youtube.com/watch?v=Wu_3merZdYA

[Милан Меденица :)]

ма да, нисам за то да се животиње држе по кавезима и да избацују плодове ко на фабричкој траци ...

фала Богу па се молимо да нам освешта храну и пиће пре јела, иначе ко зна шта би било ...

наравно да нисам за убијање животиња, ал брате азил, па широко, град уме да буде опасан и за људе и за веће чопоре. биће то тужан дан кад не буде на улици било животиња ..

ма стан је ок, само су људи заборавили на зеленило и друге људе, има нечег смирујућег у биљкама, мени је баш лепо да гледам биљку како је здраво зелена klapklap

није лоша ни нека ситна животињица, све док нису играчке у питању и уништавање тих малих бића на неки начин ..

срећа и радост љубимаца је логичан след оного што ми њима пружамо, такође, не пада то с неба. зато и реагујем тако, да упола те радости и труда употребљавамо на људе, капирам да би се сви далеко више радовали и били срећни кад и ми уђемо на врата.

пре сам живео са псом бивше девојке, капирам о чему причаш.

људима који су остарели и сами, човек далеко више прија, а животиња може мало да ''напуни'' кућу својим присуством, али никако да замени заједницу.

какав смешан пас, живот је чудо, оће да живи упркос свему  klapklap

нисам ни ја за еутаназију, то моје размишљање је било везано за ону слику ''a little jail time ..'' и даље сам мишљења да је далеко боље тестирати на животињи него на човеку.

да знаш да сам срећан што су затворили ону скрнаву радњу у кнезу што продаје оне ''органске'' сапуне који нису тестирани на животињама него на људима  >klapklap 0409_feel

[Милица]

још мало, па се сложисмо :-)

и разумесмо :-)

хоће да живи,

како да неће...

има тих примера доста...

има једна жена у Новом Саду (мислим)

мачка ког је пронашла са исечене обе задње ноге.

Да видиш како тек тај хоће да живи

и да се пентра и све...

не мож` нико да га умири :-)

што се улагања енергије тиче...

то се и ја некад запитам...

како лепо рече онај монах који има вука,

на питање зашто толико воли животиње:

каже, оне су једноставне и њих је много лако волети.

[Милан Меденица :)]

па и слажемо се, само што ти мислиш да ја не волим или нападам животиње, и то примаш мајчинским инстинктом, да их штитиш  0409_feel

уствари ја никог не нападам  bleh

па јес, није тешко волети брата, тешко је заволети ''непријатеља'' 

кад бисмо имали слободу према људима као што имамо према животињи, све би то било много лакше. мада животиња има предност - нема сујету.

[Милица]

Мeдо,  

можда то није толико неки мајчински инстикт

колико инстинкт да се заштити неко ко то не може сам...

[Милица]

Ево једне приче о мачку

који је нађен са одсеченим задњим ногама...

и жени која се (мало превише) бави њим...

али је занимљиво.

И леп пример шта се све може постићи,

само кад хоћемо.

И кад тај мачак има лууду жељу за животом.

http://zivotinjsko-carstvo.com/forum/index.php?showtopic=5974

[Милан Меденица :)]

извини, али мрзи ме да читам 27 страна о томе ..

ипак је моје царство - царство људи ..

[Милица]

ма где да читаш 27 страна,

погледаш почетак теме,

и мало пред крај

да видиш сада колики је мачак.

[Милица]

[Милица]