Autentični Modiljani

[Тавита]

„Portret muškarca" naslikan 1918. godine delo je pariskog „prokletog slikara" potvrdile naučne i umetničke analize, a premijerno predstavljanje slike biće u Beogradu

Dosad nepoznatoj slici Amadea Modiljanija (1884-1920) „Portret muškarca" posle 17 godina ispitivanja konačno je potvrđena autentičnost. Vest o tome da „Portret muškarca" zaista jeste delo čuvenog predstavnika „pariske škole" saopštena je u novembru na konferenciji za novinare održanoj u Skupštini grada Beograda na zahtev vlasnika slike, kolekcionara srpskog porekla, koji živi u inostranstvu i čiji identitet nije otkriven.

Autentičnost su potvrdili Kristijan Parizo, predsednik „Modiljanijevog instituta" iz Rima, jedine autorizovane institucije za procenu verodostojnosti dela Modiljanija, i Stefano Rudolfi, direktor italijanskog Instituta za atomsku fiziku „Ars Mensure". Prema njihovim rečima, veličina portreta naslikanog 1918. godine je 38 puta 46 centimetara, spada u vrednija Modiljanijeva ulja na platnu, ali ne i u remek-dela. Vlasnik je sliku odneo u „Modiljanijev institut" pre 17 godina pretpostavljajući da je reč o slici poznatog italijanskog umetnika koji je veći deo života stvarao u Parizu. Pre ocene istoričara umetnosti, slika je poslata na hemijsku analizu.

- Zahvaljujući novim naučnim metodima hemijsku analizu smo sproveli na 22 tačke na slici, a da je pritom nismo nimalo oštetili. Naša ispitivanja su pokazala da je autor slike koristio pigmente karakteristične za period u kome je Modiljani živeo, objasnio je Stefano Rudolfi.

Posle naučne analize na scenu su stupili stručnjaci za Modiljanija i njihov konačni zaključak je potvrdio pret-postavku vlasnika slike. - Ne znamo ko je muškarac koga je Modiljani naslikao. Pretpostavlja se da je reč o nekom piscu ili muzičaru, jer je na 90 odsto Modiljanijevih muških portreta naslikan neko iz kulturnog miljea Pariza. Vidi se da je čovek mlad, uredan i lepo obučen što nije zanemarivo ako znamo da je slika nastala za vreme Prvog svetskog rata, u vreme velike nemaštine. I sam Modiljani se dovijao, koristeći jeftine boje, da bi slikao, istakao je Kristijan Parizo. „Portret muškarca" premijerno je bio predstavljen krajem novembra u Beogradu, a sliku će kasnije prikazati i svetske galerije. Kako je najavila Dragana Zeljković, članica Gradskog veća, na izložbi će se osim pomenute slike naći i fotografije, dokumenta i crteži koji delimično osvetljavaju Modiljanijevu sudbinu. J. S.

http://www.elmundosefarad.eu/wiki/wiki/index.php?title=AUTENTI%C4%8CNI_MODILJANI

[Guest Оливера]

Стварно су ми увек били интересантни методи индентификације и поготову рестаурације (мало скрећем са теме). И физички и умни рад, права ствар, слажеш се?

[Тавита]

??????? ?? ?? ???? ???? ???????????? ?????? ??????????????? ? ???????? ???????????? (???? ??????? ?? ????). ? ??????? ? ???? ???, ????? ?????, ?????? ???

Da interesantni jesu, mada nisu uvijek nešto na što se može osloniti kao kona?an zaklju?ak.

U ljudskoj prirodi i jeste da donosi odgovore, pri tome i tolika radoznalost  1414_feel

p.s fizi?ki i umni rad je uvijek dobitna kombinacija, s misli preneseno na ruke  https://www.pouke.org/forum/public/style_emoticons/default/drugarstvo.gif

[Guest Оливера]

??????? ?? ?? ???? ???? ???????????? ?????? ??????????????? ? ???????? ???????????? (???? ??????? ?? ????). ? ??????? ? ???? ???, ????? ?????, ?????? ???

Da interesantni jesu, mada nisu uvijek nešto na što se može osloniti kao kona?an zaklju?ak.

U ljudskoj prirodi i jeste da donosi odgovore, pri tome i tolika radoznalost  1414_feel

p.s fizi?ki i umni rad je uvijek dobitna kombinacija, s misli preneseno na ruke  https://www.pouke.org/forum/public/style_emoticons/default/drugarstvo.gif

??, ?? ?? ??? ? ???????...???? ?? ?? ???????????? ?????? ? ?????  0110_hahaha

[Тавита]

MUZE VELIKIH UMETNIKA

Žana Ebitern i Amadeo Modiljani

Ako se uzme u obzir da je uprkos velikom interesovanju koje se poslednjih godina javilo za život i delo "ukletog slikara" iz Livorna, a poslednja retrospektiva Amadea Modiljanija (1884-1920) održana davne 1958. u Palati Reale u Milanu, nije nimalo čudno što su nekoliko novijih postavki radova ovog slikara bile unapred proglašene za umetnički događaj godine.

    Najpre je 28. marta 1999. otvorena retrospektiva italijanskog umetnika u Muzeju moderne umetnosti u Luganu. Zatim je 24. decembra 2000. u palati Fondacije Ćini u Veneciji, započela velika izložba pod nazivom "Modiljani i njegov kružok", da bi jedna za drugom, usledile retrospektive u Luksemburškom muzeju u Parizu (2003), u njujorškom Jevrejskom muzeju (2004), i najnovija, koja je nedavno otvorena u impozantnom zdanju Vitorijano, u samom centru Rima.

    I ovog puta predstavljen je "buntovnik kratkog života", tvorac setnih lepotica dugog vrata i bademastih očiju, umetnik koji je 1916. godine svojim aktovima "zatalasao" pariski umetnički milje. Od tog vremena, svaka od izložbi Amadea Modiljanija prerastala je u mesto okupljanja uglednih istoričara umetnosti, kritičara, novinara, poznavalaca Modiljanijevog dela.

    Slikarevoj ogromnoj popularnosti u čitavom svetu treba svakako dodati i krajnje romantičnu biografiju. Izložba Fondacije Ćini bila je posvećena poslednjoj fazi stvaralaštva Amadea Modiljanija, odnosno poslednje tri godine njegovog života od kada je 1917. upoznao studentkinju slikarstva Žanu Ebitern. Sitna, suptilna, sa licem bledim kao badem, svetlo kestenjaste kose i očima kao u srne, srela je Modiljanija kada je ovaj, u potrazi za slikarskom srećom, iz Firence stigao u Pariz.

    Iako je novembra 1918. u Nici rodila ćerku, Žana nije prestala da crta, bar koliko su joj to dopuštale obaveze, s obzirom na nove okolnosti u kojima se nalazila. Za sve to vreme Modiljani je patio za Parizom, jer mediteranski pejzaž nije za njega imao draži. Otvoreni prostor ga je gušio. Sanjao je sobičke na Monparnasu, gde je u teskobi voleo da slika Žanu dok sedi, leži ili spava, kose raspuštene ili upletene, koja ga je često netremice gledala pravo u oči, kao da mu sve oprašta.

    Uticaj Modiljanija na Žanino stvaralaštvo bio je svakako ogroman, što pokazuju i neki njeni sačuvani crteži. Inače, uz Amadea i Žanu, njihov najuži kružok činili su Žanin brat Andre, takođe slikar, kao i Žorž Dorinjak, dragi komšija sa Monparnasa. Bilo kako bilo, Žana Ebitern ostaje zapažena kao slikar, ali i kao model. Njen izduženi lik, vrat kao u labuda, i plave oči, postale su sinonim za Modiljanijevo slikarstvo.

    Amadeo je čitav život proveo u bedi i siromaštvu, da bi uništen alkoholom i drogom, i iznuren prekomernim radom, svoj život okončao u bolnici "Milosrđe". Shvativši da je Amadeo umro, njegova žena, mlada Žana Ebitern ubrzo završava život skočivši sa prozora pariskog stana u ulici Amjo. Tada su se Modiljanijevi prijatelji setili njegovih reči izrečenih u taksiju koji ga je vozio do bolnice: "Poljubio sam svoju ženu. Zakleli smo se na večnu sreću".

    Amadeove kolege su pokušale da od porodice Ebitern dobiju pristanak da dvoje ljubavnika budu zajedno sahranjeni, ali su naišli na odbijanje. Naime, Ašil Ebitern nije želeo da dopusti "da njegova kći, hrišćanka, počiva pokraj jednog Jevrejina". Zahvaljujući dobrovoljnim prilozima, prijatelji su mu priredili veličanstvenu sahranu. Oko hiljadu prisutnih pratilo je sve do Per Lašeza pogrebna kola prepuna cveća. Dok je automobil prolazio, policajci koji su ga toliko puta privodili u stanicu, zauzeli su stav mirno.

    Žana je prvobitno bila sahranjena na groblju Banje, i tek posle tri godine Ebiternovi će pristati da promene odluku. Tako danas dvoje ljubavnika koji su se jedno drugom zakleli na večnu sreću počivaju u istoj grobnici.