KANONI,APOSTOLSKA PRAVILA

[Bigica]

AПОСТОЛСКА ПРАВИЛА

 

1. Епископа нека рукополажу најмање двојица или тројица епископа.

2. Презвитере, ђаконе и остале клирике нека рукополаже један епископ.

3. Да се свргне онај ко принесе на жртвенику: мед, млеко, вештачко вино, птицу, животињу или воће, осим новог класја и грожђа у њихово време. Приносити жртвенику за време св. Приноса само уље за светиљке и тамјан.

4. Првине плодова послати кућама епископа и презвитера, а они ће разделити ђаконима и клирицима.

5. Епископ, презвитер или ђакон нека не истерује своју жену под изговором да жели да буде побожан, а ако је истера, нека се одлучи; буде ли упоран, нека се свргне.

6. Да се свргне епископ, презвитер или ђакон који узме светован посао.

7. Да се свргне онај ко светкује Пасху кад и Јудејци.

8. Свештеник који се не причести за време приноса нека каже узрок. Ако је узрок прихватљив, биће му опроштено, а ако неће да каже, нека се одлучи, јер је навео народ да сумња да предстојатељ није нешто добро урадио.

9. Све верне који долазе на литургију, а не остају за време молитве и причешћа, као оне који узрокују неред у Цркви, треба одлучити.

10. Ко се са одлученим, ма и у кући, моли, нека се одлучи.

11. Нека се свргне клирик који се моли са свргнутим клириком.

12, 13. Клирик или лаик који је одлучен или не може да се прими, ако се прими у другом граду без препоручног писма, нека се одлучи и он и онај који га је примио.

Ако је већ био одлучен, нека и даље остане одлучен.

14. Епископ не сме напустити своју парохију и узети другу, чак и ако га на то многи присиљавају, изузев у ситуацији да је тамо крајње неопходан, а уз то га наговарају многи епископи.

15. Клирик који оде у другу парохију без дозволе свог епископа, нека не служи, а ако се по позиву не врати, нека тамо општи као лаик.

16. Епископ који их свесно прими као клирике, нека се одлучи као учитељ нереда.

17. Ко се после крштења два пута женио или имао невенчану жену, не може имати неки свештенички чин.

18. Не може постати клириком онај ко узме удовицу или распуштеницу или курву или робињу или глумицу.

19. Не може бити клириком онај ко узме две сестре или сестричину.

20. Да се свргне клирик који даје јамство.

21. Онај кога су на силу кастрирали може бити епископ.

22. Онај ко себе кастрира не може бити клирик, јер је самоубица и непријатељ онога што је Бог створио.

23. Да се свргне клирик који себе кастрира, зато што је самоубица.

24. Да се одлучи на три године лаик који себе кастрира, јер се зло намерио на свој живот.

25. Клирик који блудничи, лажно се куне, или краде, нека се свргне, али не и одлучи, јер Писмо каже: Не свети се два пута за једну исту ствар (Наум. 1, 9).

26. Од оних који су као нежењени постали клирици, могу се женити само чтеци и појци.

27. Да се свргне епископ, презвитер или ђакон који бије верника кад згреши или неверника кад говори криво, желећи да их тако застраши; јер нас Господ није учио томе.

28. Ако епископ или презвитер или ђакон пошто је исправно свргнут, опет почне да служи, нека се сасвим одсече од Цркве.

29. Да се свргне и одлучи онај ко је рукоположен за новац, а такође и онај ко га је рукоположио.

30. Епископ који преко световне власти приграби цркву, нека се свргне и одлучи, као и они који опште са њиме.

31. Презвитер који дигне засебан жртвеник и сабере вернике, а не може да окриви свог епископа за неко безбоштво или неправду, да се свргне као властољубац, а они који су са њиме, нека се одлуче. Но, то да се учини тек пошто га епископ три пута опомене.

32. Одлученог клирика може примити назад само његов епископ, док га други може примити само уколико је умро онај који га је одлучио.

33. Страни епископ, презвитер или ђакон не може се примити без препоручног писма,

34. Епископи сваког појединог народа треба да имају, као главу, првог епископа. Без њега, а и он без њих, не могу ништа чинити. То је једномислије и на тај начин прославиће се Бог кроз Исуса Христа, и Отац кроз Господа у Духу; Отац и Син и Дух Свети.

35. Епископ не може без дозволе да рукополаже ван своје области. А ако се то деси, нека се свргне он и они које је рукоположио.

36. Епископи, презвитери и ђакони који су рукоположени и неће да се приме службе, нека се одлуче док то не учине. Ако епископ пође да прими службу, али га народ не прихвати, нека се одлучи клир тога града, јер није могао да припреми народ.

37. Два пута годишње нека буде сабор епископа, који на њему треба да испитују догмате побожности и разрешавају Црквене спорове.

38. Епископ нека управља црквеним добрима. Не сме их присвајати или делити родбини, или продавати под изговором да помогне сиромашној родбини.

39. Презвитери и ђакони ништа да не свршавају без епископа, јер ће он дати одговор за душе својих верника.

40. Да се зна које ствари припадају цркви, а које сам епископ евентуално лично има, и које може оставити у наслеђе жени, деци, родбини или коме већ жели.

41. Нека све ствари буду под епископовим надзором, јер он надзире душе које су драгоценије од ствари. Презвитери и ђакони ће их делити онима којима су потребне. Епископи и презвитери и ђакони нека узимају од њих, јер закон Божији каже да онај ко служи жртвенику од њега и живи; та и војник не ратује о свом трошку.

42. Епископ, презвитер или ђакон који се коцка или опија, нека се свргне ако не престане.

43. Клирици и лаици који то исто чине, нека се одлуче ако не престану.

44. Епископ, презвитер или ђакон који тражи камату од дужника, нека се свргне ако не престане.

45. Епископ, презвитер или ђакон који се моли са јеретицима, нека се одлучи. Ако им допусти да нешто као клирици врше, нека се свргне.

46. Епископ или презвитер који одобрава јеретичко крштење или жртву, нека се свргне, јер какву заједницу имају Христос и Велијар, или верник и неверник?

47. Да се свргне епископ или презвитер који поново крсти неког, или опет не крсти оног кога су јеретици крстили, јер се наругао крсту и смрти Господњој и није разликовао праве од лажних свештеника.

48. Нека се одлучи лаик који истера своју жену и узме другу или пак распуштеницу.

49. Да се свргне онај ко не крштава у име Оца, Сина и Духа Светога, него у троје безначалних, или у три сина, или у три утешитеља.

50. Да се свргне онај ко приликом крштења не погрузи три пута крштеника, него једанпут, тј. у смрт Господњу; јер Господ није рекао да се крштава у његову смрт, него у име Оца и Сина и Духа Светога.

51. Ако се неко клони меса, вина и брака, не из аскетских разлога, него што их се гади, нека се избаци из Цркве, јер тако хули на Творца који је све створио добрим, а човека као мушко и женско.

52. Да се свргне епископ или презвитер који не прими покајника назад у Цркву, јер заборавља да бива велика радост на небесима због једног грешника који се каје.

53. Епископ, презвитер или ђакон који на празник не узима меса или вина, али не из аскетских разлога, већ што их се гади, нека се свргне, јер многе увлачи у грех.

54. Клирик који није на путу, а једе у крчми, нека се одлучи.

55. Клирик који вређа епископа, нека се свргне, јер пише: „Немој зло говорити старешини свог народа" (Дела.23, 5).

56. Клирик који вређа презвитера или ђакона, нека се одлучи.

57. Да се одлучи онај ко се руга сакатом човеку.

58. Епископ или презвитер који не васпитава свој клир и народ, нека се одлучи, а ако остане упоран, нека се свргне.

59. Ако неки епископ, презвитер или ђакон не пружи помоћ онда када је она потребна неком клирику, нека се одлучи, а ако устраје, нека се свргне.

60. Ако неко у Цркви публикује на штету народа и клира безбожне књиге као свете, нека се свргне.

61. Не може бити клирик онај за кога се докаже да је био у блуду или прељуби или томе слично.

62. Клирик који се одрекне Христа из страха, не-ка се искључи, а ако се одрекне клирства, нека се свргне; ако се покаје, нека се прими, али као лаик.

63. Да се свргне онај ко једе месо са крвљу, или леш, или оно што су звери задавиле, јер је то забранио Старозаветни закон. Лаик који то чини, нека се одлучи.

64. Клирик који се моли у Јудејском или јеретичком храму, нека се свргне и одлучи, а лаик који то учини, нека се одлучи.

65. Ако неки клирик убије неког једним ударцем, нека се свргне због своје наглости; лаик пак да се одлучи.

66. Ако неки клирик пости у дан Господњи или у суботу - осим Велике суботе - нека се свргне; лаик пак да се одлучи.

67. Нека се одлучи онај ко силује заручену девојку. Не може узети друге, него само њу, ма била она и сиромашна.

68. Ако се неко рукоположи по други пут, нека се свргне и он и онај који га је рукоположио, изузев ако је био рукоположен од јеретика; јер кога они крсте није крштен, и кога рукоположе није рукоположен.

69. Клирик који не пости Четрдесетницу или среду и петак, нека се свргне, уколико није спречен телесном слабошћу; лаик пак да се одлучи.

70. Клирик који пости са Јудејцима, или празнује, или прима празничне дарове, нпр, бесквасни хлеб, нека се свргне; лаик пак да се одлучи.

71. Хришћанин који однесе уље у пагански или јудејски храм, или запали свећу за време њиховог празника, нека се одлучи.

72. Ко узме из цркве уље или восак, нека се одлучи.

73. Ко из цркве узме посвећене златне и сребрне судове или тканине и однесе својој кући, нека се одлучи.

74. Епископа који је оптужен од нормалног верника, нека на одговорност позову други епископи. Ако се не одазове, нека га двојица епископа опет позову. Ако се ни трећи пут не одазове, сабор треба да га осуди.

75. Јеретик се не може примити као сведок против епископа, али ни само један верник, јер на уснама два или три сведока треба да остане свака реч (Мт.18, 16).

76. Епископ не треба да рукополаже за епископе своје синове, браћу и рођаке, или да оставља наследнике. Ако то уради, нека се одлучи, а рукоположење што га је извршио не вреди.

77. Онај ко нема око, или шепа а достојан је да буде епископом, нека буде; јер не прља телесна мана, него душевна злоба.

78. Онај ко је нем или слеп, не може бити епископом, јер је тиме спречен да обавља послове.

79. Онај ко је обузет демоном не може бити клириком, нити се молити са вернима. Када се очисти, може бити клириком ако је достојан.

80. Да се не поставља за епископа новокрштени - јер није у реду да непоучени буде другима учитељ -осим ако се то не деси по Божијој благодати.

81. Да се свргне клирик који се бави државним пословима, јер се не могу служити два господара.

82. Роб не може постати клирик све док га господар не ослободи, јер то узрокује неред у кући.

83. Да се свргне клирик који се бави војничким послом; јер треба дати цару царево, а Богу божије.

84. Клирик који неправедно вређа цара или владара, нека се свргне; лаик пак да се одлучи.

85. Канонске књиге Старог завета су: Мојсијево петокњижје, Исус Навин, Судије, Рута, четири књиге Царства, две Дневника, две Јездрине, Јестира, три Макавејске, Јов, Псалми, три Соломонове, дванаест Пророка, Исаија, Јеремија, Језекиљ, Данило. Осим тога, треба читати и Мудрости Сирахове.

Новозаветне књиге које улазе у канон су: четири Јеванђеља, четрнаест Павлових посланица, две Петрове, три Јованове, Јаковљева, Јудина, Дела Апостолска, две Климентове посланице и Установе које сам ја, Климент, написао за вас епископе, али које не треба свима давати, јер у њима има тајанствених ствари.