2. Април-Међународни дан дечје књиге

[Баба]

2. Април-Међународни дан дечје књиге

 

 

Почевши од 1967.г. по  одлуци Међународног  савета  за дечју књигу ( International Board on Books for Young People , IBBY) 2.aприл , рођендан великог  данског писца бајки  Ханса Христиана Андерсeна ( Hans Chistian  Andersena) цео свет прославља  као Међународни дан  дечје књиге (International  Chidren's Book Day).

На овај дан организују се  манифестације  на којима се са посебним ентузијазмом   истиче да је већ од малих ногу неопходно читати  добре књиге.

Указује се такође  да је и у ери технолошке револуције и  досад незамисливих елктронских изума, улога дечје   књиге у формирању духовног и интелектуалног профила  нових поколења на земљи не само незаобилазна, него и ојачана до те мере да је прерасла у неминовност.

Сваке године једно од  Националних одељења  IBBY   преузима почасно спонзорство  овог значајног планетарног празника.Такође се сваке године  одређује основна  тема празника, позива се познати аутор из земље –домаћина  да напише посланицу  свој деци на Земљи, а  одабира се познати сликар који ће израдити  плакат Међународног дана дечје књиге. Ове године  та почаст припала је  северноамричкој организацији USBBY.

Дечјој светској  јавности посланицом се обратила поетеса Пет Мароа, (Maroa Pet ) о пригодном  плакату се бринуо сликар Ешли Бриан ( Esli Brian ),док је  централна тема посланице   садржана  у синтагми „Књигорадосница! По целој планети“( Bookjoy ! Around the World)!

Ови материјали се током целе године користе за даљу популаризацију  књиге и развијања интересовања за читање.

Дечје књиге су   цео један свет, све што је најлепше, најинресантније и најзагонетније-садржано је у дечјим књигама.

Али, тако није увек било.

Појам дечје књиге појавио се тек у XVI  веку, кад су се у европским државама штампале по књига-две  годишње  у којима се на језику који деца размеју објашњавала значења више хиљада речи   на које могу наићи при читању књиге.

Дотада су она малобројна деца која су умела да читају, имала за лектиру само исте оне књиге као и одрасли.

 

 

Тек у XIX  веку друштво  је  закључило  да  деца  морају имати своје сопствене књиге    и од тог момента је почео процват дечје књижевности.

Као својеврстан  феномен показало се  да су се књиге за децу свиђале и одраслим читаоцима пошто су се одликовале живим језиком, бурном фантазијом и хумором.

За највећег писца бајки свих вермена и народа призант је Данац Ханс  Кристијан Андеерсен (Hans Christian Andersen, 1805-1875) чији је рођендан 2. април  Међународни савет дечје књиге прогласио за светски дан дечје  књижевности.  

Бранко Ракочевић

 

[Биљана]

На Дневнику објавише да у Србији нема писца за дјецу испод 40 година, што само говори да је ситуација и више него алармантна по том питању!