Питања свештенику- најчешћа питања Прот.А Сатов

[marija]

Питања и одговори су преузети са сајта манастира Лепавина ( превод са руског)

133) Recite mi molim Vas kako se mogu spasti predstavnici drugih religija, koji od rodjenja ispovedaju religiju svoje zemlje i smatraju je ne manje istinistom.

Bog samo zna ko se spasava a ko gine. Hriscanin moze da pogine bez obzira na istinitost svoje vere, a inoverac se moze spasti uprkos svojoj laznoj veri. Apostol Pavle kaze: “Jer koji bez zakona sagrijesise, bez zakona ce i izginuti; a koji pod zakonom sagrijesise, po zakonu ce se osuditi…Jer kad neznabosci nemajuci zakona cine od prirode sto je po zakonu, oni nemajuci zakon sami su sebi zakon; oni dokazuju da je u srcima njihovim napisano ono sto je po zakonu, posto svjedoci savjest njihova, i posto se misli njihove medju sobom optuzuju ili opravdavaju (Rim.2,12-14). Jedan optinski starac je govorio da se inoverac moze spasti ako veruje u prostoti srca. Naravno pravoslavnom hriscaninu je lakse da se spase nego onome ko ne zna za Hrista, ali ja verujem da Bog nece osuditi dobrog coveka koji zivi po savesti, ukoliko on, ne po svojoj krivici, nije nista znao o hriscanstvu.

S ljubavlju u Hristu,

Prot.A.Satov

[marija]

140) Zasto treba paliti svece? Da li je to obavezno?

Paljenje sveca u Crkvi je deo Sluzbe. Ukoliko se kupuje sveca, onda je ona dobrovoljna covekova zrtva Bogu. Sveca izrazava nasu ljubav, a prava ljubav je uvek pozrtvovana. Sveca je takodje svedocanstvo vere, covekovog udela u Bozanskoj svetlosti. Plamen svece nam napominje kako nasa vera treba da bude plamena. Mekoca voska oznacava spremnost coveka na poslusanje Bogu. Paljenje svece je uvek praceno molitvom. Znam ljude koji dolaze u Crkvu a ne pale svece. Paljenje ili ne paljenje sveca zavisi od Vase zelje.

S postovanjem,

Jerej Roman Bacman

[marija]

145) Trenutno me uznemirava jedan problem – samoubistvo… Zelela bih da dobijem maksimalnu informaciju po tom pitanju.

Oprostite molim Vas, ali mi nismo sasvim shvatili zasto Vas taj probolem uznemirava. Uznemiravaju Vas misli o samoubistvu? Ili Vas to interesuje samo teoretski? Crkva smatra samoubistvo najstrasnijim grehom, jer covek posto ga ucini ne moze da se pokaje, kao za bilo koji drugi greh. Posle smrti nema pokajanja, niti mogucnosti da se nesto ispravi. Za samoubice nema opela niti molitve u Crkvi. Misli o samoubistvu poticu od djavola kako bi coveka pogubile. Bez obzira koliko da Vam je tesko, treba trpeti i moliti Boga za pomoc, koja sugurno nece izostati. Bog nikad ne dozvoljava da neko strada vise od onoga sto moze da podnese. Ako se ucini taj strasni greh umrece samo telo, a dusa ce preci u vecnost zajedno sa svim probleimima, trzavicama i sopstvenim nemirom.

S ljubavlju u Hristu,

Prot.A.Satov

[marija]

47) Oce, blagoslovite!

Nikako ne mogu da shvatim zasto je Bog zapovedajuci nam da ljubimo bliznje, rekao da onaj ko ne ljubi svoga bliznjega, ne moze da ljubi ni Boga tj. ako ne ume da voli onoga koga vidi i zna, kako moze da voli Onoga Koga nije ni video i Koga ne zna? (Ne mogu nazalost da pronadjem tacan citat). Ali ako covek veruje u Gospoda, onda je za njega neosporna cinjenica da nas On voli i zeli nam dobro. Verujuci covek ne mora da vidi Boga da bi sve to znao. I zbog toga covek ima ljubavi. A neke bliznje i ne zeli da voli bas zato sto ih je video i sto ih zna. Kako je moguce voleti sofera koji vozi velikom brzinom i namerno prolazi kroz baru kako bi isprskao narod na stanici? Ili kako voleti ljude koji se podsmevaju drugim ljudima? Ja nasuprot tome kazem da njih ne treba voleti. Naravno, treba se truditi, ali ne mogu da shvatim zasto ne voleci one koji nam se rugaju ne smemo istovremeno da volimo one koji nas vole? Hvala.

******

Sveti apostol Jovan Bogoslov pise o tome da se covek koji govori o ljubavi prema Bogu Koga nije video, i koji pritom ne voli bliznjeg, mozda nalazi u zabludi u odnosu na svoja osecanja. Ljubav prema Bogu moze biti mastovita, lazna i ne iskazivati se ni u kakvim delima. Ljubav prema Bogu se iskazuje u teznji da se zivi po Njegovoj Svetoj Volji, ali covek ne videci Boga ne moze da zna da li on zivi po svojoj volji ili po Volji Bozijoj. Njemu se moze ciniti da mu Bog nesto blagoslovi, a da to u stvari nije tako. Ako mozemo da odsecemo svoju volju u odnosu prema bliznjem onda mozemo da kazemo da ga volimo. Ako ne postupamo onako kako mi zelimo, nego onako kako nas neko moli, i ako to radimo iz ljubavi – onda tu nema nikakve sumnje. Mi ne mozemo iskazati svoju ljubav prema Bogu tako sto cemo Ga posluziti, nahraniti, potrpeti zbog Njega neku nevolju, neprijatnost. Nas bliznji je cesto nemocan, nesavrsen, i noseci njegove nedostatke, smirujuci se pred njim, fizicki radeci umesto njega mi se odricemo sebe i ucimo samopozrtvovanoj ljubavi. Sveti apostol Jovan Bogoslov ne govori o toj ljubavi o kojoj Vi pisete - o ljubavi koja se klanja pred Bozijim velicanstvom, o ljubavi koja bliznjega zadivljuje lepotom i vrlinama, vec omiljeni Hristov ucenik govori o samopozrtvovanoj, zrtvenoj, krsnoj ljubavi, o ljubavi kao sluzenju. O toj ljubavi u odnosu sa bliznjim Gospod govori u prici o milosrdnom Samarjaninu. Sta je privuklo srce Samarjanina prema Judejcu koji je lezao na putu, coveku koji s njegove tacke gledista zasluzuje prezir, koji huli na samarjansku veru, i zbog cega bi on trebalo da bude kaznjen radi opstenja sa njim. On je za Samarjanina mnogo gori od vaseg vozaca! Ali milosrdni Samarjanin se sazalio na njega, i njegova ljubav se projavila u brizi za tog nesrecnika. Na tu ljubav nas priziva Hristos i o takvoj ljubavi pise Sveti apostol Jovan Bogoslov. Na Strasnom Sudu cemo biti osudjeni ili pomilovani u zavisnosti od toga kako smo se mi odnosili prema nasim bliznjima kada je to bilo potrebno, jer nase sluzenje njima, Gospod prima kao sluzenje Njemu Samom: “Kad uciniste jednome od ove moje najmanje brace, meni uciniste” (Mt.25:35-46).

S ljubavlju u Hristu,

Prot.A.Satov

[marija]

48  Oce, studiram medicinu, prvi semestar. Cesto razmisljam o tome da li je greh uciti anatomiju na lesevima. Cesto na casovima anatomije, kada radimo na preparatima, pojavljuje mi se neki neobican osecaj krivice i razmilsljam: kada bude bio Strasan Sud mozda cu se sresti sa dusom coveka na cijem telu izucavam anatomiju. Sta da radim?

**********

Bez znanja anatomije se ne moze postati lekar, a izucavanje anatomije je nezamislivo bez preparata. Pravoslavna Crkva ne zabranjuje takav rad. Samo se prema telu coveka koje se izucava treba odnositi sa strahopostovanjem, a za njegovu dusu se treba moliti. Neka ti Bog pomogne draga Masenjka da postanes dobar doctor!

S ljubavlju u Hristu,

Prot.A.Satov

[marija]

149) Recite mi zasto treba verovati Bibliji i zasto je samo jedna religija istinita?

Pitanje o jednoj istinitoj religiji se fakticki svodi na pitanje o jedistvenosti same istine. Ako postoje dve istine, onda je jedna od njih protivurecna drugoj, iako mozda u necem malom, ali tada jedna vec nije istina, jer nema dve istine vec jedna. Kako shvatiti gde je istina a gde nije? Odgovarajuci na ovo pitanje treba se setiti da covek ima dve veoma vazne osobine – slobodu i unutrasnji dokaz o istini. Sloboda nije mogucnost da se radi sve sto nam padne na pamet, vec sloboda daje svoj odgovor na zivotno vazna pitanja, pa cak i ona lazna! Ta sloboda je znati istinu ili je odbaciti. Unutrsanji dokaz istine se sastoji u tome da covek ukoliko ne obmanjuje sebe, uvek moze da razlikuje laz od istine. Ta osobina se naziva savescu. Po recima jednog drevnog hriscanskog pisca, svaka dusa je po svojoj prirodi – hriscanka, ona zna o Bogu i zna Boga, pa iako ponekad veoma malo. Ali se glas savesti cesto zaglusuje jer on govori istinu, a u danasnje vreme nije tako prosto ziveti po istini. No, a da li postoje spoljasnji dokazi istinitosti hriscanstva ili druge religije, drugog ucenja? I da i ne. Spoljasnje znanje, dokaz, je neka prinuda, kojem se pokoravas nasuprot sebi i svojoj slobodi. Bog je coveka stvorio slobodnim, da bi Ga covek mogao slobodno voleti ili odbaciti (a zar Bog nije Sama Istina). Izmedju Boga i coveka je – procep, ali on moze biti savladan samo zajednickim naporima. Bog gradi most skoro do samog coveka, ali ipak najmanje rastojanje velicine rupice, svako sam mora da savlada. Uostalom, postoje i spoljasnji dokazi istinitosti Pravoslavlja – njegovog dokaza o Bogu i svetu. Oni nisu “stoprocentni” jer bi to tada bilo narusavanje slobode, ali oni pomazu da se savlada “rupica”. Prvo, cela istorija Pravoslavne Crkve je svedocanstvo istinitosti Njenog ucenja. Mucenici su svedoci, - koji su bili muceni i ubijeni za svoje svedocanstvo. A takvih ima na hiljade. Sta moze biti bolji dokaz od toga?! Ispunjenje prorocanstava je druga potvrda. Trece, samo postojanje premudro stvorenog sveta svedoci o njegovom Tvorcu. Cetvrto, sama ideja o Bogu, svesavrsenom Bicu, nije mogla da nikne u ljudskoj svesti sama od sebe, jer je Bog potpuno drugaciji nego sto je taj svet. Mogli bi se navesti i drugi dokazi postojanja Boga i istinitosti Pravoslavlja. O njima se moze procitati i u knjigama, kao na primer u knjizi prof.A.I.Osipova “Put razuma u trazenju istine”, M., Danilovski blagovesnik, 1997.

S postovanjem,

Djakon Jovan Sevcov

[Тавита]

О СВЕШТЕНИЦИМА:

Прави пастир Христова стада не сме ѕаборављати социјалну и културну борбу својих верних, он у томе треба да их предводи, наравно са пуно хришћанске савести, како би довео у склад дух времена, прогрес и цивилизацију са духом вере Христове.

Живот свештеника увек служи примером,било добрим било злим. Добрим животом свештеник потврђује Јеванђеље, а злим одриче га . нико у свету није тако у стању потврдити истину Јеванђеља, ни тако одрећи је, као свештеник животом својим.

Полагањем руку својих на изабране верне, апостоли су посвећивали епископе, свештенике, ђаконе. Из овога се види да хришћанска вера није само учење него и сила. Није довољно само знати, него ваља и силу имати.

Да није потребна сила за сештеничко звање, не би потребно било ниполагање руку, него само учење из уста у уши. Полагање руку, пак означава предавање права и низвођење силе на изабранога. А сила је у благодати Божјој, која утврђује човека, освећује га и просвећује.

На свету нема веће части, ни веће одговорности од звања и службе свештеничке. Полагањем руку од стране епископа, свештенок је дошао у везу са са небесним вечним извором благодати и са влашћу апостолском. Он је тиме постао друг у благодати и служитељ свих православних сцештеника од времена апостолског до данас: са великим јерарсима, са безбројним светитељима, исповедницима, чудотворцима, подвижницима и мученицима. Њега благо украшава њихово достојанство, но њега бремени њихова заслуга, њихов пример, њихов укор.

Столћа су показала углавном две врсте пастира и то једне који су се руководили својим страстима у старешовању над црквом: гордошћу, среброљубљем и властољубљем, и друге, који су се руководили страхом Божјим, усрђем и примером службе. Од оних првих црква је страдала, али није пропала, док су они пропали. од ових других црква је расла, и напредовала, блистала у свету. Оно су вукови, а ово су пастири. Они су непријатељи и људи и Бога, ови су пријатељи и људи и Бога.

Код нас је већ прешло у обичај да се људи врло лакомислено примају тешке и претешке службе свештеничке, препуне најстрашније одговорности, са спремом далеко заосталом од потребне висине, са способностима веома несразмерним одговорности позива.

Кад свештено лице чини безакоње, много га тежа казна постиже, него кад такво исто безакоње чини обичан световњак, који је мање посвећен у тајне воље Божје.

Као што лекар треба да је носилац једне просвећене медицине, и економ једне просвећене економије, и учитељ једне просвећене писмености, тако и свештеник треба да је носилац једне просвећене вере и једног просвећеног морала. У томе случају, само у томе, свештеник је прави културни носилац. У слуцају, пак, да свештеник почне себе сматрати за универзалног носиоца културе, он престаје уопште бити културни носилац и постаје незавидан дилетант коме се може, понекад догодити да од оних, који он учи економији и лекарству и политици сам добије поуке из своје сопствене струке.

Примити се много дужности значи испунити, у најсрецнијем случају, само једну од њих добро, а све остале рђаво, или испунити све осредње, а ниједну добро, или пак, не испунити ниједну.

Молим браћу свештенике да не улазе ни у какве партије. И молим вас, господо српска, да не увлачите свештенике у своје партије. Свештеници су духовни официри Христови, и народни, и као такви не могу улазити у партијске препирке. Пут цркве је дуг, зато она не жури, него корача опрезно, док све друге људске организације трче, замарајући се,троше се и пролазе.

                          Написао:Св.Вл.Николај Велимировић

[Тавита]

О ПОШТОВАЊУ СВЕШТЕНИКА:

Поштујте браћо, свештенике своје. Они су слуге Христове и представници апостола Христових. Њихова служба је тешка, њихова одговорност пред Богом огромна. Они се моле Богу за све вас. Они својим рукама и молитвама припремају св.Причеђће, којим се ви с Богом сједињујете. Они вас дочекују када се рађате, они вас испраћају кад умирете. Они за вас Богу одговарају.

Свети Сава рекао је: ''Ако је свештеник грешан, молитва његова није грешна.'' Не осуђујте свога свештеника, не ружите га, не гоните га. За своје грехе он ће одговарати Богу више неголи ви за своје, јер је свештеник Бога живога. Ако ли га осуђујеш и ружиш, он ће постати још гори. Поштујте, браћо, свештенике своје.

Немојте се правити паметнији у духовним стварима од свештеника. И ако све не твори сто треба творити, по слабости својој, он зна шта треба творити. Питајте га о путу спасења, и слушајте његове речи. Молите га, да вам објасни, и он ће вам објаснити. Ја сам исповедао неке, који су се кајали, што су осуђивали свога свештеника.

Свештеник има свој суд и свога судију. И ако греши, знајте, да га казна неће мимоићи. Но немојте му ви бити судија. Он велико бреме носи, и велику одговорност има. Отуда је и његово спасење теже него ваше. Зато вас молим браћо, поштујте свештенике своје.

Написао:Св.Вл.Николај Велимировић

[SANJA]

? ????????? ??????????:

???????? ?????, ?????????? ?????. ??? ?? ????? ???????? ? ???????????? ???????? ?????????. ?????? ?????? ?? ?????, ?????? ??????????? ???? ????? ???????. ??? ?? ???? ???? ?? ??? ???. ??? ?????? ?????? ? ????????? ?????????? ??.????????, ????? ?? ?? ? ????? ???????????. ??? ??? ???????? ???? ?? ??????, ??? ??? ????????? ??? ???????. ??? ?? ??? ???? ??????????.

????? ???? ????? ??: ''??? ?? ????????? ??????, ??????? ?????? ???? ??????.'' ?? ???????? ????? ??????????, ?? ?????? ??, ?? ?????? ??. ?? ????? ????? ?? ?? ?????????? ???? ???? ?????? ?? ?? ?????, ??? ?? ????????? ???? ??????. ??? ?? ?? ???????? ? ?????, ?? ?? ??????? ??? ????. ????????, ?????, ?????????? ?????.

??????? ?? ??????? ????????? ? ???????? ???????? ?? ??????????. ? ??? ??? ?? ????? ??? ????? ???????, ?? ???????? ??????, ?? ??? ??? ????? ???????. ??????? ?? ? ???? ???????, ? ???????? ?????? ????. ?????? ??, ?? ??? ???????, ? ?? ?? ??? ?????????. ?? ??? ????????? ????, ???? ?? ?? ??????, ??? ?? ????????? ????? ??????????.

????????? ??? ???? ??? ? ????? ??????. ? ??? ?????, ??????, ?? ?? ????? ???? ???????. ?? ??????? ?? ?? ???? ??????. ?? ?????? ????? ????, ? ?????? ??????????? ???. ????? ?? ? ?????? ??????? ???? ???? ????. ???? ??? ????? ?????, ???????? ?????????? ?????.

???????:??.??.??????? ???????????

Ovo je zaista pou?no za sve nas koji povremeno gun?amo na svoje sveštenike i nalazimo im svakakve mane. Nije na nama da sudimo o njima i njihovim delima, nego treba da ih poštujemo kao naše u?itelje i utešitelje, bez obzira što nam se ?esto ?ini da ?ine grešna dela. Pa i oni su ljudi! I stvarno im nije lako sa narodom kao ni Hristu što nije bilo lako, pa je rekao "O rode neverni, dokle ?u vas trpeti?"

Ovi je odli?an tekst!  klapklap

[SANJA]

OVO je odličan text- stalno grešim u kuckanju... klapklap

[zoricadjurdjic]

Треба поштовати свештена лица, они су изабрани да воде своје епархије, и они ће за своје гријехе одговарати пред Богом, и више од обичних мирјанина.Треба слушати проповједи јеванђеља, а не гледати шта они и како раде приватно, да ли нарушавају заповјести или не, сви ћемо доћи да одговарамо за своје.Бог ће да суди, а не људи, мада се и мени омакне понекад неоправдано да судим другима, али то свакако није у реду и жао ми је што се понекад не могу да исконтролишем. klapklap