Jump to content

Мисионарско-просветитељски центар "Шестоднев"

Оцени ову тему


Guest Оливера

Препоручена порука

  • Гости

Постављена слика

Постављена слика

Мисионарско-просветитељски центар

(Руска Православна Црква)

Руководилац – протојереј Константин Буфејев,

доктор геолошко-минераолошких наука,

академик Међународне Академије Наука (МАН)

Мисионарско-просветитељски центар «ШЕСТОДНЕВЪ» основан је по благослову Његове Светости Патријарха Московског и Целе Русије Алексеја  II Указом № 5368 од 20. октобра  2000. године и одлуком сабора храма Успења Пресвете Богородице у Архангељском-Тјурикову од 12. октобра 2000. године.

Центар је основан ради ширења светоотачког учења о стварању света, живота и човека, проповедања истинског Православља и подршке научним радовима, који потпомажу хрићанску мисију и апологетику. Посебн значај у раду "Шестоднева", посвећује се богословској и научној полемици са разним видовома еволуционизма - дарвинизма, неодрвинизма, учења Тејара де Шардена, А. Менја и др.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости

КОНСТАНТИН БУФЕЈЕВ

Руководилац Мисионарско просветитељског центра "Шестоднев"

"Наш Центар координише свој рад са Мисионарским одељењем Московског Патријархата"

Одговори из интервјуа за новине "Благодатни огањ"

- Оче, како нам је познато, ви сте са једне стране свештеник а са друге стране геолог-минеролог. Осећате ли се више као свештеник или научник?

- Увек се са великим уважавањем односим према природним наукама. Сматрам да и физика и математика и мени најпознатија, геологија представљају области откривања људских талената.

Уједно, што се више удубљујем у литургијски живот Цркве, све мање ме привлаче и надахњују сумње и критицизам, који су неизбежни у делатности научника. Гледам на свет очима верујућег хришћанина а не научника.

Сећате се, познати московски пастир покојни протојереј Гљеб Каледа у једном интервјуу часопису "Радоњеж" је рекао да ће и као свештеник остати научник. О себи могу рећи супротно: Када говорим о науци, остајем свештеник.

— А у делатности Центра "Шестоднев", чији сте руководилац, да ли је акценат на богословљу  или науци?

— И једно и друго. О настанку света говоре и научници и богослови. Важно је да је разговор компетентан и добронамеран. Мада, по мом уверењу, наука има границу веродостојности суда о том питању и зато ми је лично ближи богословски, који има везе са Откровењем.

— Оче Константине, ваш Центар се зове мисионарско - просветитељски. Кажите нам нешто о његовој делатности?

— Мисионарски рад се одвија пред различитим аудиторијумима - од основних школа и гимназија до факултета  - часова, предавања, беседа о Библијском Шестодневу и светоотачком схватању. Такође смо одржали и на даље ћемо одржавати конференције, презентације, "округле столове" са циљем проповедања учења Цркве о природи и настанку света. Наш Центар координише свој рад са Мисионарским одељењем Московског Патријархата.

— Извините за неугодно питање, али зар тематика првих страница Постања има мисионарски значај?

— Иако се то чини неочекиваним, тема о односу према библијском Шестодневу показује се као једна од најзанимљивијих за било који аудиторијум. Она увек изазива одазив код слушалаца, чак иако се мало интересују за живот и учење Православне Цркве.

Ко ће остати равнодушан према питању о пореклу света и сопственом настанку?

— Да, наравно… А у чему се састоји просветитељска делатност Центра "Шестоднев"?

— Просветитељски рад нашег Центра се састоји у утврђивању светоотачког Предања изван Православне Цркве као и унутар ње. То се односи на нападе на православно учење о Шестодневу. Наш задатак је да просветимо верујуће светоотачким наслеђем и разобличавање јеретичких судова еволуциониста.

Наш Центар је издао књигу "Шестоднев против еволуције", чланке у разним часописима, у том смислу и у часопису "Благодатни огањ" а издаје се и алманах "Божанско откровење и савремена наука".

— Какав однос имате према  "научном креационизму"?

— Подржавамо тај правац у савременој науци у том степену у ком он потврђује мисли светих отаца о настанку света. Специфичност је у томе да су већина научника - креациониста на Западу протестанти. Када разговарамо са њима и пратимо њихове публикације необходно је да  користимо одмерен критички однос према протестантском богословљу, које нема укорењеност у светоотачком предању.

— Шта мислите, ако оставимо по страни свако богословље, да ли је могуће спор између еволуциониста и креациониста решити у границама чисто научних спорења?

— Питање није једноставно.

Ствар је у томе, што се у полемици између еволуциониста и креациониста чују и богословски и научни аргументи. Али њихова снага је различита. Научне позиције су увек искључиве, променљиве, алтернативне. Неке чињенице је једноставније објаснити теоријом еволуције (например, постојање дебелих слојева седиментних стена са међусобним неслагањем слојева), друге чињенице хипотезу о еволуцији биолошких врста је оповргавају, и сведоче о тренутном стварању сваке врсте (например, чињеница потпуног отсуства прелазних форми између врста у слојевима тих истих стена). Научна расправа може постати бесконачно вучење канапа. Ако пак узмемо у обзир духовна разматрања, показаће се да  се концепција креационизма потпуно слаже са догматским учењима Православне Цркве, а еволуционизам је, напротив противан  светоотачком учењу.

— Значи, сви свети оци, до једног, били су креационисти?

— Да, несумљиво.

— Значи, неправедно је, како се некада ради, повезивати креационизам са протестантизмом?

— Наравно. Креационизам се темељи на Светом Писму. Њега су исповедали Христови апостоли и сви свети оци: Свети Јован Златоусти, преподобни Јефрем Сирин и преподобни Јован Дамаскин... Исто тако и руски свети: светитељи Теофан Затворник и Игњатиј (Брјанчанинов), свети праведник Јован Кронштатски и други. У књизи "Шестоднев против еволуције" наведене су десетине казивања више од тридесет црквених учитеља потпуно антиеволуционистичког садржаја. При томе, није познат ни један пример казивања светих Божијих угодника у заштиту теорије еволуције.

— Оче Константине појасните, молим вас: зашто питање о Шестодневу има тако принципијелно догматско значење? Зар није свеједно, што се нашег спасења тиче, какву су еволуциону лествицу прошли можда наши преци од наједноставнијих врста до највиших сисара?

— То је озбиљна тема. Питање о могућем наличју наших далеких предака из животињског царства само на први поглед нема везе са личним спасењем свакога човека. Ако признајемо такве претке, они морају обавезно бити признати и у родослову Христа Спаситеља. Али у складу са Јеванђељем, родослов Господа Исуса Христа потиче од првосазданог Адама, а затим од њега - Богу.  Господ није тек тако назвао себе Сином Човечијим, што се на јеврејском каже «бен га-адам». У библијском Откровењу принципијелно је важно то, што први Адам није имао никаквих предака. Уводећи у родослов Христа Другог Адама, мајмуна, је јавно и богохуљење. Ово питање се тиче најважнијег догмата Цркве - догмата о искупљењу: богохуљењем је сматрати да је цела доадамска "родбина", почевши од питенкатропа и орангутана и завршавајући се рибама и амебама , искупљена на Голготи крвљу Богочовека. Богословско разумевање еволуционизма јавно разобличава хулу коју садржи то учење на жртву Спаситеља. Предпоставка  о постојању животињских предака Адама повлачи са собом неизбежно преиспитивање свеукупне православне догматике — христологије, антропологије.

— Постоје ли и друга учења о вери, која заустављају хришћанине да не прихвате теорију еволуције?

— Да, постоје. Сматрам да је најважнија од њих однос према смрти. Црквена традиција сматра да Бог није створио смрт и не радује се смрти живих (Прем. 1, 13). Сетите се, како је апостол Павле говорио о Адаму: "Зато као што кроз једнога човека уђе у свет грех, и кроз грех смрт..."  (Рим. 5, 12). У делима светих отаца често се јасно истиче да до греха Адамовог у природи није било смрти. Еволуционизам у свим својим модификацијама - од Дарвина до Тејара де Шардена, сматра смрт природном појавом, која је постојала до настанка човека, али даје јој и да буде најважнији део механизма еволуције. На тај начин, еволуционисти разних праваца могу се разликовати различитим односом према Богу Творцу, али их уједињује признавање творца животињских и биљних родова који има власт смрти..."онога који има моћ смрти, то јест ђавола." (Јевр. 2, 14). Савршено је јасно, да је такав поглед на свет неспојив са Православљем.

— Произилази да је еволуционизам - јерес?

— Да, эволуционизам је јерес.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости

Постављена слика

Зборник, који Центар издаје сваке године на Конференцији.

13.02.2009.

Конференција «Православно тумачење стварања света и савремена наука», са благословом Његове Светости Патријарха Кирила, по традицији је одржана при Московском Државном Универзитету  у универзитетском храму Светог Николаја. Председавао је архиепископ Тобољски и Тјуменски Димитриј а копредседник је био протојереј Константин Буфејев, академик Међународне Академије Наука. Зборник је посвећен Блаженопочившем Патријарху Алексеју II , о коме су са много љубави говорили учесници. Патријарх Алексеј II је исповедао строгу антиеволуционистичку позицију, која је постала позната у целом свету.

"То је још једна потврда, да РПЦ између осталих Православних Цркава, заузима водећу позицију на заштити православног, заснованог на Предању и Светим Оцима Учења о Стварању, од секуларних антиправославних погледа." (Зборник излагања, 5, стр. 5), приметио је у Поздравном излагању јеромонах Дамаскин (Христенесен).

Његова Светост Патријарх Кирил је на отварању прошлогодишњих Божићних Чтенија изразио мисао, која је сагласна речима Његове Светости Патријарха Алексеја II:

"...Никада не треба човеков разум постављати више од Божије речи и треба се руководити апостолским речима:"Судите, је ли право пред Богом да слушамо вас него Бога?" (Дела 4,19)».

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости

Пред почетак Конференције одржан је молебан, сви присутни су отпевали "Вјечнаја памјат" Патријарху Алексеју. Рад је отворио архиепископ Тобољски и Тјуменски Димитриј, који је пренео поздраве и добродошлицу Ректора Московског Државног Универзитета професора Левина Б.А., који је изразио задовољство што се већ пети пут Конференција одржава на МГУ.

Треба приметити да је био присутан висок научни и богословски ниво свих представљених радова. Проанализирана су последња научна достигнућа и резултати из космологије, физике, молекуларне биологије, микробиологије, генетике, социологије, геологије, палеонтологије.

У раду Конференције су учествовали:

- 4 академика/дописних чланова;

- 7 доктора наука/професора;

- 22 кандидата наука (од њих – 2 кандидата богословије);

- 15 представника свештеништва и монаштва.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 2 weeks later...
  • Гости

Ресурсы сети Интернет по тематике "Шестоднева"

Списак линкова "Шестоднева"

Данная страница не претендует на полноту и компетентность обзора. Предлагаем читателям самим сделать выводы о содержании этих ресурсов и, при желании, прислать их нам. Мы решили разбить ресурсы на следующие условные категории: православные апологетические ресурсы, неправославные ресурсы по креационной науке, полемические и анти-креационные ресурсы, различные ресурсы (все прочие), а в конце приведены просто полезные ссылки, не обязательно имеющие отношение к тематике сайта.

Православные апологетические ресурсы

Профессор Геннадий Калябин. Публикации на сервере Православие.RU.

Верою познаем. Обзоры по естественной апологетике.

Экскурсия в Государственный Дарвиновский Музей.

Божественное и математическое.

Основные вопросы естественно-научной апологетики.

Российский центр Туринской Плащаницы (Сретенский монастырь). Сайт содержит ряд замечательных статей, посвященных датировке и выяснению происхождения образа на Туринской плащанице.

Юрий Максимов. Апологетические ресурсы Интернета (обзор на сервере Православие.RU).

Творение мира. Страница Николая П.

Неправославные ресурсы по креационной науке

Следует отметить, что данные ресурсы созданы, в основном, учеными-протестантами и поэтому, рассматривая их научные аргументы, следует с осторожностью воспринимать их мировоззрение и особенности миссионерской деятельности.

* Христианский научно-апологетический центр (в Крыму). Руководитель центра - Сергей Леонидович Головин, магистр естественных наук.

* The Institute for Creation Research. Англоязычный ресурс - Институт креационных исследований.

www.creationism.org. Портал по тематике креационной науки, включает варианты на разных языках, включая русский. Обширный список ссылок.

Полемические ресурсы

Темы на Форуме диакона Андрея Кураева:

Возраст Вселенной (сколько дней в Шестодневе?)

Может ли православный быть эволюционистом?

Есть ли научная альтернатива дарвиновской теории эволюции?

Был ли человеком австралопитек?

Среди участников этих дискуссий - автор нескольких публикаций "Шестоднева" Константин Виолован.

Богословская конференция "Учение Церкви о человеке", прошла 5-8 ноября 2001 г. в св.Даниловом монастыре г.Москвы.

Анти-креационные страницы

Здесь приведены ссылки на страницы "православных эволюционистов" и толкователей учения Церкви в соответствии с данными "современной науки".

Полезные книги. Наука и Религия. На странице собран ряд псевдоправосланых материалов анти-креационной направленности.

Различные ресурсы

Эти ссылки собраны здесь единственно для полноты картины Интернет-ресурсов по данной тематике.

Православие и наука. Страничка на сервере "Православие на Кубани".

Раздел Наука и культура на сайте "Русские переплет".

У. Дж. Гласхауер. Как возник наш мир? Русский перевод научно-популярной немецкой книжки на лютеранском сайте.

Креационизм и наука. Страничка на одном из протестантских сайтов.

К.Твардовский. Этика наряду с теорией эволюции. Статья на сервере www.philosophy.ru.

Статьи по теории эволюции и креационизму. Христианский (неправославный) журнал "Клад Истины". В целом содержание журнала весьма сомнительно (иконопочитание и патриотизм именуются ересями), а данная подборка содержит ряд статей с критикой теории эволюции.

Полезные ссылки

Здесь собраны просто полезные ссылки на православные страницы Интернет, не обязательно имеющие отношение к тематике сайта.

Православие.РУ. Известный православный сервер, поддерживаемый в Сретенском монастыре.

Благодатный огонь. Православный журнал, приложение к журналу "Москва".

Библиотека православного христианина "Благовещение". Крупнейшая и православная электронная библиотека. Есть раздел "Наука и религия".

Православие и ислам. Автор сайта - Юрий Максимов.

Персональная страница священника Даниила Сысоева.

Молодая Русь. Православное молодежное объединение.

Богоявленский Кожеозерский монастырь. Самый труднодоступный монастырь России. Неофициальный сайт.

Христианство.Ру. На настоящий момент наиболее полный и удобный каталог православных ресурсов.

http://www.creatio.orthodoxy.ru/links.html

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...