Беседе Владике Николаја Велимировића

[Alexandros Agapos 888]

                                                        Беседа о суду и осуди

Ко Њега ( Христоса ) вјерује не суди му се, а који не вјерује већ је осуђен. ( Јов. 3,18 )

Не суди се ономе ко верује у Христа Господа, јер он сам себе суди, и исправља стопе своје према светлости која иде пред њим. Као човек у дубокој тами што подешава кораке своје према свећи у руци, тако и онај који верује у Христа, то јест ко се упутио за Христом као за светлошћу у тами живота.

А онај ко не верује - већ је осуђен, то јест онај који нема путовође на непознатом путу, тек што је корачио први корак, изгубио је пут и залутао. Ко не верује у Христа осуђен је на незнање, на немоћ, на гнев, на тетурање по кривим и исукрштаним путевима, на порок, на очајање, можда и на самоубиство. На највећи грех који нема опроста, на хулу Духа Светога. Осуђен је у два света: у овом свету на бесмислену, телесну и варљиву егзистенцију, а у оном другом свету на вечну пропаст. О како је таман пут деце неверовања, и како дубок бездан између сваког њиховог првог и трећег корака!!!!!

Господе свемилосни, заиста немамо ни у кога,  ни у шта веровати ван Тебе. Ти си наш Спаситељ од греха, таме и смрти. Теби хвала и слава вавек.... Амин

                                        Беседа о o љубави претежнијој од разума

Познати претежнију од разума љубав Христову (Еф. 3, 19)

Љубав која претеже разум, правезилази наше поимање, то је љубав Христова. Нико не може ни наслутити ни каквоћи ни величину те љубави док се Христос у њ не усели. Може ли ико наслутити укус меда, ако никад није устима својим окусио мед? Тек кад вером уђе Христос у срце човеку, човек осети неисказани укус љубави Христове, сладосни и опојни мирис њен, и недосежну свеобухватљивост њену. Као што човек имајући Христа у срцу додирује ширину и дужину и дубину и висину познања мудрости божанске, тако исто имајући Христа у срцу човек додирује бескрајну пучину божанске љубави Христове. О браћо моја, како су речи бледе, кад треба говорити о љубави Христовој, - никад и нигде нису блеђе и немоћније него ту. Ваистину шта се може говорити пред таквим изненађујућим доказима љубави Његове: створи нас из љубави, ваплоти се из љубави, из љубави прими поругу и смрт нас ради, из љубави отвори нам небо и објави приготовљену нам славу бесмртну! Но и ово што смо набројали само је нешто од свега онога неисцрпног богатства, славе, красоте и животворне хране, што се назива љубав Христова. О кад би се само удостојили вером да се Господ Исус усели у срца наша, да би могли окусити љубав Његову неописану!

О Господе Исусе Христе, животе наш, мудрости наша и љубави наша, очисти нас и усели се у нас. Теби слава и хвала вавек. Амин.

[JelenaJ]

ЈЕДНОЈ ПОБОЖНОЈ ДУШИ- О НАЈВАЖНИЈЕМ ВЕЖБАЊУ

Ти си разумела веру као вежбање у добру, и правилно си разумела. Твоја вежбања до сада односила су се на пост,молитву и милостињу. И то је правилно, и све троје од превелике важности. Пост, молитва и милостиња јесу практични израз вере, наде и љубави. Кроз све то ти показујеш преданост вољи Божјој. Та преданост вољи Божјој јесте као душа свих наших верских радњи, и не само верских радњи и напора него и свих наших мисли и осећаја и деловања, једном речју - целог нашега живота.

СИЂОХ С НЕБА, РЕКАО ЈЕ ХРИСТОС, НЕ ДА ТВОРИМ ВОЉУ СВОЈУ НЕГО ВОЉУ ОЦА КОЈИ МЕ ПОСЛА. А уочи страдања Свога, у крвавом зноју, обраћа се Он Оцу говорећи: ИПАК НЕ МОЈА ВОЉА, НЕГО ТВОЈА НЕКА БУДЕ. Има пуно крштених људи, који се труде да испуне сав закон Божји, но при свему том нису потпуно предани вољи Божјој. Кад наиђу страдања, они ропћу на Створитеља свога. ТАКО ОБЕЛОДАЊУЈУ, ДА НЕМАЈУ ПРЕДАНОСТИ БОГУ СВОМЕ, И ДА ЈЕ ЊИХОВА ВЕРА ПЛИТКА И СВА ДЕЛА ВЕРЕ СРАЧУНАТА ЉУДСКИМ РАЧУНОМ.

Зато ти знај, да је вежбање у преданости вољи Божјој најважније од свих наших верских вежбања. На капији сваког новог дана ти реци : нека буде воља Твоја, Оче! И опет исто на капији сваке нове ноћи: нека буде воља Твоја, Оче! Полазећи на посао и враћајући се с посла, опет исто: нека буде воља Твоја, Оче! И кад те служи здравље и када паднес у постељу, опет исто: нека буде воља Твоја, Оче! И кад примаш и кад губиш, опет: нека буде воља Твоја, Оче! Најзад кад стигне неизбежан час, и ти се сретнеш лицем у лице с ангелом смрти, реци храбро : НЕКА БУДЕ ВОЉА ТВОЈА, ОЧЕ МОЈ И БОЖЕ МОЈ!