Поука старог проте - Прота Матеја Ненадовић

[Срђан Ранђеловић]

 
Ненадовићи из Бранковине су крајем 18. столећа били међу најугледнијим српским породицама у Београдском пашалуку. Алекса Ненадовић, обор-кнез Ваљевске нахије и српски првак, погубљен је у Сечи кнезова 1804. Његов брат Јаков био је један од устаничких вођа и први министар унутрашњих послова Србије. По тој линији, потомци Ненадовића су се ородили са Карађорђевићима.

Прота Матеја Ненадовић, са 27 навршених година, био је у устанку и ратник и дипломата и законодавац. Својим вештинама истицао се на сваком пољу. Био је и први председник Правитељствујушчег совјета, а службу у Савету наставио је и под Обреновићима. У јесен свог живота писао је мемоаре, које је приредио његов син, знаменити књижевник 19. века Љубомир Ненадовић. На прве две странице рукописа, у кривине слова преточио је своју спознају живота.

 
Бурна времена новије српске прошлости била су тесно скопчана са мојим животом; и као што су она променљива била, тако је и мој живот био променљив. Ја сам служио и господарио, поповао и војводовао; путовао по народном послу далеке путове и код куће мирно седео и у мојој башти воће калемио; војевао сам опасне ратове и уживао благодет општег мира; са царевима говорио сам слободно, а каткад збунио ме је говор простога кмета; гонио сам непријатеље и бежао од њих, живео у сваком благу и изобиљу и опет долазио до сиротиње; имао сам лепе куће и гледао их из шуме спаљене и срушене; пред мојим шатором вриштали су у сребро окићени арапски хатови и возио сам се у својим неокованим таљигама; војводе ишчекивале су заповести из мојих уста и опет судба ме доводила да пред онима што су били моји пандури на ноге устајем.

– То је, децо, вечна променљивост судбине коју сам рано спознао и на коју се нигда тужио нисам; из те променљивости научите:  да се не треба у срећи гордити ни у несрећи очајавати.


http://akademskikrug.rs/pouka-starog-prote/