Београд-вечити град, документарни ТВ серијал

[Милан Ракић]

 

Филмска енциклопедија о Београду испричана је у 27 незаборавних епизода у трајању од 40 до 58 минута!

Овај амбициозан пројекат стваран пуне четири године, тематски обухвата време од неолита до данашњих дана, незаобилазећи легенде, митове и хипотетичка историјска дешавања. 

 

Небројени хероји, императори, витезови, султани, краљеви, везири и цареви, знани и незнани јунаци, водиће вас кроз мало познате приче о београдским биткама, невероватним догађајима и људима чије су сенке надвијале град колосалне историје.

 

У паузама великих ратова, шетаћемо некадашњим улицама, обилазећи боемске четврти и нестале кафане, уживаћемо у трпезама бројних народа, модним навикама и обичајима некадашњих Београђана. 

 

Телевизијски документарни серијал Београд-вечити град је занимљиво, едукативно и забавно дело, који ће нам појаснити мало познате податке о Београду чија историјска лепота надмашује оријенталне и европске градове. 

 

Град Београд коначно има своју филмску причу.

 

Пружајући немерљив допринос општем сазнању и култури, серијал Београд-вечити град представља све оно, што смо одувек требали да знамо о Београду! 

 

Серијал је први пут приказан крајем 2011. године и од тада је репризиран више пута. Тренутно се репризира на Првом програму Јавног сервиса, а овде ћете наћи све епизоде са најавом сваке појединачно...

 

Аутори:

 

редитељ: Александар Диклић

сценарио: Александар Диклић

сниматељ: Немања Радуловић

наратор: Горан Стојић

продуцент: Александар Диклић

монтажер: Немања Радуловић

 

IMDb

[Милан Ракић]

Епизода 1 - Потрага за изгубљеним градом

 

Прва епизода "Потрага за изгубљеним градом" отвара документарни серијал Београд вечити град, фантастичном причом о митским Аргонаутима, легендарним грчким морепловцима који су прошли кроз данашњи Београд, о чему је у прастара времена писао чувени Аполоније са Родоса.

Описујући ток Дунава, појашњава се древно стратешко дејство велике реке на историјска дешавања, са посебним освртом на миграције Келта, чије ће племе Скордиск и основати данашњи Београд.

 

Скордисци ће на локалитету некадашње Винчанске културе саздати град који је данас престоница модерне српске државе. Неолитски рудници, иригациони системи и праисторјиско насеље у Винчи постојали су 4000 година пре нове ере, у непосредној околини Београда, а у епизоди ће се наводити подаци о овој фасцинантној култури и њеном наслеђу.

Кроз "Потрагу за изгубљеним градом", сазнаћемо обичаје Скордиска, упознати се са њиховим начином ковања новца, видећемо лепе келтске народне мотиве и форме, и разумећемо њихово војно и духовно устројство.

Потпуну асимилацију Скордиска, означиће почетак римске доминације, коју је овом подручју спровео значајни римски војсковођа Гај Скрибоније Курио.

Римски ратиници и њихове легије, боравиће у Београду, а са њима ће на жалост доћи и до стадања првих хришћана, чије су муке најчешће окончаване у водама Дунава.

Кроз емисију ће као и кроз Београд промарширати велики римски цареви, а у околини Београда биће рођен император Јовијан, чију владавину описујемо и којем ова епизода и посвећена.

Хунски владар Атила бич Божији, на послетку разара Београд, предајући га ужасавајућој будућности, јер ће кроз несрећни град убрзо протутњати хорде Сармата, источних Гота и Гепида, а град ће поново стабилизовази византијски император Јустинијан, царски покровитељ и обнављач древног Београда.

Емисија је посвећена имератору Јовијану.

Извор

 

"Кликом" на банер можете погледати епизоду

[Милан Ракић]

Епизода 2 - Мач над Београдом

 

У историји европских престоница, ваљда ниједан град није променио толико имена и владара, а кроз 2.емисију серијала Београд Вечити град, промаршираће бројне војске. Оне ће у епизоди "Мач над Београдом" на неки начин "оставити своје личне карте", чиме ће гледаоцима постати јаснија древна времена и бројни драматични догађаји.

Хуни, Сармати, Готи, Гепиди, Византијци, Херули, Авари, Словени, Крсташи, Мађари су у само 2 века пустошили древни град из којег ће неповратно нестати некадашње римско становништво. Почетак трајне словенизације Београда догодиће се 630. године када се на овим просторима први пут помињу Срби. Нешто касније ће се по први пут у историји, поменути име "Београд", приликом једног необичног писма, у вези са сменом епископа Сергија.

У овој епизоди ћемо упознати древне варијације имена града Београда: Алба Грека, Вајсенбург, Нандор алба, Нандор фехервар, Кастел бјанко, Алба булгарика. Након краткотрајне владавине Самуила, у град ће провалити Франци Карла Великог, а Угарска, Византија и Бугарска ће се у 11 и 12 веку отимати за Београд уз фасцинантан рушилачки манир.

На послетку, кроз Београд воде Крсташки походи на исток, јер Фридрих Барбароса овуда дејствује на свом путу за Јерусалим.

Емисија ће дотакнути прву владавину Срба, вративши гледаоце у 1284. годину и доба краља Драгутина Немањића.

После овога, порушени и запустели град ће постати угарски бастион од долазећих турака. Годинама касније ће Београд, као град Деспота Стефана, постати место вредно дивљења у које пристижу богати и способни људи.

Међутим, "Мач над Београдом" не мирује, јер се на хоризонту историје али и у емисији, појављује нова освајачка сила са истока. Београд постаје Ante Murales Christianitatis бедем хришћанства.

Емисија је посвећена деспоту Стефану Лазаревићу.

Извор

 

 

"Кликом" на банер можете погледати епизоду

[Милан Ракић]

Епизода 3 - Хероји и легенде

 

Трећа епизода, "Хероји и легенде" наставља филмски поход кроз историју Београда приповедањем о 14 и 15 веку. Ретки безбрижни дани Београда, у доба Деспота Стефана Лазаревића, трајали су кратко, јер је косовска битка, на историјску сцену Србије довела Османлије, који ће створити једну од највећих и најдуговечнијих империја у историји човечанства.

Београд, који је накратко био предстоница Србије, је после деспотовине, поново у угарским рукама и налази се на "наковњу" између ужаснуте Европе и надахнуте турске армаде. Град поново тоне у војне карте, здања прелепог Београда падају у пепео, а наша прича нас води ка Мари Бранковић, која је била српска принцеза, ћерка деспота Ђурђа Бранковића и жена турског султана Мурата II. Њена необична животна прича, одаје драматичне дане након пропасти српске средњевековне државе, али и државотворни караткер српског народа. Моћна и утицајна, султанија Мара снажно утиче на бројне догађаје и у епизоди ћемо чути готово невероватне податке у вези са њом.

Мурат II

Београд са друге стране дочекује до тада невиђену опсаду Турака. За свега 100 година османлије ће три пута бити под капијама Београда, а несвакидашњим херојством бранилаца биће одбијени у прва два похода.

Титус Дуговић

Емисија "Хероји и Легенде", храбро уводи гледаоце у сам ток једне од битака која се одиграла 1456.  године. Вођа бранилаца, угарски племић српског порекла, Јанош Хуњади, уочи битке оставља запањујућ опис освајача.

Гледаоци емисије учествују у битци под калемегдански гребеном, раме уз раме са Хуњадијем, Јованом Капистраном и Титусом Дуговићем, који су на разне начине, положили животе бранећи древни град од турака. У овој епизоди нас очекује предивна прича о "београдским звонима", која од ове битке до данас звоне у свим католичким црквама на свету, тачно у подне.

III поход турака предводио је Сулејман величанствени, и он је 1521. године коначно заузео Београд. Бедем Хришћанства је пао, а одавде ће у будућности Султани кретати по златне кључеве градова Европе. У емисији видимо освојени Београд, сад већ миран турски град, орјенталног изгледа, у којег се сливају реке трговаца из Дубровника, Венеције, Грчке, а у граду су настањене занатлије, Јермени, Јевреји и преостали Срби.

Међутим, Турци нису одолели локалним обичајима које су затекли.

Емисија је посвећана Јаношу Хуњадију.

Извор

 

"Кликом" на банер можете погледати епизоду

[Милан Ракић]

Епизода 4 - Отоманске ватре

 

Турски путописац, Евлија Челебија нам описује Београд 1660. године, остављајући нам драгоцене податке о орјенталном граду, који је како каже, "својом лепотом" надмашивао Будим, Скопље, Сарајево и многе друге делове отоманског царства.

У османском Београду, са преко 200 џамија, бројне су дервишке текије у којима мудрују суфијски мислиоци, развијају се дервишка братства, а најлепша градска грађевина је чувена Батал џамија која се налазила на месту данашње Народне скупштине Србије.

Дервишка текија

У епизоди сазнајемо веома интересатне и недовољно познате податке о реду Јањичара, без којег није могуће сагледати феномен отоманске империје. Како је историја владавине Турака Београдом била најдуговечнија, посветили смо се опису устројства османског царства, са посебним освртом на Србе које је величанствени Сулејман хвалио и чију је историју помно изучавао. Способан и мудар султан, Србе уводи у своју администрацију.

Јањичари

Политички супериорни систем османлија, појаснићемо интригантим подацима о султановом трошењу пара, са напоменом је још од овог периода у Беогарду постојала ковница новца. Прича ће нас поново вратити Мари Бранковић, а летописи ће нам открити њену улогу у устоличењу васељенских патријарха. Потресна прича о браћи Маре Бранковић, ослепљених у султановом казамату, приближиће нам драматичне, последње дане пред пад последње српске депостовине Стефана Томашевића.

Пад Цариграда

Отоманске Ватре ће нас на кратко извести из сувопарне историјске фактографије да би нас оплемениле личном трагедијом српске браће Анђеловића, који су ратовали, један на страни ислама, други као хришћански витез. Њихов сусрет је драматичан и пружа нам могућност да сагледамо сву несрећу једног народа, који је османском царству кроз историју, пружио велики број великих везира, међу њима и оног највећег: Мехмед Паше Соколовића.

Емисија је посвећена браћи Анђеловић.

Извор

 

"Кликом" на банер можете погледати епизоду

[Милан Ракић]

Епизода 5 - У сенци великог Везира

 

Епизода У сенци великог Везира, пружа динамичне и фантастичне податке о мало познатим догађајима и људима, а помињане приче и легенде, као да пркосе историји на какву смо навикли. Емисија најпре описује Јањичарски ред који је стваран болним "порезом у крви". Сазнаћемо како су најспособнији дечаци, бирани од хришћанске деце са окупираних подручја царства, претварани у фанатичне борце спремне да умру за султана.

Султан Селим I

Са друге стране описаћемо промењиве и деликатне односе султана према Хришћанима, на које је у великој мери утицао велики број султанија хришћанског порекла, које су као мајке владара, учествовале у одгајању и васпитавању будућих султана.

Мехмед Паша Соколовић централна личност ове епизоде, вртоглаво се пео кроз државну администрацију царства, а о каснијој моћи овог човека, сазнаћемо кроз бројне интересантне податке.

Необична биографија Соколовића, ће нам бити јаснија, јер је наша камера обухватила локалитете Соколовићеве задужбине у Истанбулу, тамошње породично гробље, као и сам гроб великог Везира које се налази у цариградској Ејуп Џамији.

Чесма Мехмед Паше Соколовића у Београду

Вративши нас у Београд, емисија нас води на сеновити део Калемегдана и везирову чесму, коју је Мехмед Паша сазидао, на за њега посебном месту. У току епизоде ћемо дочекати серије најкрвавијих ратова за Београд, јер су се аустријска и турска царевина међусобно шамарале, наизменично освајајући и рушећи древни град.

Посебну целину у оквиру ове епизоде чине фантастични путописи француза из 17-ог века у којим, познати и непознати аутори описују београдске трпезе богате добром али масном рибом, укусним хлебом и јефтиним винима.

Панорама Београда са бројним џамијама

Међутим, у кратком периоду док је Аустрија владала Београдом, долази до велике панике. Наиме, бечка државна комисија је потврдила да у Србији постоје Вампири. Аутентичан документ "Висум ет Репертум" је први "доказ" о постојању вампира, који ће касније у историји, из Београда кренути пут славе кроз литературу и филм.

Емисија је посвећена Мехмед Паши Соколовићу.

Извор

 

"Кликом" на банер можете погледати епизоду

[Милан Ракић]

Епизода 6 - Сенке срушеног града

 

У епизоди Сенке срушеног града, упознаћемо се са серијом ратова за Београд, којима је предходило отоманско пустошење Европе и заузимање готово свих престоница јужног дела континента.

Велико страдање народа који су живели на шавовима две царевине, нису представљале емотивно оптерећење за европске владаре и дворове. Београд је у овом крвавом низу ратова био централно место, са којег је сукоб најчешће почињао или се у њему завршавао, док је српски народ на челу са својом црквом, у овим историјским бурама, очајнички покушавао да опстане.

Мурат IV

Султан предводи до тада највећи војни поход са око 250.000 ратника и огромном ратном машинеријом. Мурат IV се зауставио у Београду, а 100.000 најспособнијих, је наставило поход према, за Турке недосањаном сну и циљу: Бечу. Многи, с правом, сматрају да је битка за Беч, била једна од најважнијих за историју континента, па је, чинећи својеврстан искорак, наш наратор, детаљно описао овај бој, пружајући нам важне детаље који су определили каснију судбину Београда, којег су убрзо, већ септембра 1688. године, заузели Аустријанци под вођством Максимилијана II Емануела Баварског.

Браниоци Беча

Турци, војно, политички, стратешки али и духовно везани за град, након 2 године поново заузимају Београд. Смене господара су оставиле дубок рушилачки траг у Београду, којег пратимо дочаравајући ово деликатно време.

У наш серијал улази неизбежна фигура историје Београда: принц Еуген Савојски, необичан човек, пореклом Италијан, по одгоју Француз, а свакако, једна од најистакнутијих особа у историји Аустрије. Мало познате анегдоте изненадиће и одушевити гледаоце који ће имати прилику да сазнају зашто је Савојски и данас међу најцењенијим ликовима Европе.

Максимилиан баварски

Централна фигура ове изузетне епизоде је, међитим, Никола Доксат Деморет, Швајцарац, контроверзне животне приче, који је најзначајнија појава барокног и на жалост несталог Београда. Аустријски генерал Никола Доксат, најцењенији фортификацијски стручњак свог доба и знаменити житељ Београда, трагично је завршио живот у овом граду којем је као трајна добра, оставио детаљно реконструисани Калемегдан и први урбанистички план.

Зашто је Вермахт, априла 1941.године, чак пре званичног уласка трупа у Београд, прво запосео кућу Николе Доксата де Морета у улици цара Душана број 10?

Емисија је посвећена Николи Доскату.

Извор

 

"Кликом" на банер можете погледати епизоду

[Милан Ракић]

Епизода 7 - Крсташки рат у Србији

 

У паузама битака, фотрификације су морале бити прилагођене новим ратним оруђима, стратегијама напада и одбране. Већина научника предпоставља да у оквиру ових радова и у ово време, Аустрија зида и чувени - "Римски" или "Велики" бунар, најстрашнију и најезивију грађевину Београда, којој аутор посвећује интересантну причу.

Алекса Ненадовић

Ратови су се модернизовали тако да средњевековне зидине, чак и оне у добром стању, нису одговарале потребама и новим артиљеријским искушењима и калибрима. По пројекту Николе Доксата, извршена је велика реконструкција београдских утврђења: у овом градитељском подухвату, који је трајао пуних 15 година, град је коначно добио савремену артиљеријску тврдјаву, обликовану углавном у складу са фортификационим принципима француског градитеља и маршала Себастиана Вобана. У епизоди ћемо упознати интересантне градитеље обе силе, а међу њима и Андреа Корнара, хришћанина који је пребегао Туцима и значајно допринео њиховој реконструкцији калемегданске тврђаве. У овој интересантној епизоди серијала БЕОГРАД ВЕЧИТИ ГРАД, сазнаћемо бројне спектакуларне податке, мало познате љубитељима историје града. О Београду и ратовима који су се за њега водили, компоновали су композитори Моцарт и Стивен Стораце, а опера "Опсада Београда", изводиће се у Лондонском театру Друри Леин.

Сазнаћемо нешто и о тадашњим комуналним проблемима Београда, међу којима се истиче интересантна прича о томе како су турци решавали проблем паса луталица, којих је како ћемо сазнати, у Београду било "несношљиво много". На послетку, радња нас доводи пред стравичне сцене турских одмазди над српским живљем који прибегава сеобама. Турци заводе страховладу, а међу Србима се доноси одлука за револуцију и устанак

Епизода нас води у време пред Први српски устанак и пред сенку, грандиозне историјске личности: Вожда Ђорђа Петровића, Карађорђа.

Емисија је посвећена маршалу Фон Лаудону.

Извор

 

"Кликом" на банер можете погледати епизоду

[Милан Ракић]

Епизода 8 - Наполеон у опанцима

 

У данашњој епизоди, отпутоваћемо године Првог српског устанка, које су донеле велики број сукоба. Главне мете и непријатељи устаника, биле су чете и ханови субаша, локалних моћника и зулумћара који су годинама самостално харали, пљачкали и сатирали народ.

Устанички напад на Београд

Дахије су страховале од Карађорђа, сатеране су у Београд, а овде су с правом су очекивале коначни напад побуњених Срба. Град је скоро три године чекао устанике. Карађордје прикупља чак 25000 људи, четрдесетак топова и доноси одлуку да заузме Београд који је у у ово време био опасан врло јаким бедемом, тако да се у њега могло провалити само преко четри капије: Савске, Вароске, Стамбол или Видин капије. У овој епизоди ћемо, у друштву устаника, учествовати у нападу на град, у којем је на злогласној Стамбол капији, страдао омиљени Карађорђев саборац, Васа Чарапић, Змај од Авале. Београд је коначно, после више векова, поново српски. Са свих страна пристижу истакнути Срби не би ли помогли развитак будуће дрзаве. О заосталости Србије, о њеној несрећној и тужној слици, сазнаћемо кроз податке по којима Карађорђе није решавао само војне и политицке проблеме. Наиме проналажење и прогон вештица, није била искључива привилегија европских градова. О српском Вожду, у Асперну код Беча, маја 1809 године, чувену изјаву даје Наполеон, а неки ће од овог тренутка, Карађорђа називати: "Наполеон у опанцима".

Наполеон у опанцима

Међутим, притешњен француским походом на Русију, руски цар Александар 1. је, после вишемесецних преговора, потписује мир са Турцима у мају 1812. године. Османлије, напослетку покрећу огромну офанзиву и сламају Карађорђев отпор.

Србија је по слому устанка била буквално прегажена. У исто време, док је над Србијом и Београдом лебдео задах смрти, Вожд Карађорђе Петровић почетком 1815. Године, стиже у Санкт Петерсбург.

У Србији, су ствари поодмакле у неком другом правцу, а нереална и лоша обавештеност, на повратку у Србију, Карђорђа води ка личној трагедији и ужасу.

Вождова смрт, за већину Срба најсрамнија у историји, описана је стотинама пута, али истина можда и није онаква какву познајемо... бар не у целини. Сазнаћемо једну чудну верзију о начину на који се историја обрачунала са оцем модерне српске државе.

Карађорђев гроб

Емисија је посвећена Вожду Карађорђу и Кнезу Милошу.

Извор

 

"Кликом" на банер можете погледати епизоду

[Милан Ракић]

Епизода 9 - Рат династија

 

Историја Београда и Србије није могућа без описа династије Обреновића, чији је оснивач био Милош Обреновић, човек необичне биографије и огромног историјског наслеђа. Најконтроверзнији владар у историји Србије својом природом, помало подсећа на историју Београда, неукротиву за пуко препричавање. Милоша, тако, као и сам Београд не можемо сагледати без стрпљивог прикупљања знања и слика предходних времена, а данашња епизода обилује мало познатим подацима.

 

Милош Обреновић

 Кнез Милош је, од пуког сиромаха, временом постао толико богат, да је био спреман и у могућности да даје позајмице и турском султану, а део његовог богатства, биће у епицентру пажње данашње емисије.

Карађорђе Петровић

Сазнаћемо интересантне податке о владавини Карађорђевића и Обреновића, али ће нас аутор емисије, на кратко одвести у магле тог доба, где ћемо уживати у причи Вилијема Рихтера, који је живео и радио у Србији. Фантастична сторија нам описује гастрономске проблеме, на које је европљанин наишао у Београду и Србији, која у ово доба, званично добија неколико значајних повластица. Милошев шестомесечни окршај са Турцима, донео је много више опипљивих резултата него Карађјорђев деветогодишњи рат. Иако је сам био неписмен, кнез је добро осећао потребе новог времена. Захваљујући њему, српски младићи су почели да се школују у Русији, Угарској, Аустрији и Немачкој, док су, по кнежевом позиву, у Србију почели да долазе лекари, професори, инжењери.

Опште позната особина српског књаза Милоша али и целог српског народа, била је и јесте, склоност ка псовању, а овом феномену, ће бити посвећено пар минута данашње епизоде.

Наклоност према једној од две династије је природна, па ипак, кроз емисију ћемо сазнати опште, доприносе обе породице, које су део истог, крвавог гоблена Српске историје.

Вук Караџић

Емисија је посвећена Вуку Караџићу.

Извор

 

"Кликом" на банер можете погледати епизоду

[Милан Ракић]

Епизода 10 - Кнез

 

Михаило Обреновић је био школован, веома негован човек, европејац, префињених манира и вештина. Кажу да је Михаило осећања нежности и носталгије вољом природе примио од од мајке - кнегиње Љубице, која је била врло осетљива и емотивна жена. За наше разумевање овог времена, драгоцен је податак по којем је Михајло, пре доласка у Србију, а у пратњи своје мајке, најпре отпутовао у Истанбул, на аудијенцију код турског султана Абдул Меџида Првог. Кнез Михајло, веома паметан, достојанствен али и емотиван, из избеглиштва у Србију доводи, никога другога до Карађорђевог сина Александра Карађорђевића и додељује му чин поручника али и место свог ађутанта. Син убице, за свог првог пратиоца дакле доводи сина очеве жртве.

Кнез Михајло Обреновић

Динамичну смену владара Србије у 19 веку схватићемо ако знамо да је власт наизменично преузимана чак 9 пута, од стране 7 кнежева и краљева. Тако нас прича доводи и до Карађорђевог сина, Кнеза Александра Карађорђевића, који ће Михаила сменити на месту владара Београда и Србије. Па ипак, убрзо затим, Александар долази у сукоб са члановима Совјета, што кулминира сазивањем Светоандрејске народне скупштине која је изнудила његову абдикацију.

Обреновићи поново долазе на власт. Са друге стране, 1862. дошло је до инцидента на београдској Чукур-чесми. Главни сукоб, одиграо се на Великој пијаци и однео је неколико живота. Коначно, 1867. и последње турске трупе напуштају Београд. Широк спектар информација, аутор допуњује подацима о тадашњем султану Абдул Азизу, који је у часовима доколице, ловио кокоши по свом двору у Истанбулу. Међутим, против Михаила је склопљена смртна завера.

Атентат је изведен у београдском у Кошутњаку. Кнез је пронашао своју смрт, која га је ослободила радости и патњи живота.

Емисија је посвећена Кнезу Михаилу Обреновићу.

Извор

 

"Кликом" на банер можете погледати епизоду

[Srdjan Kotur]

Gledao sam neke epizode. Neverovatne stvari saznao. Svaka čast ljudima koji su je uradili!!!

[Јаков.]

Beograd večiti grad, a ti rođo imaš večiti lajk za svaku poruku. Nema potrebe sada da svaku lajkujem

[Милан Ракић]

Beograd večiti grad, a ti rođo imaš večiti lajk za svaku poruku. Nema potrebe sada da svaku lajkujem

 

Хвала свакако, али све заслуге ауторима и ЈуТјуб каналу Београд ХД, који је поставио епизоде ове заиста несвакидашње приче... 

[Милан Ракић]

Епизода 11 - Краљевски град

 

Да су српски владари прихватили сугестије европских дворова и одобрили развој племства, данас би Србија, врвела од маркиза, грофова, барона.

Срби тако немају племство али имају дворове, а у Београду чак шест. У Данашњој епизоди, препустићемо се занимљивој шетњи кроз историјат београдских дворова. Рат Српских династија одигравао политиком, зидањем нових и рушењем дела једног двора, па и хералдичким ратом фамилија. Кроз епизоду КРАЉЕВСКИ ГРАД, аутор нам разјашњава ове дилеме.

Милан Обреновић, гроф од Такова, ће бити у фокусу данашње емисије, кроз коју ће провејавати и таблоидна склоност београдјана, коју град негује јос 19 веку. Господја Боса Лешјанин, жена брзог језика, лаке руке и још лакшег пера, радо је писала о овим београдским временима.

Кнез Милан је од своје фамилије Обреновића, наследио склоност ка лепим женама али и страст ка коцки.. од своје Мајке, румунске грофице Марије Катарџи, наследио је латинску даровитост, јасан и брз разум, наглост, дарежљивост али и љубав према уметности.

Милошев конак

Ово је живописна епизода јер прати Милана Обреновића којег биографи описују, како је по нагону и темеременту "био више Француз него Србин, и како се нигде није осећао срећно као у Паризу".

Психолошки профил владара осликава и чувени политичар овога времена, Чедомиљ Мијатовић, у својим "Успоменама Балканског Дипломате". Са друге стране слика Београда се убрзано мењала, цветала је трговина, а са њом, природно, и спекулативни послови и банкарство.

Орјентални Београд је данас готово исчезао, али се и у 21 веку београдјани служе топонимима из турског времена, као сто су: Калемегдан, Ташмајдан, Дорћол, Карабурма, Теразије, Топчидер, Булбулдер, Палилула... Београд је у Миланово доба имао 50.000 становника, а до најважније измене назива улица дошло је 1896. године, када су многе градске артерије добиле нова имена.

Епизода нас на послетку води на лагану шетњу, кроз улице Београда 19 века.

Емисија је посвећена Чедомиљу Мијатовићу.

Извор

 

"Кликом" на банер можете погледати епизоду