Први Србин који је летео авионом

[Милан Ракић]

У дугој историји ваздухопловства у Србији, дуго се нагађало ко је био први Србин који је летео авионом. Претпостављало се да је то био неко од официра или других званичника који су током децембра 1910. године на Бањичком пољу код Београда летели са младим руским пилотом Маслениковом. Тек пре неколико месеци коначно је потврђено да се први Србин винуо у ваздух, у авиону, нешто раније те године, а да је то био нико други до српски принц и престолонаследник Александар Карађорђевић, будући краљ Југославије. Било је то пре више од сто година, тачније у априлу месецу 1910. године.

"Фарман 4" Бориса Масленикова на Бањици

 

О томе се и раније говорило, на основу једне кратке нотице објављене у листу Политика априла 1910, али су тек нова истраживања показала да је та вест била веродостојна и да се са сигурношћу може тврдити да је принц Александар Карађорђевић заиста летео у авиону априла 1910.

Ти новооткривени подаци које смо пронашли у француској и аустроугарској штампи, али и у Архиву Србије, потврђују да је принц Александар Карађорђевић током боравка у Француској од 5. до 27. априла 1910. године прихватио понуду једног од најпознатијих авијатичара тога времена, грофа Де Ламбера, и да су на летелишту Вилакубле код Париза, Александар и Де Ламбер летели авионом "Флајер 1". Значајно је да је то био један од авиона који су конструисала и њиме пилотирала браћа Рајт. Лиценцу за производњу "Флајера 1." француска влада откупила је од браће Рајт приликом њиховог боравка у Француској 1908. и 1909. године, и на њима су, ускоро, летели француски пилоти, међу којима и гроф Де Ламбер.

"Флајер 1" изнад Вилакублеа крај Париза

 

Грофа Де Ламбера, који се прочуо првим летом око Ајфеловог торња, и који је јула 1909. био један од учесника надметања за прелет преко канала Ламанша, принц Александар је познавао од раније. Петнаестог или шеснаестог априла 1910.г., тачан датум још није утврђен, њих двојица су се одвезли на летилиште удаљено само три километра од Версаја, где их је чекао најпознатији авион у историји ваздухопловства, познати двокрилац који није имао точкове него је полетао са скијама, уз помоћ катапулта. Гроф Де Ламбер и принц Александар седели су један поред другог, а команде лета су биле удвојене. Мада је круг који су направили око летелишта износио само неколико километара, било је то довољно да принц осети драж летења.

Гроф Де Ламбер и (тада) принц Александар Карађорђевић у Флајеру I, Вилакубле/Париз, април 1910. године

 

Овај догађај је побудио велику пажњу у тадашњој европској штампи. Поред осталих, бечки часопис "Wiener Bilder", у броју 19 од 11. маја 1910. о томе пише:

"Престолонаследник Србије у аероплану
 

Крунски принц Србије Александар, који тренутно борави у Паризу, може се подичити да је први будући владар који је предузео лет аеропланом. У ваздушне бродове (цепелин) већ је ушло доста моћника, као што се сећамо краља од Виртемберга, високог војводе од Бадена и многих других. Али нестабилном и несигурном аероплану није још ниједан члан неке краљевске фамилије поверио свој живот. Престолонаследник Србије, који се већ дуго веома интересује за авијацију, обратио се у Паризу грофу Де Ламберу са молбом да га овај узме са собом на један лет. Познато је да је гроф Де Ламбер авијатичар који је пре неколико месеци обавио онај сензационални лет преко Ајфеловог торња. Гроф је с радошћу прихватио молбу младог принца и обавио с њим један леп лет. Овде видимо грофа и његовог краљевског госта у тренутку пре него што ће њихов аероплан да се дигне у ваздух.”

Страница "Винер Билдера" на којој се налази слика и текст о принчевом "подвигу"

 

Престолонаследник Александар имао је још један историјски лет, и то у другој години Првог светског рата – 27. јула 1915, када је као врховни командант српске војске посетио аеродром на Бањици, са којега је од априла те године дејствовала Француска аеропланска ескадрила. Ова јединица, од дванаест авиона "Фарман - МФ 11" упућена је у Србију као савезничка помоћ после великих победа српске војске у биткама на Церу и Колубари. Добро обучена и опремљена, ескадрила је после неколико ваздушних победа брзо освојила превласт у ваздуху над непријатељевом авијацијом, а постигла је велике успехе и у извиђањима преко Саве и Дунава. Као Врховни командант, Александар је желео да својом посетом припадницима ескадриле лично ода заслужено признање.

Престолонсаледник Александар на Бањици, врши смотри ескадриле, крајем јула месеца 1915. године

 

Тог 27. јула, Престолонаследник је прво извршио смотру ескадриле, а затим је на сопствени захтев, авионом Фарман летео као извиђач са капетаном Лујом Поланом. Овај искусни пилот успео је да са стрелцем Ластардеом 10. јула обори један аустроугарски авион северно од Београда, изнад села Борче, и тако оствари другу савезничку ваздушну победу на српском фронту. После кратке припреме "новог" извиђача, Полан је на висини од 1500 метара надлетео северни део Београда и линију фронта изнад Ратног острва, одакле су се јасно виделе аустроугарске фортификације и монитори на обали Дунава, заклоњени од српске артиљерије иза Земуна. Лет је трајао 30 минута.

Касније, као краљ, Александар Карађорђевић је давао огромну подршку развоју и цивилне и војне авијације у Југославији...

 

                                                                                                                                                                                                                                   Чеда Јанић