ЖРУ ДИВАН online- Владимир Меденица (четвртак,14. 02. у 19:00 уживо из ваљевске Гимназије)

[Guest - . . .-]

С благословом Његовог Преосвештенства Епископа
ваљевског Г. Милутина Светосавска омладинска заједница Епархије ваљевске, у
циклусу "Православље и млади", позива Вас на предавање

"БОГ СЕ НАМА У СЛОВУ ОТКРИВА"

 

философa и уредника издавачке куће "Логос" Владимира Меденице

 

 

Време:

 

четвртак, фебруар 14. у 19:00 часова

Место:

 

Свечана сала Ваљевске гимназије, Ваљево

У сарадњи са сајтом pouke.org ова трибина биће преношена

директно преко интернета т.ј. преко google + канала. Ово ће бити први пут да се једна
Православна трибина преноси на овај начин.

Владимир Меденица је православни философ,

публициста и власник издавачке куће "Логос" која је позната по
преводима и објављивању књига руске православне мисли и књижевности. Владимир
Меденица ће у својој беседи "БОГ СЕ НАМА У СЛОВУ ОТКРИВА" упутити на
семантичке везе у језику превославних народа (руског и српског) и неопходност
чувања ћирилице. У богатству изворних речи српског и руског језика крије се и
обухвата нас Православље и љубав према Христу и саборности. 

 

 

 

[Guest - . . .-]

Дакле, ово предавање ће бити директно преношено на сајту Поуке.орг на насловној страници сајта.

[Јаков.]

"Меденица ће у својој беседи "БОГ СЕ НАМА У СЛОВУ ОТКРИВА" упутити на

семантичке везе у језику превославних народа (руског и српског) и неопходност

чувања ћирилице. У богатству изворних речи српског и руског језика крије се и

обухвата нас Православље и љубав према Христу и саборности."

 

---------------------

 

Ово ми никако не паше и ова моја порука је више негативан коментар.

Према Христу сам се определио пре свега због њега Самог, а не због језика. Да ли смо ми зато што имамо своју ћирилицу, бољи православци и правовернији од православаца у било којем другом делу света, који пишу својим писменом и говоре својим језиком. То се може закључити из оваквог увода.

 

Зар није језик и писмено само начин комуникације, а своју христоцентричност испољавамо пре свега својим делима. Шта да ради онај неми или онај неписмени?

Добро, нек останемо при православљу наше ближе околине? Шта је са грчким православљем које ако узмемо ауторову премису, мора да је православније од руског и српског, јер је са грчког језика и почело да се шири православље. Шта је са бугарском ћирилицом и језиком? Ја боље разумем бугарски него руски, претпостављам да је према томе бугарски ближи српском него што је руски.

Шта је са словенским језицима у земљама које нису православне? Они су сачували изворније облике речи (чешки, словачки, хрватски...) него што је то случај са српским који је више него ови језици пун туђица.

[Јаков.]

Наравно ова моја порука изнад је пре свега одјек на увод. Препоручујем за слушање, па тек онда за неку дубљу анализу, али нисам могао реаговати другачије него што сам реаговао, на основу онога што ми је понуђено.

[Guest - . . .-]

https://www.pouke.org/forum/page/index.html/_/-/1346435955/%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%BD%D0%B0-%D1%82%D1%80%D0%B8%D0%B1%D0%B8%D0%BD%D0%B0-%D0%BD%D0%B0-%D1%82%D0%B5%D0%BC%D1%83-%D0%B7%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D1%9B%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BB%D0%B8-r994

 

 

Ово је једно од предавања проф. Меденице

 

Добро би било да овде постављате питања после предавања које можете слушати online.

[мирођија]

  Док не дође проф. Меденица на предавање, постављам овај текст само да се на кратко подсетимо руско- српских културних и

економских веза.

  Мени је лично јако жао што су данашње генерације у суштини неписмене, а и немају жељу да се описмене у културном смислу.

Како се замонашио Свети Сава
 

понедељак 14. јануар 2013. 18:50

Русија је пред крај XII века била једина словенска земља која је
имала сопствену црквену организацију и развијен систем богослужења на
црквенословенском језику.

Најстарије српско „Четворојеванђеље”, Хиландар

Наш Свети Сава, истиче Анатолиј Аркадјевич Турилов, замонашио се
захваљујући руским монасима. Свети Сава Српски (Растко Немањић) решио је
да постане монах под утицајем руског монаха Светогорца, који је дошао
на двор његовог оца. Место његовог првобитног пострига је руски манастир
Свети Пантелејмон, на Светој гори. Сам карактер веза – ширење у српској
традицији руских дела и превода и спомена светих – потпуно је разумљив.
Русија је пред крај XII века била једина словенска земља која је имала
сопствену црквену организацију и развијен систем богослужења на
црквенословенском језику. Корпус текстова (како оригиналних, тако и
преводних), који су у том периоду прешли из старе руске књижевности у
српску, није сувише велики, али је прилично разноврстан. То су житија
првих руских светих, дела митрополита Илариона (средина XI века) и
Кирила, епископа туровског (друга половина XII века), неколико анонимних
поука из XII века у којима се осуђује социјална неправда и међусобни
ратови.

 

У једном тренутку, српско-руске везе се прекидају. Питамо Турилова зашто се то догодило?

 

– Од шездесетих година XIII века – немамо никаквих података о
контактима Срба и Руса, на Светој гори. Узрок прекида веза биле су у
првом реду последице монголско-татарске најезде и владавина Орде у
Русији. Тек после више од столећа, тешко да је то било пре седамдесетих
година XIV века, те везе се обнављају и руски монаси се у осетном броју
поново враћају на Свету гору. Најизразитија фигура у српско-руским
везама, у XV веку, био је писац јеромонах Пахомије, по надимку Логотет
или Србин, који је са Свете горе допутовао у Русију и у њој живео
најмање четрдесет пет година (најкасније 1438. године – најраније 1484).
О српском и светогорском периоду његовог живота ништа се не зна. А у
Русији је његово стваралаштво означило читаву епоху. Написао је житија
руских светих, више него сви његови руски савременици заједно. Сложен,
чак китњаст књижевни стил – „плетенија словес” – својствен Пахомијевим
делима, служио је као образац руским књижевницима бар још пола века –
наглашава Турилов.

 

Нова етапа српско-руских веза почиње крајем XV века, када
светогорски монаси српског порекла (најпре из Пантелејмоновог манастира,
а затим и из Хиландара) почињу да долазе у Москву по новчану помоћ од
великог кнеза и митрополита. Током XVI века њима се придружују монаси из
других српских манастира (на пример, Милешеве, Папараће), у XVII веку
долазе изасланства и од српских архијереја. На културном плану период до
средине XVI века може се окарактерисати као редак период узајамне
размене, при томе круг српских споменика који су тада постали познати у
Московској Русији изгледа, вероватно, изразитије и импресивније, него
репертоар источнословенских споменика доспелих на Свету гору и у Србију.

 

Док из Русије, у светогорске и српске манастире, одлазе, пре
свега, преписи старих текстова (углавном преводних), којима се од краја
прве четвртине XVI века придружују преводи Максима Грка, са Свете горе у
Москву се доносе углавном пространа житија настала у периоду од XIII до
XV века везана за српску историју (Теодосијево Житије Светог Саве,
Житије Стефана Дечанског од Григорија Цамблака и његова Повест о преносу
моштију Параскеве-Петке у Видин и Србију, Житије деспота Стефана
Лазаревића).

 

Анатолиј Аркадјевич Турилов један је од водећих руских и светских
археографа старих словенских ћириличних рукописа. Питамо га какво место
и значај имају српски рукописи?

 

– Огроман. То не говорим да бих дао комплимент српском читаоцу.
Тај значај током векова одређује скуп читавог низа чинилаца. Први се
састоји у отворености српске рукописне традиције за дела и преводе
настале у другим словенским земљама. У том погледу, она је блиска
руској, док је бугарска далеко затворенија и усредсређенија на саму
себе. Други чинилац је њен приметни конзервативизам (у позитивном смислу
те речи): после смењивања црквених типика у XIV веку и појаве нових
превода са грчког, у Србији (за разлику од Бугарске) није дошло до
масовног искључивања из круга штива старијих дела, како оригиналних,
тако и преводних. Тако се у српским рукописима из XVII века могу срести
текстови из XI, који нису пронађени у старијим преписима. И, најзад,
велики је број српских рукописа (посебно небогослужбених) из друге
половине XIII и XIV века, времена када је, на пример, руска традиција
осетно оскудна због неповољних услова монголско-татарског јарма. Зато су
српски рукописи често незамењив извор за проучавање не само српске
оригиналне књижевности, него и најстарије књижевне традиције Ћирила и
Методија из IX и X века (посебно најстарије словенске химнографије), и
бугарске књижевности од XI до XIV – наглашава Турилов.

 

У читавом низу случајева, каже наш саговорник, српски кодекси
садрже и преписе руских дела и превода који су старији од
источнословенских, премда за њима у текстолошком погледу могу
заостајати.

 

Зоран Радисављевић

(Извор: Политика)

http://www.cirilica-beograd.com/%D0%9E%D1%82%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%B0-%D0%9F%D0%B8%D1%81%D0%BC%D0%B0/120609_207/

[мирођија]

Нешто од тога може се и овде наћи...

 

Азбучник српских средњовековних књижевних појмова

Ђорђе Трифуновић - 1974 -

[мирођија]

 А може и одавде...

 

 

Праг, 2003/4.

Стара српска кнњижевност

Студентима
III године,
двосеместрални курс

 

Теме предавања

Први
део

 

1. О каракетеристикама српске
   средњевековне књижевности уопште.

1. Почеци писмености код Јужних
   Словена. Мисија Ћирила и Методија.

1. Почеци писмености код Срба –
   покушај реконструисања стања у IX, X и XI веку.

1. Оснивање српске државе -Стефан
   Немања. О лози Немањића. Крај српске средњевековне државе.

1. Најстарији српски писани
   споменици.

1. Глагољица. О српској редакцији
   старословенског језика. Ресавска школа.

1. Трајање и поетика српске
   средњевековне књижевности.

1. Литература и литерарност у средњем
   веку. Литерарни жанрови.

 

Други
део

 

1. 
   Житија
   Светога Симеона од Светога Саве и Стефана Првовенчаног

1. 
   Житије
   Светога Саве од Теодосија или Доментијана (одабрати одломке)

1. 
   Слово
   љубве од деспота Стефана Лазаревића

1. 
   Јефимијина
   похвала кнезу Лазару

1. 
   Стихови
   – Азбучна молитва и др

1. 
   “Слово о писменима”, Црноризац Храбар

1. Повеље. Хиландарска повеља
   Стефана Првовенчаног

1. 
   Студенички
   типик

1. 
   Душанов
   законик

1. 
   Преводна
   књижевност у средњем веку

1. 
   Летопис
   попа Дукљанина

1. 
   Апокрифи

1. Одломци из “Физиолога”

 

 

Трећи
део

 

1. О схаватању језика у средњем веку.

1. Византијско наслеђе у српској
   књижевности средњега века.

1. Античко наслеђе у српској
   књижевности средњега века.

 

 

Напомена: Горе предвиђене теме као и наведена
литература испалнирани су од стране   
лектора. Могуће су извесне допуне и промене у складу са интересовањима
студената.

 

 

 

[мирођија]

   Са овог сајта може се пуно тога сазнати из документованих повеља и књига, само треба то неко и да чита и учи, не само да опонирa  шта му падне на памет као заставу свога ега.

http://www.rastko.rs/istorija/spisi_o_kosovu_c.html

 

   А могуће је да неко и не разуме шта чита. То није за осуду, али је људски питати и сазнати.

   Зато ће професор и да прича.

   Доста је више затрпавања истина.

 

 

 

  Ево мало и одавде...http://silvy1104.wordpress.com/2011/03/01/%D1%80%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%B8-%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8/

[Guest - . . .-]

Вечерас ће бити веома, веома инетерсантно. Првог пута да преносимо ЖРУдиван из неке сале, па ћемо сви видети како функционише Пробали смо, све лепо ради... позовите Ваше пријатеље да присуствују овом дивану, и да овде на овој теми постављају питања или директно на јутјуб каналу или на нашем фејсбук профилу Живе Речи Утехе.

[Guest - . . .-]

ево линк за гледање (када кликнете на јутјуб можете да постављате тамо и питања, а можете и овде)

 

 

 

линк за гледање је постављен и на насловној страници портала и форума)