Настанак живота

[Guest]

Библијски и научни поглед на свет

    
    

Настанак живота

            
        Број 1099-1100, Рубрика Из посебног угла
        

        
        
        
         У Светом Писму налазе се текстови у
којима се говори о настанку живота на планети Земљи, односно настанку
човека. Између времена у ком су настали ти библијски текстови и времена
када се дошло до одговарајућих научних сазнања о настанку света и живота
велики је временски размак. Мислимо да је битно узети о обзир ову
чињеницу, нарочито због увида у подударност или различитост објашњења о
настанку живота које нам нуди Свето Писмо – с једне стране, и савремена
наука – с друге стране.

Ради
оцене подударности потребно је упоређивање редоследа основних процеса
настанка живота на Земљи, односно настанка човека, датих у библијском
тексту и у научним текстовима.

У Библији је ова проблематика
обухваћена у Старом Завету, у почетном поглављу Прве књиге Мојсијеве
која се зове Постање. Текст Старог Завета написан је пре око 3500
година, на старојеврејском језику. У Постању су кључни подаци о
процесима настајања Земље и живота на њој, и човека, дати следећим
редоследом:

У почетку створи Бог небо и земљу... И виде Бог
свјетлост да је добра; и растави Бог свјетлост од таме... И створи Бог
свод и растави воду под сводом од воде над сводом ... Потом рече Бог:
нека се сабере вода што је под небом на једно место и нека се покаже
сухо. И сухо назва Бог земља а зборишта водена назва мора ... Опет рече
Бог: нека пусти земља из себе траву, биље, што носи сјеме, и дрво родно,
које рађа по својим врстама, у којем ће бити сјеме његово на земљи. И
би тако... Потом рече Бог нека врве по води живе душе и птице нека лете
изнад земље под свод небески ... Потом рече Бог: нека земља пусти из
себе душе живе по врстама њиховијем, стоку и ситне животиње и звери
земаљске по врстама њиховијем и би тако... Потом рече Бог да начинимо
човјека по својему обличју као што смо ми, који ће бити господар од риба
морских и од птица небеских и од стоке и од цијеле земље од свијех
животиња што се мичу по земљи... А створи Господ Бог човјека од праха
земаљског, и дуну му у нос дух животни и поста човјек душа жива (Пост.
1, 1–28; 2, 7).

У самим текстовима нема назнаке о времену у коме
су се одвијали наведени ступњеви настанка живота, већ они само
означавају редослед, тј. поступност настанка живота. С обзиром на то да
је Мојсијев текст настао пре око 3500 година, неспорно је да су се
поменути процеси настанка живота одвијали пре назначеног времена.

Размотримо
сада редослед процеса при настајању живота на Земљи према данашњим
научним сазнањима. Почетна сазнања која су довела до садашњих почела су
да се стичу око 1500. године тј. око 3000 година после Мојсијевог
текста.

Основни процес од када почиње настанак данашњег космоса
започиње Великим праском, када се раздвајају простор и материја, што се
дешава пре више од око 14 милијарди година, тј. од момента у ком настаје
време. Од овог момента почиње и ширење космоса. Шта је постојало пре
момента настанка времена – нултог времена – о томе наука ништа не
говори. Након настанка космоса хомогено распоређена материја у њему
раздваја се и окупља у склопове, које чине јата галаксија, појединачне
галаксије, звезде, планете и друга тела. У овом процесу настао је и
један склоп, тј. скуп материје, из којег је временом настала данашња
планета Земља и живот на њој.

Процес настајања Земље одвија се по
геолошким еонима. У еону преархајско доба који почиње пре 4100 милиона
година настаје Земља – планета. Поступним процесом из усијане масе дошло
је, хлађењем и другим процесима, до образовања чврсте масе, која чини
основу Земље, уз образовање гасовитог омотача који је окружује. Након
смањења температуре испод 100 степени Целзијуса дошло је до кондензације
дела гасовите воде, из гасовитог омотача, и стварања мора и океана,
односно хидросфере на планети Земљи.

Даљим снижавањем температуре
у еону архаик, који почиње пре 3800 милиона година, настале су
прокариотске ћелије, које можемо сматрати првим живим организмима. У
еону протерозоик, који почиње пре 2500 милиона година, настају
еукариотске ћелије а затим, пре 900 милиона година, алге. Даљим
настајањем живих организама у еону фамерозоик и његовом делу, ери
палеозоик, који почиње пре 500 милиона година, настају љускари, рибе,
васкуларне копнене биљке, семенарке, инсекти, папрати, рептили. У
следећој ери, мезозоику, која почиње пре 240 милиона година настају
сисари, птице, примати, цветнице. У кенозоику, који почиње пре 65
милиона година, повећава се број врста сисара, настају птице тркачице,
данашњи биљни свет а пре 1,6 милиона година настају преци човека.

Упоређивање процеса и редоследа процеса наведених према Библији и према научним сазнањима доводи до следећих закључака:

–
Реч „почетак“ из навода према Светом Писму (Пост. 1, 1) одговара нултом
времену свемира према научним сазнањима. Разлика је у томе што према
Библији Бог узрокује „почетак“, а научно тумачење не наводи разлог
„почетка“, тј. Великог праска.

– Раздвајање светлости од таме
према Библији (Пост. 1, 4) одговара Великом праску јер се и у једном и у
другом процесу дешава раздвајање укупности, тј. свемира на два дела –
светлост и таму према Библији, односно простор и материју према науци.

–
Стварање „свода“ који раздваја воду над сводом од воде под сводом које
се помиње у Библији (Пост. 1, 7) одговара, у научном смислу, стварању
граничних површина које раздвајају галаксије од њихове околине, односно
других тела (звезда и првобитних планета) од њихове околине.

–
Сабирање воде под небом на једно место и показивање сухог, наведено у
Библији (Пост. 1, 9–10), одговара процесу када је хлађењем Земље испод
100 степени Целзијуса, дошло до преласка водене паре у воду при чему су
настала мора и океани раздвојени од чврстог тла – копна.

–
Каснији процеси у творевини – у Библији наведени у стиховима Пост. 1,
11–25, којима се описује настанак живота на Земљи – почињу настајањем
једноставних организама у области флоре а затим водених организама,
птица и сувоземних животиња, што се уклапа у генерални ток настајања
живих организама на основу научних сазнања, тј. према геолошким епохама.

–
У тексту из Пост. 1, 26–27, као крајњи, најсавршенији облик живог
организма настаје човек; настанак човека према научним сазнањима такође
следује за настанком остатка природе.

На основу претходних
поређења, јасно следи закључак да се глобални редослед стварања живота
према Библији поклапа са глобалним редоследом који проистиче из
савремених научних сазнања.

Упоредимо сада научна сазнања у време
настанка Библије са данашњим, тј. савременим научним сазнањима. Научна
сазнања којима данас располажемо нису постојала у време настанка Светог
Писма. Илустрације ради, сматра се да савремена хемија започиње од 1789.
године, савремена физика од 1680. г. а биологија од 19. века. Одређена
појединачна сазнања из ових области настала су стотинама година и пре
наведених датума, али то су у већини случајева била појединачна сазнања,
везана за праксу и дневне потребе, уз пригодна објашњења.

На
основу изнетог слободно можемо поставити питање: Шта је то што је
писцима библијског текста омогућило уочавање врста и редоследа процеса
настанка живота на планети Земљи, и поред огромног недостатка сазнања,
боље речено непостојања одговарајућих сазнања из области природних наука
у време настајања библијског текста?

Мислимо да можемо предложити следећи одговор – то је откривење Божије, моћ и реалност расуђивања, интуиција и вера.

Драгица П. Ковачевић (Завод за школство, Подгорица)

Драган С. Веселиновић (Факултет за физичку хемију, Београд)

    









Извор: Православље