Предавање г. Марка Делића у Задужбини Илије М. Коларца

[Guest - . . .-]

 

 

 

 

 

 

 

У понедељак, 21. јануара 2013. године, у Малој сали Задужбине Илије М. Коларца, предавање на тему „Идеолошка ограничења Гадамерове херменеутике“ одржао је господин Марко Делић. Предавању су присуствовали веома значајни српски културни посленици, богослови, философи, новинари као и личности заокупљене проблемима природних наука. Присуство Епископа крушевачког Господина Давида, који се и сам огледао у теорији Ханс-Георг Гадамера пишући веома опширну, до сада необјављену а по много чему оригиналну студију о теорији игре знаменитог херменеутичара, дало је нарочит значај овом предавању. Једнако тако, присуство академика Владете Јеротића и др Радомира Ђорђевића и њихове инспиративне напомене допринеле су теоријском развијању неких поставки самог предавача у пријатном разговору који се водио након предавања.

 

Господин Делић је у предавању поставио веома провокативне тезе. Осврћући се на Гадамерове теоријске поставке о тзв. повести деловања, затим на његова књижевно-теоријска становишта о антиципацији потпуности као и ооказионалном карактеру књижевног дела, предавач је предочио неконзистентност мисли немачког философа као и недовољну теоријску прецизност учења о хоризонтима. Отклонивши заблуду да је Гадамерова херменеутика остварила битан допринос естетици, Делић је указивао на то да Гадамер најразличитије књижевне врсте жели да сагледа са једне теоријске тачке инсистирајући у свом спису „Истина и метод“ да је његов задатак да читаоцима предочи онтолошки карактер сваког књижевног дела путем критике тзв. естетске свести. Овим Гадамер, без обзира на многе перспективистички и релативистички интониране реченице властите теорије, остаје заточник монистичког а не плуралистичког хоризонта значења, те стога критичари попут Ханса Кремера немају право кад своје полемичке опаске изричу у односу на непостојећи проблем плуралности код немачког херменеутичара. Да би ово становиште сликовито приказао, Делић се осврнуо на Гадамерово тумачење поезија Паула Целана, и на примеру тумачења песме „Кристал даха“ показао мањкавости Гадамеровог херменеутичког приступа у коме се инсистира наистинитом тумачењу, занемарујући критичке напомене о тзв. заблуди парафразе које су долазиле из пера теоретичара англо-америчке нове критике. Осврћући се на Гадамеров отклон од тзв. романа са шифром, и стидљивог промовисања Шлајермахеровог дивинаторног поступка без обзира на то што је такав поступак експлицитно критиковао, предавач је показао неодрживост таквих поставки на примеру анализе  византијске менипске сатире „Тимарион“ из 12. века, показујући сву сложеност поступкаироније и алузије на Платонов дијалог „Тимај“. Овим постаје јасно да је неодржива теза о сагласности или о стапању хоризоната, коју је Гадамер читавог века промовисао, не само у својим књигама већ и у полемици са Жаком Деридом.

 

 

Извор: Епархија крушевачка
Фото: Миљан Милетић

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Извор: Епархија крушевачка

[Guest - . . .-]

Како Марко говори можете послушати овде.

 

http://www.eparhijakrusevacka.com/audio/2012-10-13_3-1.mp3

 

Ово је једно предавање из цркве Лазарице у Крушевцу

[marko_13]

Од Марка се мање не може ни очекивати. Ово је плод вишегодишњег озбиљног истраживања. Све честитке!

[Guest - . . .-]

Од Марка се мање не може ни очекивати. Ово је плод вишегодишњег озбиљног истраживања. Све честитке!

 

Да. Сјајан је. Верујем, један од наших најозбиљнијих младих научника- философа и теолога.

 

Ево, како је говорио пре 4 године

 

http://vimeo.com/7514481

 

 

Иначе човек је '86 годиште...