Фосили

[Guest Alefshin]

Све о фосилима, дакле, како су настали, откуд толико богатство фосилног записа, фосили разних диносауруса итд. Хајдемо мало овоме, врло интересантна тема.

[Vizantiona]

Zaledjeni mamuti

Vecina od nas je cula za zaledjene mamute, ciji su savrseno sacuvani ostaci pronadjeni u regionu Arktika. Postoje slike tih gigantskih slonova sa krznom, koji su za vreme velike mecave nabijeni zajedno u sneznoj ravnici, dok su tragajuci kroz sneg pokusavali da nadju hranu.Receno nam je da su njima evoluirali krzneni pokrivaci, koji su im pomogli da prezive veliko Ledeno Doba, i da je s vremena na vreme jedan od njih upadao u snegom ispunjenu pukotinu, ili ledenu reku, gde su se zaledili i sacuvali u stanju u kojem ih mi danas nalazimo. Kakve su cinjenice?

Mamuti su ziveli u suptropskoj klimi

Postoji izobilje cinjenica da je Zemlja nekada uzivala u toploj klimi. Nalazista uglja u polarnim regionima pokazuju da su bujne sume nekada rasle tamo gde je sada samo sneg i led. Opalo, 27 m dugo drvo vocke, sa zrelim vocem i zelenim listovima na svojim granama, pronadjeno je u zaledjenom tlu Novih Sibirskih Ostrva (New Siberian Islands), gde sada rastu samo 2,5 cm visoke vrbe.1 Fosili palme su pronadjeni na Aljasci. Trave, divlji zumbuli, ljutici i divlji grasak, koji su bili svezi u danu kada su bili pojedeni, pronadjeni su u ustima i stomacima zaledjenih mamuta.

Procenjeno je da pet miliona mamuta lezi sahranjeno na tlu Arktika

Tlo Sibira je prepuno kostiju mamuta koje su kopaci slonovace iskopavali tokom mnogo godina, i bar 20 hiljada zuba je nadjeno u samo jednom iskopavanju. Pored mamuta, tlo Arktika sadrzi ostatke preko 60 zivotinjskih vrsta, ukljucujuci nosoroge, kamile, konje, tigrove i antilope. Mnogi od njih leze u zaledjenom tlu, izmesani zajedno sa velikim kamenjem i korenjem drveca.

Mamuti (i ostale zivotinje) su naglo zatrpani u ledenoj katastrofi

Od eksperata za smrznutu hranu trazeno je misljenje o zaledjenim mamutima. Sta su oni rekli?

"Duboko zaledjavanje ogromnih zivih mamuta, koji su bili izolovani debelim krznom, zahteva cudesno niske temperature ispod -101oC. Takve temperature nikada nisu zabelezene - cak ni na Arktiku."

"Ocigledno, u jednom momentu su mamuti mirno zvakali travu i ljutice koji su bujno rasli u suncanoj ravnici umerenog pojasa. U sledecem trenutku su bili izlozeni zestokoj hladnoci, tako da su bili zaledjeni tamo gde su stajali."

Vecina zaledjenih mamuta je pronadjena u stajacem polozaju, okruzena zaledjenim tlom. Tkiva njihovog tela i sadrzaj njihovih stomaka nije cak ni poceo da se raspada.

Za detaljniji izvestaj o nalazima zaledjenih mamuta pogledati tekst "Tajna zaledjenih mamuta", koji je napisao Dr. Joseph Dillow, a koji je prevedena u Jugoslaviji od strane autora ove prezentacije.

Literatura

1. Charles Hopgood, "The Mystery of the Frozen Mammoths", Coronet (September 1960), p. 74.

[Vizantiona]

Ko je iz Beograda ili se nadje u Beogradu ovih dana neka обавеѕно obidje ovu interesantnu izlozbu:

Izložba „Dinosaurusi Argentine – džinovi Patagonije“ u Srbiji

Izložba “Dinosaurusi Argentine – Džinovi Patagonije”, koju je u nekoliko svetskih gradova već videlo preko milion posetilaca, gostovaće u Beogradu sedam meseci, od 19. juna 2009. do 15. januara 2010. godine.

Gostovanje izložbe, čiji su autori članovi udruženja: GGPCLA Grupo Cultural iz Argentine, organizovao je Prirodnjački muzej, Beograd.

Na izložbi je predstavljeno 15 različitih vrsta dinosaurusa sa oko 40 kompletnih skeleta, delova skeleta, jaja, gnezda mladunaca, otisaka stopa.

Među najatraktivnijim eksponatima su kompletni skeleti 7 dinosaurusa, kao što su veliki krvoločni mesojed, Giganotosaurus carolinii, dug preko 14 m i veliki biljojed, Rebbachisaurus tessonei, čija dužina prelazi 17 m. Tu je i kompletni skelet vrste Herrerasaurus ischigualastensis, dug oko 4,5 m, koji pripada grupi najstarijih dinosaurusa koji su ikada živeli na Zemlji. Izložbu prati i projekcija dokumentarnih filmova snimljenih prilikom iskopavanja ostataka dinosaurusa, kao i filmova o rekonstrukciji njihovog života.

Izložba je prilagođena svim uzrastima posetilaca, a za najmlađe je pripremljen i posebni deo u kome će kroz igru moći da upoznaju ove jedinstvene životinje.

Izložba je postavljena u paviljonu Impuls hall koji se nalazi pored hotela Continental na Novom Beogradu.

 

[Vizantiona]

Od pronadjenih fosila najvise me fascinira fosil ribe koja guta drugu ribu i fosil izleganja dinosaura iz jajeta.Ocigledan dokaz da se fosilizacija nije odigrala dugim nizom godina nego momentalno.

 

[Vizantiona]

Muzej fosila u Wasingtonu

[Vizantiona]

[Ненад]

Људи су кроз историју гледали умирање милиона дивљих животиња, и ни једна се није фосилизовала. Леш који остане на површини се веома брзо разложи чак и када га не нападну грабљивице.

Да би се тело животиње фосилизовало потребно је да оно буде брзо затрпано већом количином земље, али је неопходно и присуство воде. Потребна је дакле нека врста водене катастрофе која би већом количином воде спрала одређену површину земљишта заједно са животињама и наталожила их својим успоравањем.

Када следећи пут будете гледали фосиле набацаних диносауруса један преко другог, замислите колика је бујица морала да налети да их спере све са долином у којој су се налазили.

Успут, обратите пажњу да се диносауруси налазе у нижим слојевима, не зато што су живели милионима година пре људи, већ зато што су живели у долинама па су први затрпани. Поред тога људи су паметнији па су бежали на погоднија узвишена места. Наравно, осморо људи је преживело Потоп јер су на време почели да се спремају док су им се остали смејали у свом "неваљалству" које је било толико да се "покаја Господ што је створио човека на земљи".

Прва књига Мојсијева, Глава 7:

17. И би потоп на земљи за четрдесет дана; и вода дође и узе ковчег, и подиже га од земље.

18. И навали вода, и уста јако по земљи, и ковчег стаде пловити водом.

19. И наваљиваше вода све већма по земљи, и покори сва највиша брда што су под целим небом.

20. Петнаест лаката дође вода изнад брда, пошто их покри.

21. Тада изгибе свако тело што се мицаше на земљи, птице и стока, и звери и све што гамиже по земљи, и сви људи.

22. Све што имаше душу живу у носу, све што баше на сувом, помре.

23. И истреби се свако тело живо на земљи, и људи и стока и што год гамиже и птице небеске, све, велим, истреби се са земље; само Ноје оста и што с њим беше у ковчегу.

24. И стајаше вода поврх земље сто и педесет дана.

[Милан Меденица :)]

???? ????? ?? ??? ?? ?? ????????? ??????

  ???? рече:

??? ?? ??????????? ????

? ??? ?? ??????? ?????? - ???????? ?????? (???????? ?? ???? ???? ???????)

?? ???? ???? ????????

http://ep.yimg.com/ca/I/prehistory_2074_21634906

[Ненад]

Страствени еволуционисти често оптужују креационисте да им аргументи нису засновани на науци и да докази у природи говоре у прилог униформизма (и еволуционизма), а не катастрофизма (и креационизма).

Ако бих сада користио креационистичке изворе, еволуционисти би једноставно рекли да то није наука и ова порука би била узалудна.

Зато ћу сада цитирати искључиво изјаве научника еволуциониста из угледних еволуционистичких извора, па ћемо видети на шта нас они упућују када су фосили у питању.

У часопису Science (број 129, јануар 1959.) у тексту под насловом "Ecology, Paleontology and Stratigraphy" Harry S. Ledd каже:

• The numbers of fossils may be so great as to suggest abnormal conditions, possibly a catastrophe of some sort. Such an example was described by D.S. Jordan from Miocene of California. Enormous numbers of the herring "Xyne grex" were found crowded on a bedding plane in "Monterey shale." Jordan estimated that more than a billion fish, averaging from 6 to 8 inches in length, died on 4 square miles of bay bottom.

У наставку текста овај научник следећом изјавом покушава да помири ове доказе за еволуционим униформистичким погледом на свет:

• Catastrophic death in the sea on a comparable scale occurs today, due in many instances, to the development of "red water."

Овај покушај би можда и успео да није једног малог "детаља" кога је аутор наравно изоставио. Наиме, поменута "црвена вода" (red water, red tide) заиста може да резултује огромним бројем мртвих риба, али никада се ни једна не фосилизује!!! Рибе се веома брзо распадну на обали или их поједу грабљивице, али никада не постају фосили.

Да пређемо сада на најзанимљивије - фосиле диносауруса. Одмах треба приметити да се фосили ових џиновских гмизаваца проналазе на свим континентима. Вероватно највећи ауторитет када су диносауруси у питању био је Dr. Edwin Colbert. Ево неколико типичних цитата из његових књига о фосилима са различитих локација:

У Новом Мексику:

• The workers cut a large scallop into the hillside. As the layer was exposed it revealed a most remarkable dinosaurian graveyard in which there were literally scores of skeletons one on top of another and interlaced  with one another. It would appear that some local catastrophe had overtaken these dinosaurs, so that they all died together and were buried together.

(Edwin Colbert - Men and Dinosaurs, стр. 141)

У Вајомингу:

• At this spot the fossil hunters found a hillside literally covered with large fragments of dinosaur bones… In short, it was a veritable mine of dinosaur bones... The concentration of fossils was remarkable; they were piled in like logs in a jam.

(Edwin Colbert - Men and Dinosaurs, стр. 151)

У Алберти:

• Innumerable bones and many fine skeletons of dinosaurs and other associated reptiles have been quarried from these badlands, particularly in the 15-mile stretch of river to the east of Steveville, a stretch that is a veritable dinosaurian graveyard.

(Edwin Colbert - The Age of Reptiles, стр. 141)

У Белгији:

• Thus it could be seen that the fossil boneyard was evidently one of gigantic proportions, especially notable because of its vertical extension through more than a hundred feet of rock.

(Edwin Colbert - Men and Dinosaurs, стр. 58)

Постоје и велика налазишта фосила сисара, на пример мамута у Сибиру, нилских коња на Сицилији, итд, као и фосила водоземаца (у Тексасу на пример), фосила биљака (наслаге угља). Практично све врсте живих организама које данас постоје налазе се и у фосилном запису и то најчешће у огромним гробљима фосила.

Сваки униформиста (еволуциониста) би требало да се запита зашто се ништа слично не дешава данас и да проба да замисли размере катастрофе која је изазвала све ово.

Можда би требало да спојимо ову тему са темом "Потоп".

0104_cheesy

[shalom777]

Ево понешто о фамозној Луси: :smiley:

http://www.vox-magazin.com/Istina%20o%20Lusi.html

[Ненад]

  shalom777 рече:

??? ??????? ? ???????? ????: :smiley:

http://www.vox-magazin.com/Istina%20o%20Lusi.html

???? ????? ?? ?? ??? ???????? ????????? ??? ????????? ?? ???? ????????????? ? ???????????? ???? ?????? ?????, ?? ?? ???? ??????????? ?? ????? ? ???? ?????? ???? ?? ?? ????? ????.

[Ненад]

Фосили који су од увек били најконтроверзнији због упорних еволуционистичких интерпретација које су постале део званичне науке, јесу фосили наводних прелазних форми између мајмуноликих створења и човека.

Ствари су се мало промениле па би сваки модерни еволуционистички оријентисани палеоантрополог требало да зна да ни његови највећи еволуционистички ауторитети нису сасвим убеђени да је предак човека та чувена Australopithecus фамилија, којој припада и најпознатији фосил назван Луси.

Ево пар цитата највећих еволуционистичких ауторитета из ове области, па да видимо како они коментаришу чврстину доказа који подупиру теорију о пореклу човека а посредно и целу теорију еволуције.

Lord Solly Zuckerman, дуго је био шеф одељења анатомије на Универзитету у Бирмингему и главни научни сарадник Британске владе. Добио је највиша званична признања за своја постигнућа у научној каријери. Након 15 година проучавања фосила hominid фамилије, закључио је да Australopithecus није ходао усправно, и да није био прелазна форма између мајмуна и људи већ само обичан човеколики мајмун. Иако је био еволуциониста, сматрао је да нема много науке у потрази за човековим претком. Ево занимљивог цитата из његове књиге Beyond the Ivory Tower:

• If man has evolved from an ape-like creature, he seemed to do so without leaving any trace of the transformation in the fossil record.

• The record is so astonishing that it is legitimate to ask whether much science is yet to be found in this field at all.

Фосил Луси пронашао је Donald Johanson 1974. године у Етиопији. Он је један од два најпознатија палеоантрополога на свету. Други је Richard Leakey. Ево једног његовог цитата на ову тему:

• Lucy’s skull is so incomplete that most of it is “imagination made of plaster,” thus making it impossible to draw any firm conclusion about what species Lucy belonged to.

Еволуциониста Dr. Charles Oxnard, професор анатомије и биологије на Универзитету у Западној Аустралији, урадио је једну од најсавршенијих компјутерских анализа Аустралопитекус фосила икада започетих, и закључио је да они немају никакве везе са пореклом човека и да једноставно представљају изумрле врсте мајмуна. У часопису Nature, у тексту под називом The Order of Man он каже:

• It is now recognized widely that the australopithecines are not structurally closely similar to humans.

Ево још једног "охрабрујућег" цитата Ричарда Ликија (Richard Leakey) који лепо каже да еволуционисти једно желе, а проналазе друго:

• Biologists would dearly like to know how modern apes, modern humans, and the various ancestral hominids have evolved from a common ancestor. Unfortunately, the fossil record is somewhat incomplete as far as the hominids are concerned, and it is all but blank for the apes.

Једно лепо поређење даје нам David Pilbeam, такође веома познати ауторитет који се бавио управо еволуцијом људи:

• If you brought in a smart scientist from another discipline and showed him the meager evidence we’ve got he’d surely say, ‘forget it: there isn’t enough to go on.’

[Ненад]

Ево новости из света палеонтологије која би свима требало да отвори очи да схвати како је теорија еволуције једна неозбиљна прича у којој дојучерашње темељне и добро обрађене "чињенице" за један трен постају доказана лаж.

Ради се о важној ствари па ћу писати пажљиво давајући референце на чланке у којима се може проверити све што овде наведем.

Сви смо још у основној школи чули да су рибе "проходале" тј. да постоје прелазне форме кичмењака са перајима које су ходале изван воде. Ко студира медицину или биологију ову бајку слуша управо сада јер је тек пре неколико дана дошло до открића које ће резултовати изменом књига вероватно тек за неколико година. Наиме, еволуционистима је важније да имају причу која звучи логички прихватљиво, него да та прича буде заиста истинита. Тако је било одувек, рецимо на примеру фосила Луси чије се представе у музејима не мењају, и чак се намерно праве супротно постојећим доказима (!) јер таква "реконструкција" овог фосила "боље осликава теорију еволуције". Замислите!

Него, да се вратимо на тему...

Сви данас знају за "прву рибу која се извукла из воде пре скоро 400 милиона година, еволуционог претка свих копнених кичмењака - и, као таквог, нашег веома далеког претка."

Е, тај наш далеки предак зове се Tiktaalik, а ево и слике једног изузетно добро очуваног фосила, како би га боље упознали:

Наведени цитат и слика су из веома уваженог научног часописа NewScientist. Можете погледати и слику која ову прелазну форму поставља прецизно у још увек важећи еволуциони низ "наших предака":

Слика прелазних форми од рибе до копнених кичмењака

Комплетан чланак под називом "Meet your ancestor – the fish that crawled" можете прочитати у оригиналу на следећој адреси:

http://www.newscientist.com/article/mg19125681.500-meet-your-ancestor--the-fish-that-crawled.html

Са каквим ентузијазмом су еволуционисти од самог проналаска овог фосила писали о њему можете закључити на основу следећих цитата. Наиме, док су проналазач фосила и још један научник (Daeschler, Matt Friedman) гледали фосил, одушевљено су закључили:

• It was like light bulbs going off. This is what we're looking for. Of course it is!

Фосил је назван открићем деценије и због изузетне очуваности веома детаљно је анализиран. Говоре да им ово створење даје редак и јасан поглед на то како су и зашто кичмењаци кренули у своје прве кораке ка копну:

• The new creature, which they named Tiktaalik - from the Inuit name for a large, shallow-water fish - gives us a rare and vivid glimpse of how, and why, vertebrates took their first tentative steps toward land.

Еволуционисти једва чекају да нађу било шта што могу да представе као прелану форму па је тако било и са овим фосилом. Ево шта су рекли:

• It is one of those things you can point to and say, I told you this would exist and there it is.

Дакле, постојање нечега што се уклапа у њихову бајку је одмах постало чињеница, и још се хвале како су унапред знали да је овако нешто морало да постоји.

У наставку чланка буквално се машта о наводном претварању пераја у ноге. Како такве маштарије аутоматски заврше у књигама и водећим научним часописима веома је занимљиво. Уколико разумете енглески језик, најбоље након читања ове моје поруке идите на чланак помоћу горе датог линка. Тај еволуционистички ентузијазам који од маштања попут какве алхемије прави науку, сигурно ће вас лепо забавити. Чланак има три стране па обратите пажњу да прочитате све како би видели докле све машта може да оде и какве све везе у пореклу сродних бића одједном уочавају ови "научници".

Ово су до сада биле све старе вести у којима видимо са кавом сигурношћу се представља наводна прелазна форма и како такве теорије лако постају "чињеница" која се затим као цигла уграђује у зид који представља теорију еволуције. Изгледа да тај зид ипак служи само да људима заклони поглед ка нечем другом...

А сада, нови чланак, објављен у истом часопису прошле недеље. У питању је чланак о проналаску четвороножних кичмењака под насловом Ancient Four-Legged Beasts Leave Their Mark

Да пређем одмах на ствар. Пронађен је доказ о постојању копненог кичмењака који је ходао четвороношке 10 милиона година пре малопређашњег Tiktaalik-а, прелазне форме између риба и копнених кичмењака.

0104_cheesy

Кликом на горе постављени наслов чланка можете отићи и прочитати цео чланак, а ја ћу овде издвојити само прва два пасуса и пар занимљивијих реченица:

• Researchers have uncovered the earliest evidence of four-legged animals. Footprints and tracks preserved in the mud of an abandoned quarry in southeastern Poland date back 395 million years, upending accepted thinking about when and where land animals first emerged.

• Scientists have long believed that four-limbed animals--also known as tetrapods--evolved from fish via transitional animals called elpistostegids. These creatures had paired fins, rather than true arms and legs, and were capable of very limited crawling. The oldest elpistostegid fossils, known as Tiktaalik and Panderichthys, are 386 million years old.

• But the Polish tracks suggest that elpistostegids were an evolutionary dead-end. The imprints found in the quarry are clearly footprints: in some of the prints, individual digits can be made out. That means land animals already had feet 9 million years before the finlike structures of Tiktaalik and Panderichthys.

• Paleontologists are taken aback by the discovery of the tracks. "We thought we'd pinned down the origin of limbed tetrapods," says Jennifer Clack of the University of Cambridge in the United Kingdom. "We have to rethink the whole thing."

Све ово је наравно није изненадило оне који виде да методе радиоактивног датирања немају везе са одређивањем старости стена и фосила у њима. За разлику од еволуциониста који одаберу један датум који им одговара, а остала мерења прогласе за нетачна, многима је јасно да су ови и сви други фосили настали у једој великој воденој катастрофи која се десила пре око 4500 година.

[Ненад]

Јуче је објављен један опширан и веома детаљан текст који укључује најновије информације из области палеоантропологије, управо о питањима о којима расправљамо у овој теми.

Највећи део текста односи се на класификацију фосила неандерталаца, али текст објашњава и развој ситуације код анализирања фосила осталих наводних човекових предака.

Уколико знате енглески језик можете много да сазнате из текста: Those Enigmatic Neanderthals

[Ненад]

У претходним порукама сам рекао да су наводни преци човека увек или прави мајмуни, или прави људи. Нема ничега између. Варијабилност је упоредива са данашњом варијабилности у популацији људи. Да рецимо нема абориџина, еволуционисти би на основу специфичности њихове лобање од њих направили прелазну форму, као што то раде рецимо са неандерталцима, и у музејима би правили моделе длакавих полу-мајмуна како би показали своју поенту.

Е па коначно су докази натерали еволуционисте да одустану од посматрања неандерталаца као прелазне форме. Пре неколико дана објављено је да је код неколико фосила неандерталаца пронађена шминка на њиховом телу као и комади накита. Ево линка ка BBC-јевом сајту који је објавио вест:

Neanderthal 'make-up' containers discovered

Ево пар цитата изненађених еволуционистичких научника:

• [but] this is the first secure evidence for their use of cosmetics. The use of these complex recipes is new. It's more than body painting.

• To me, it's the smoking gun that kills the argument once and for all.

• The association of these findings with Neanderthals is rock-solid and people have to draw the associations and bury this view of Neanderthals as half-wits.

• I agree that these findings help to disprove the view that Neanderthals were dim-witted. [but] it’s very difficult to dislodge the brutish image from popular thinking.

Кажу ови научници и да ће уобичајено увредљиво називање приглупих и грубих људи неандерталцима морати да се промени јер испада да то више није увреда. Неандерталци су били људи равни нама.