ВАТИКАН – Праоница прљавог новца

[СИМИЋ ВЛАДАН]

ВАТИКАН – Праоница прљавог новца

Како је функционисала Ватиканска службена банка, ко је све био на платном списку за „захуктавање“ политичке ситуације у Југославији, те да ли је „непогрешиви“ папа Иван Павао ИИ упознат са финанцијским малверзацијама својих свећеника.

КАТОЛИЧКА ЦРКВА ЈЕ НОВАЦ ПРАЛА И ПРЕКО ФИКТИВНИХ ХУМАНИТАРНИХ УДРУГА, КАО ШТО ЈЕ И АНКИЦА ТУЂМАН СЛАГАЛА НОВЦЕ НА СВОЈЕ ТАЈНЕ РАЧУНЕ У ИНОЗЕМСТВУ ПЉАЧКАЈУЋИ ГРАЂАНЕ ПРЕКО ОРГАНИЗАЦИЈЕ „СПАСИМО ЂЕЦУ ХРВАТСКЕ“.

Како је хрватски кардинал Фрањо Кухарић добио 1992. године од Ватикана 12,3 милијуна лира за антикомунистичку ђелатност, пише у контроверзној књизи „Ватицано с.п.а“ (с.п.а је скраћеница за трговачко друштво) талијански новинар Ђанлуиђи Нуци (1969), коју је објавила издавачка кућа „Цхиарлеттере“. На платном списку Ватикана налазио се, између осталих, и призренски надбискуп Нико Прела, којем је у више наврата уплаћиван новац „за вјернике који говоре албански“.

ПОРЕСКИ РАЈ У СРЦУ ВАТИКАНА Преко ватиканског нунција у Словенији долазили су новци и за финанцирање тамошње религиозне штампе. Ватикан је финанцирао и неке католичке демокршћанске странке, политичаре и војне пучеве диљем свијета. Но, све би то било легитимно (не и морално), да је било легално. Антикомунизам је легитимна идеологија, али је прање новца свугђе у свијету кажњиво ђело. Није тајна да је Ватикан желио срушити комунизам, али је више-мање било тајно његово финанцијско пословање. Познато је да у Италији мафија функционира као држава, али се није знало да је мала државица унутар римских зидина у ствари једна мафијашка организација. Наиме, знало се да Ватикан има своју службену банку, али не и да та банка служи за прање новца. Ватиканска централна банка ИОР (Институт за религиозну ђелатност), банка је какве нема нигђе у свијету. То је ваљда једина банка која послује без шалтера. Основана је у јеку Другог свјетског рата, 1942, а по споразуму Мусолинија и папе Пиа XИИ и ужива неограничени имунитет. Улагања и биланца ИОР-а познати су само папи и Кардиналском вијећу. Не само да је Ватикан екстериторијално подручје, већ и његова банка послује под имунитетом, као народни посланик. Будући да није супотписник ниједног међународног уговора о банкарском пословању, Ватикан је, каже аутор књиге, „праоница прљавог новца“, један од порезних рајева за криминални миље, који се сада под притиском закона коначно мора довести у ред.

[Zawisza]

Za ovo vredi ono o trunu i  balvanu u oku.

Pa šta rade banke po Srbiji? I gde su nestale srbske banke?

Najveća prevara i pljačka na svetu je urađena u Srbiji i sad se ti Simiću "brineš" za Vatikan.

Srbija je jedina zemlja na svetu koja nema investicionu nacionalnu banku. Celokupnu vlasničku strukturu su promenili u Srbiji gaseći na silu srbske banke, da bi imovinu koja nikad nije pripadala državi nego po ustavu radnom narodu, proglasili državnom i rasprodali u bezcenje, odnosno oteli a narod ostavili bez posla i vlasništva nad fabrikama.

Vatikan će strašno da se uzbudi zbog tvog pisanja o njemu ko i tajkuni po Srbiji zbog mog. Uostalom zar nije pametnije gledati u svoje dvorište. Jesi li video ti uopšte šta radi "ronhil" i bratija po Bosni.

[karadjordje]

Да ли постоје докази да је Ватикан ``Праоница прљавог новца``?Ово је озбиљна оптужба.

[vinston]

Najmocnija drzava na svetu!

[karadjordje]

Не можемо овако дискутовати,морамо причу поткријепити доказима или тема иде под катанац.

[СИМИЋ ВЛАДАН]

Св.Хијероним, његов секретар пише да је он дошао на власт помоћу полиције, која мора стално да га чува.

До XI века римске бискупе бира народ, а од тада кардинали.

50. Грегоровије указује да је у шестом и седмом веку већина папа управљала по две-три године. Многи су бирани зато што су стари и болесни. Сисиниус је на пример био такав богаљ да ни своја уста није могао да нађе И умро је 20 дана по избору 708. године.

Најкраћи папски стаж је имао Стефан ИИ 752. године: четири дана.

У X веку је ратничка грофофска породица Цонти (15 миља од Рима) дала седам папа, који су допринели томе да се образује „Рим срамоте”.

Нису само Борџије црне овце папства. Не дуго после Карла Великог, у току једног и по столећа све папе су биле мрачне подобе. Они су били мање ученици Христови него ученици Белијалови, Кнеза таме. Врло многи су били безморални, убице, браколомници, ратни богаташи, тирани, симонисти /продавци светиња, посебно службених црквених положаја/, спремни да продају све што је свето. Готово свима је више стало до новца и интрига него до религије.

Пре свега, не помаже да се било каква пожељна листа папа анализира рецимо од 880. године. У наредном једном и по столећу било је 35 папа, који су у просеку по 4 године владали. У ранијој периоди била је иста врста флуктуације; то се објашњава чињеницом, што су папе биране зато што су били стари и болесни. Но у ИX и X веку било је неколико папа у првим двадесетим, неки чак „тинејџери”, многи су се одржали три недеље, неки један месец или три месеца. Шест их је било збачено, извесан број убијено. У ствари није могуће да се са сигурношћу утврди колико је папа и антипапа било у то време, јер још није било утврђеног начина бирања нити је утврђена свака гомила претендената.

Кад би папа изненада нестао - да ли су му тад пререзали гркљан или га бацили у Тибар? Да ли је у тамници задављен? Да ли су му одсекли уши и нос као 930. Стефану VIII? Или је побегао као 964. Бенедикт V пошто је обешчастио једну младу девојку и онда са целокупним благом св. Петра побегао у Константинопољ, па се вратио у Рим кад га је потрошио. Њега је најзад један љубоморни муж убио. Његов леш са сто убода камом вучен је улицама и бачен на ђубриште.

Папа Стефан VII /VI?, 896-897/ је свог претходника Формоза (891-896) ископао из гроба и усмрдео леш је обукао у папску одору, поставио на престол у Латерану и лично га саслушавао под оптужбом да је преваром постао папа. Због тога су све његове одлуке и заређивања неважеће. Уместо Формоза одговарао је један „тинејџерски” ђакон. Пошто је проглашен кривим, свучен је, одсечена су му два прста којима је лажно благосиљао и бачен у Тибар. Неки су га нашли и после сахранили у цркви св. Петра. Стефан је ускоро био задављен.

Папе су сакатиле и бивале сакаћене, убијали и бивале убијане. Неки су то постали славољубљем родитеља, неки мачем, неки утицајем лепих, благородних метреса у такозваној „владавини блудница”.

Међу тим куртизанама истицала се Марозиа из породице Тхеопхyлактен. Њу је по по упутствима бискупа Кремоне припремила мајка Теодора, која је другу ћерку добила са папом Јованом X (914-929). За мање од једне деценије ове две даме су „направиле” осам папа - које су и уклањале кад им нису одговарале.- Прича се и да је једна англосаксонска девојка у папској одори била, кад је на носиљки од Колосеума до цркве родила сина и при том умрла. После те паписе Јоване направљена је ради проверавања мермерна столица са рупом, а која се чува у Латерану.

Многи бискупи и папе нису били ни заређени. ХадријанV је на папској листи, мада је управљао само шест недеља у 1276. Он није био ни бискуп, а ни свештеник.

Марозиа је била интимна прво са Сергијем III(964-911). Пре њега је месец дана владао Лав V, па узурпатор кардинал Цхристопх, док их Сергље није обојицу посекао.

Сергије такође ископава сад већ десет година стар леш Формоза да би га опет проклео, иако је и њега самог овај заредио. Он лешу одсеца главу и преостала три прста и баца га у Тибар. Рибари налазе обезглављен леш и њега поново враћају у цркву св. Петра. Марозиа је са 15 година постала љубавница Сергијева, који је имао 45 година. Добила је с њим сина, пет година пре његове смрти. Понтификат му је био пун крви, интрига и страсти.

Њена мајка Теодора је помогла већ двојицу папа да се уздигну и падну, кад је свог љубавника начинила папом Јованом X. Њих двоје удају сад удовицу Марозиу за Алберицх-а из Тусцулум-а, с ким она добија сина - Алберицх-а млађег. Старији је хтео да контролише Рим, али бива убијен. Јован X натерује Марозиу да види осакаћен леш свог мужа. - Кад је Теодора 928. умрла Марозиа заробљава папу и задави га. Следећа двојица папа владају врло кратко и ишчезавају на мистериозан начин. Син Марозие Сергије постаје са 20 година папа ЈованXI.

После смрти другог мужа Марозиа се удаје за свог полубрата Хуга из Провансе који је био ожењен. Но њен син је папа, па то све сређује. - Други Марозиин син Алберицх са 18 година затвара свог полубрата Јована XI у Латерану, па чак и своју мајку која има већ преко 50 година.

Кад је Алберицх у четрдесетој години умро, његов син и Марозиин унук Октавијан са 16 година постаје папа Јован XII /955-964, између њих је било четири папе/. Он је први папа који је променио име. За њега се говорило, да је он пронашао грехе који су били непознати од почетка света. Раскош, разврат, скрнављење црквених ствари, пред олтаром је чак наздрављао ђаволу.

Кад је Отон И Саксонски 961. крунисан за цара у цркви св. Петра, Јован XII /са из ње опљчканим благом бежи у Тиволи. Синод од 16 кардинала га под заклетвцм оптужује за разне злочине и за блуд са својом мајком и нећаком, такође за сакаћење и ослепљивање својих духовних вођа. Он им на то прети екскомуникацијом, а кад је Отон отишао, он се с војском враћа у Рим и сакати и убија све који су учествовали у његовом прогонству. Кад је имао 24 године, затиче га један човек са својом женом у кревету и убија га ударцем чекића у потиљак.

Кад су после њега Римљани изабрали Бенедикта V за папу, Отон га не признаје и поставља Лава VIII /963-965/, а после његове смти Јована XII /965-972/. Овај је такође свиреп, копао је очи непријатељима и пола становништва је посекао - према хроници Луитпрнда, Убрзо за њим долази Бенедикт /VI, 972-974/, кога убија муж чију је жену завео.

Марозиа је у затвору доживела 90 година. Тада су 986. године 23-годишњи папа Гргур V и 15-годишњи цар Отон III послали једног бискупа да из ње истера демоне, те укине њену казну екскомуницирања, Тако су је разрешили од греха, а затим погубили.

Гроф Алберицх III из куће Тусцулум поставља 1032. године свог једанаестогодишњег сина за папу Бенедикта IX /1032-1048/. Један хроничар пише, да је он већ са 14 година у разврату и екстраваганцији превазишао све своје претходнике. Други да је демаон из пакла обукао папску одору.

Бенедикт је често морао да бежи из Рима. Протерују га 1033; кад се вратио, покушавају да га прободу за време мисе у цркви св. Петра. У 1046. га због пљачкања, убистава. и насиља протерују и за папу постављају Силвестра III, али Бенедикта породица враћа назад после 50 дана и Силвестар одступа.

Бенедикт затим због женидбе хоће да се повуче, па пита свог кума свештеника Грациануса да ли то може. Овај му то потврђује и од њега откупљује папство и постаје Гргур  VI. Цена је била једна до две хиљаде фунти злата и Петрова пара из Енглеске.

Многе папе су куповале своје звање, али је то први пут да га неко купи од другог папе. Од Бенедикта његови обожаваоци не одустају, те сад има три папе: Бенедикт, Гргур и Силвестер. Сада наступа немачки цар Хајнрих /III, род,1017, цар 1039-л056/, који збацује сву тројицу и поставља за папу Клемента II, а овај њега истога дана крунише за цара. Кад је Клемент умро, Бенедикт поново долази на папски престо за време од осам месеци, а Дамаса ИИ је он можда отровао /после 23 дана 1048/. Међутим, Бенедикт то не искоришћава, већ се повлачи у манастир, где проводи остатак живота.

Сада долазе Гргур VII /1073-1085/ и Иноћентије III /1130-1143/, које многи католички историчари називају највећим у историји цркве.

Гргур VII је био једини папа који је сам себе канонизовао. Још као млад Хилдебранд је жалио што је цар Хајнрих III 1046. сменио Гргура VI /који је купио папство од Бенедикта IX/, а кога прати у изгнанству у бенедиктинску опатију Клини (Цлунy), где касније постаје приор. Затим је позван у Рим и 18 година служио је четири папе као саветник и коначно канцелар. При сахрани Александра II 1073. њега општина бира за папу. Иако се са таквим избором - без кардиналског колегиума - он не би сложио, он то прихвата, али моли младог цара Хајнриха ИВ да га призна. Овај то чини, иако су га саветници од тога одвраћали, с образложењем да је он аскета, па ће и са другима поступати као са самим собом - без милости.

Гргур VII је био последњи папа чији је избор цар морао да потврди. Он сад поставља да је сваки свештеник већи од краља - а тек папа! У својем „Дицтатус-у” од 27 теза он пише:„Нико на земљи не може да просуђује о папи. Римска црква никад није грешила и до краја времена никад не може да греши. Само папа може да смењује бискупе. Он једини има право на царска знамења. Он може да смењује цара и краљеве и њихове поданике да ослобађа од вазалства. Кнезови њему морају да љубе стопала. Његови легати имају првенство над свим бискупима, чак и када нису свештеници. Један законито изабрани папа јесте без питања светац због заслуге Петрове.”

Ову светост искусио је он, како је то он рекао, на импозантан начин при његовом избору. То је уосталом била идеја, коју су његови следбеници пустили да падне као врућ кромпир. Она је била утолико значајнија, јер је Хилдебранд био доживео дете-папу Бенедикта IX /1032-1048/.

Тешко је знати, да ли је њему /Гргуру/ било јасно, да је већина његових теза почивала на фалсификованим документима. Мора се у најмању руку рећи, да је његова лаковерност позивала на узбуну нарочито у погледу новозаветних исказа о Петровим погрешкама. Ова фалсификовања, кад су своја апсолутистичка права заснивала на старим документима, давала су утисак као да су љубоморно чувана у римским архивама. Већ седам векова називали су Грци Рим градом фалсификовања. Сваки пут кад су покушавали да разговарају са Римом, износиле су папе фалсификоване документе, чак папске додатке на саборска документа, која Грци наравно никад нису видели.

Гргур је отишао много даље од Константиновог даровања. Он је директно пред својим носем имао читаву фалсификаторску школу, а она је фплсификовала документе један за другим, са печатом папског одобравања, управо онако како је то њему требало.

Вође ове школе били су Анселм из Луке, нећак претходног папе, кардинал Деусдедит и после њега кардинал Грегор из Павије. Папа Гргур, а касније Урбан II/1088-1099/, имао је рецимо неко оправдање за свој поступак против неког кнеза или бискупа. Врло добро, ови прелати су дословце производили за то погодан документ. Истраживање се није смело - све је прављено у сопственој радионици.

Многа рањија документа су била измењена, све до извртања њихове садржине у супротност. Нека од ових ранијих докумената су и сама била фалсификати. Хилдебрандова школа је обрађивала све папире, фалсификоване и праве, са савршено непристрасном нечасношћу. Орвелова 1984. је унапред почела већ око IX века - не у било каквој безбожној држави по заповести Великог брата него у срцу Римског католицизма у корист папе.

[СИМИЋ ВЛАДАН]

Од Гргура VII целокупно свештенство је под контролом. Из тога је нарасла корумпираност, коју хришћанство никад није видело.

Папство се продавало ономе ко највише понуди, без обзира на достојанство кандидата. Кардинали би на конклаву долазили са својим банкарима и свим вредностима, јер - ако би били изабрани за папу - римска руља би одмах опљачкала њихов двор, чак и врата и прозоре.

Кардинали су ретко били бирани због верских заслуга, него само помазивањем и интригама.

У Ренесанси су сви имали своје „сапутнице”. Чим неко постане папа, он гледа да што пре обогати све своје рођаке. На пример, Клемент VI је у XIII веку Карлу Анжујском /1226-1285/ продао милионе јужних Италијана за 800 унци злата годишње, али под претњом да ако заостане са плаћањем, биће он екскомунициран и цела територија под анатемом. То се радило и са другим кнезовима.

Припадници курије су сви своју службу добро платили и трудили се да тај издатак надокнаде. Свака служба је имала своју цену. На бискупима су папе зарађивале стотине милиона златних флорина годишње.

Опроштајнице су биле даљи извор папског прихода. Издавани су немогући закони, да би се курија продајом опроштајница обогатила.

На пример, ослобађање од поста, допустање да болесни или стари калуђери остану у кревету, венчавање крвних сродника које је доносило 1.000.000 златних флорина годишње.

У Ренесанси се подразумевало да највиши клерици имају најлепше жене. Свештеничке службе су се куповале и продавале као и друга роба. Многи свештеници су код олтара мрмљали нешто бесмислено јер нису могли да говоре латински...

Сикст IV/1471-1484/ је имао неколико синова, према тадашњем „нећака”. Тројицу од њих је и још шест рођака поставио за кардинале, а међу њима је био и Гиуллиано делле Ровере, будући Јулије ИИ.

Њему је фаворит био Пиетро Риарио - син са рођеном сестром, а кога је начинио бискупом Тревиза, кардиналом-надбискупом од Севиље, патријархом од Константинопоља, надбискупом од Валенције и надбискупом од Фиренце. Пиетро је раније био францисканац, а сад је постао велики трошкаџија са двцрским дамама, којима је поклањао ноћне посуде од злата.

Сикст је саградио ону чувену капелу у којој се сад папе бирају. Она је служила кардиналима и за пикник и логор, често и за тучу. Наполеон је под њеним сводовима држао коње. /Њу је Микеланђело осликао./

Сикст IV је био први папа, који је давао лиценце за јавне куће, што му је доносило 30.000 дуката годишње. Зарађивао је и на опорезивању свештеника који имају метресе. Затим на давању привилегија богаташима да „теше извесне матроне у одсуству њихових мужева”. Он ие први увео давање опроштајница и за умрле; да би их ослободили од мучења у паклу, побожни рођаци су давали добре паре.

127. Још од X века су се продавале реликвије и за Рим је најважнији извозни артикал била продаја лешева ходочаснлцима, у комаду или у деловлма. Катакомбе су за то биле папски Елдорадо. Али то није било неисцрпно као опроштајнице.

Кад је Иноћентије VIII/1434-1492/ умирао у шесетим годинама, недељама су га хранили млеком жена. Он је издао едикт против Јевреја у Шпанији. Многи су се тада покрстили, а стотине хиљада је се иселило. Но ипак, пошто се веровало да Јевреји због своје искварености имају приступа тајном знању, папи доводе једног јеврејског лекара, који без одговарајућих апарата покушава да му изврши трансфузију крви од три младића. То није успело и сва тројица су ту умрла. Наравно, новац који им је за то дат, одузет им је.

Родриго Борђија је прво убиство извршио кад је имао 12 година. Његов стриц или ујак папа Калист III /1453-1458/ 1456 поставља њега као двадесетпетогодишњака за надбискупа Валенције, најважније шпанске диецезе. Он је већ тад водио истовремено љубав са једном удовицом и њене две кћери. Са 26 година долази у Рим као кардинал, а са 27 је црквени вицеканцелар.

Кад је постао папа, он узима име Александар VI /1492-1503/, иако је Александар V брисан са списка као антипапа. Кад је изабран за папу, Борђија постаје све гори, што му сам систем омогућава.

При избору му је био конкурент кардинал делле Ровере (доцније ЈулијеII), за кога је француски краљ уложло 200.000 златних дуката, а Република Ђенова још 100.000. Борђија је био најбогатији од свих кардинала, па је и конкурентном кардиналу Сфорза дао четири товара сребра да одустане од кандидатуре. Најзад он ипак побеђује.

Александар се одевао у брокат натрпан драгим камењем. Имао је десеторо ванбрачне деце. Са Ваноцом четворо, од којих Цезаре и Лукреција. Он је ову своју децу признао, јер је то у Риму било нормално. У Ватикану се оргијало.

Сина Ћезара као седамнаестогодишњака поставља Александар за бискупа Валенције, а годину дана затим за кардинала. У Риму је тада било 14 убистава на дан, а папа би уз мали откуп убице ослобађао. Уз велику таксу би именовао кардинале, па би их онда отровао да би повећао промет. Сва имања кардинала наслеђује црква, т.ј. папа. Доминиканског проповедника у Фиренци, Савонаролу /1452-1498/ покушава Александар да поткупи нудећи рну бесплатно кардиналски чин, па пошто то не успева, шаље га на суд, па на вешала и ломачу.

Александар је био и уметнички мецена. Помагао је младог калуђера Коперника. Он није лицемер. Обожава Деву Марију и поручује њену слику са лицем своје љубавнице Ђулије Фарнезе. Ваноцу, која је са 76 година умрла неколико година после њега, сахрањују са свим почастима - „као да је кардинал”.

Он свечано прославља венчања своје породице, посебно Лукреције. Много жали кад је Ћезаре убио свог брата.

Ћезаре са 22 године оболео од сифилиса напушта кардиналски положај. Затим убија ножем љубавника своје сестре Лукреције - не зато штоје то грех, него зато што је то неразурнно. Он је тад хтео да је разведе од Сфорце и уда у напуљску породицу. После три године брака комисија проналази да је Лукреција невина, те се њен брак поништава. Сви се смеју, јер кажу да је она највећа блудница коју је Рим икад имао. Кад је њен нови муж 1500. године обавио посао, Ћезаре даје да га задаве.

Александар умире - вероватно је да га је Цезаре отровао.

Папа је са 73 године подлегао арсену. Једва су га сахранили од смрада и надувености.

Убрзо после Борђије долази Јулије II /1503-1513, а у 1503. је био кратко време Пије III из Сијене/. Он је био францисканац из Ђенове, крупан, лепог изгледа и сифилистичар, који је пут за папство подмазао са стотинама хиљада дуката. Био је атлетски грађен и увек носио палицу да би ударио оног ко га наљути. За пост је јео само најскупље специјалитете.

139. Хришћанска вера не занима много Јулија, али вођење рата, за који је био ненадмашан стратег. Облачио је - на супрот канонима - ратну опрему и на ратничком коњу се борио и на северу освајао области за црквену државу

Још као кардинал био је женскарош и имао три ћерке. Од 1508. му више не љубе ноге, јер су у ранама од сифилиса.

Ђовани де Медичи, син Лоренца Величанственог и мајке из породице Орсини са првим причешћем у седмој години постаје опат. Кад је имао осам краљ Француске прво хоће да га учини надбискупом Аиx-ен-Провенце, али пошто се утврдило да такав већ постоји, даје му опатију код Шартра и да буде каноник сваке катедрале у Тоскани. Кад је имао 11 година добио је опатију Монте Касино, а са 13 је био најмлађи кардинал свих времена, ако се не узме у обзир једанаестогодишњи папа Бенедикт IX.

При избору за папу са 38 година, он је дебео, подмуклог погледа и на први поглед чедан - није имао метресе и „нећаке”. Био је педер.

Као папа узео је име Лав X /1513-1521/ и своју црвену капицу одмах је дао свом рођаку Ђулију, који ће постати најужаснији папа Клемент ВИИ /1523-1534/. Он је крунисан у провизорном павиљону, јер је Јулије ИИ порушио дванаест векова стару Константинову базилику са дивним мозаицима и реликвијама да би саградио нову /садашњу/.

Пошто је био коцкар и расипник, Лав би шћапио што год би могао.

Приређивао је раскошне гозбе, чак и са јелима од паунових језика, из кухиње би излетали славуји и голи дечаци; ту су биле и дворске будале, а приређиване су и борбе с биковима, балови под маскама. Имао је 683 дворана, оркестар, позориште и неколико дивљих животиња, међу којима и његов љубимац бели слон. Противно канонима бавио се ловом, јашући на женском седлу због врло тешке болести хемороида.

Пошто јавне куће нису доносиле довољно прихода (на 50.000 становника било је 7.000 регистрованих проститутки), Лав је продавао и звања. Кардиналска су се плаћала по 30.000 дуката. Док је Сикст IV продавао само 650 звања, Лав је 2.150.

Неки млађи кардинали су га оптуживали да он не одржава своја обећања и заверили су се против њега, па је један преко његовог лекара покушао да га отрује. Лекар је обешен и рашчеречен, а кардинал је послат у Мароко, где га је један Мавар задавио. Четворица кардинала су се за огромну суму откупила.

[СИМИЋ ВЛАДАН]

Римљани су говорили, да би га мајка задавила при рођењу да је знала каквим ће путем ићи њен син, будући папа Павле IV (1555-1559). Он је из јужне Италије, а изабран је кад је имао 79 година, патио је од реуматизма, али ипак еластичан и снажан, те би често неким напраситим гестом свога саветника треснуо о под. У псовкама је био потпуно католички. Једног кардинала је изрибао као лакеја; посланике је остављао да га сатима чекају; увек би викао да је он изнад свих кнезова и да као намесник Христов може све монархе да смењује. У 1557. је у једној були објавио да је он Понтифеx маxимус, заступник Бога на земљи, те да има неограничену моћ, па и да сваки иметак без судског процеса отме.

Енглески посланик 1559. саопштава Павлу IV да је Елизабета Тудор /рођ. 1533, краљица 1558-1603/, кћи Хенриха ВИИИ и Ане Болен на престолу заменила своју полусестру Марију Тудор /рођена 1516, краљица 1553-1558, удата за шпанског Филипа II/.

Павле је мрзео све жене са несаломљивим теолошким бесом и није допуштао да му се таква бића приближе, заступао је став Томе Аквинског /1225-1274/ да су жене неуспели мушкарци, да им душе нису довољно јаке да уобличе мушки стас и надмоћан мушки интелект.

Но Марија Тудор му је ипак била симпатична, јер је она очеве посмртне остатке ископала, те његов јеретички леш екскомуницирала и спалила; а поред тога је за своје владе спалила и 200 живих протестаната. Елизабета је међутим узурпатор, јер Енглеска припада Светој столици још од Јована /без Земље/, она је копиле и јеретик.155 Елизабета је имала три године, када је њену мајку отац погубио. Кад је одрастала, проглашавана је брачном, ванбрачном, па престолонаследницом.

Не зна се тачно да ли је она већ при ступању на престол хтела да уведе протестантизам, али кад је чула да Павле мисли да је он поглавар Енглеске, она је себе учинила поглаварем цркве. А историја показује да су више монарси смењивали Папе него папе монархе.

Павле IV је подстицао инквизицију, која је на смрт осуђивала само развратнике, содомисте, глумце, кловнове и лаике који се нису држали поста, чак и једног вајара за чији приказ распећа су сматрали да је недостојан.

Кад је Павле умро, Римљани су спалили затвор инквизиције, а Јевреји, које је он гонио више него друге папе, одсецају му главу, пљују је и бацају у Тибар. Тело му ноћу стављају у цркву св. Петра , где га чувају страже.Св. Пије V /1566-1572/ је под Павлом IV био велики инквизитор.

Пије је својом булом енглеске католике учинио издајницима, те је између 1577. и 1603. погубљено 120 свештеника и 60 лаика, који су после 250 година проглашени за свеце.

Француска револуција 1789. није била само против апсолутистичких монарха, него и против религије уз ширење атеизма.

Неполеон понижава двојицу папа. ПијеVI /1775-1799/ је збачен и бежи у Валенцију, где је после његове смрти убележено: „Име: грађанин Јован Браши, Занимање: папа.” И Пије ВИИ је после безуспешног конкордата у Нотре-Даме-у морао да прославља Наполеоново крунисање, кад је овај сам и Жозефину и себе крунисао, па је после и црквену државу анектирао. Пије IX (1846-1878) је изгледа очекивао, да ће Бечки конгрес (1814-1815) ову област вратити Богу...

Након раскола 1054. почиње раздобље експанзије Запада, под духовним, а често и световним вођством римских папа. У оквиру те експанзије почињени су најстрашнији масовни злочини у историји човечанства који су имали религиозну основу; поменимо крсташке ратове, истребљење Срба у данашњој источној Немачкој, процесе против вештица и јеретика, уништење староседелаца у Америци.

Последњи папа који је до крајњих консеквенци примењивао доктрину папоцезаризма и водио светску политику, Пије XII (1939-1958), отворено и активно је подржавао Мусолинија, Хитлера, Франка и Анту Павелића, да би пред крај 2. светског рата прешао на страну САД-а. Но, ни његови наследници нису престали да употребљавају своју својину, римокатоличку Цркву, као оруђе велике политике.

Папа Јовану Павлу II(1978-2005)„први словенски папа” има залугу за рушење СФР Југославије. Шта рећи о недавно устоличеном немачком папи Бенедикту XVI? Пошто се на папском престолу налази тек неки дан, неке аподиктичне тврдње односно његовог понтификата није лако изрећи. Највећи стручњаци из области историје римских папа још увек не желе да се изјашњавају. Ипак, уз велику дозу сигурности може се прогнозирати да ће Бенедикт - Јосепх Ратзингер наставити да иде стопама свога претходника, типичног ватиканског ултрареакционара. Он је, најпре, био најближи сарадник Јована Павла ИИ, те самим тим учествовао у доношењу свих његових одлука, с чијом се садржином морао слагати.

Даље, пре него што ће постати папа, Ратзингер се налазио на челу ватиканске Конгрегације за веронауку, која се развила из службе Великог инквизитора. Он потиче из тврдо католичке Баварске, која је уједно била и стожер Хитлерова националсоцијализма (Минхен, главни град Баварске, био је до 1945. главни град НСДАП-а).

Као омладинац, Ратзингер је био и члан хитлеровске омладинске организације, Хитлерјугенд-а. Прокатолички медији стварају у јавности слику о новом папи великом теологу; добри познаваоци ствари то, међутим, оспоравају.

Ратзингер је био професор теологије на четири немачка универзитета (Бону, Минстеру, Тибингену, Регенсбургу), али на сваком од њих и сувише кратко да би његове научничке способности изашле на видело.

Пије XII никада ниједном речју није реаговао на злочине који су се дешавали над Србима, за које само Нојбахер каже да је у Јасеновцу побијено 750.000 душа, а да је у првих осам месеци 1941. године, откад је на власт дошла НДХ на челу са Антом Павелићем побијено 350.000 људи.

Он ће поздравити представнике у униформи Независне државе Хрватске и благословити их, као што ће новембра месеца 1991. године, Јован Павле II благословити, у униформи и под оружјем, припаднике нове војске Фрање Туђмана.

Јован Павле II, доскорашњи папа, је као и све друге папе у историји био близак моћи, близак тајним службама, политичким ауторитетима у свету, и зато није никакво чудо да ће се највише ослањати на католичку тајну службу Опус Деи, која је основана 1928. године, у чијим редовима и то више од половине су Франкови фашистички генерали. Јован Павле II је водио политику баш онако како је то захтевала борбена црква, баш онако како је то Павле III зацртао у својој були и баш онако како је то захтевао Игњацио Лојола – да мораш бити покоран као лешина ако желиш да оствариш политички циљ. Јован Павле II је 1979. године први папа који је успео да посети Сједињене Америчке Државе и први папа који је посетио Белу кућу. Разуме се, захваљујући свом пријатељу Збигњеву Бжежинском, творцу Новог светског поретка или творцу Новог светског хаоса. Занимљиво је да ће управо заслугом Јована Павла II бити успостављени 1984. године пуни дипломатски односи са Сједињеним Америчким Државама, који нису постојали до 1867. Он ће бити најзаслужнији за нови конкордат, други у XX веку, који је направила римокатоличка Црква, који ће бити обзнањен 1984. године на јесен као Реган-Војтилин план. Од те жеље остварења апсолутне моћи, као што се дуга историја папске цркве не може раздвојити, тако се сигурно, и улога на том путу ка остварењу апсолутне моћи папе Јована Павла ИИ не може порећи. Човек изузетних способности, човек који ће својом енцикликом 1991. године CENTESIMUS ANNUS  најавити све оно што ће каснији теоретичари оглашавати као основне постулате Новог светског поретка. Дакле, Јован Павле II ће те 1991. године прогласити све политичке системе и идеологије погрешним – и леве и десне, сматрајући да постоји само један исправан систем, а то је католички корпоративизам, дакле покушај остварења оног великог Франковог фашистичког сна, који ће администрација Сједињених Америчких Држава спровести у дело на крају XX и почетком XXI века. Заслуге Јована Павла II су у традицији римске Цркве, која се не може одвојити од прошлости, те страшне, тамне мрље на историји Европе. Фашистичке и нацистичке Европе. Која је имала своје присталице не само у Италији, и Немачкој, већ и у Уједињеном Краљевству и у Француској. То ће бити разлог да ће једна друга сила, која се јавља већ крајем XИX века, покушати одлуком да се као аберација сруши Хитлеров фашизам, успоставити присне везе са папском Црквом

Њујоршки надбискуп Спелман ће 1943. године имати четири веома дуге аудијенције код папе Пија XII. Рузвелтов човек од највећег поверења индустријалац Тејлор ће такође 1943. године провести велики број сати у разговорима са Пијем XII-им упозоравајући га како ће се спржити и сломити немачки фашизам, истовремено му очитавајући у грехе све оно што папска Црква није хтела да види: погроме Јевреја, Руса, Пољака, и када је Де Гол у питању, посебно погроме Срба. Ови разговори су дали озбиљног резултата. Не постоји ни један надбискуб, бискуп, гвардијан или фратар, који ће бити суђен после II светског рата. Сви они који су здушно подржавали Хитлера наћи ће се на другој страни, као жестоки противници фашизма. Људи истог имена, исте титуле и истог презимена. Најпознатији међу њима Карл Марија Шперкл, надбискуп Данцига, који ће бити осуђен на доживотну робију изићи ће већ 1956. године на слободу, да би га одбранио и примио у дуготрајну аудијенцију папа Пије XИИ – 1957. године. Сви они који су имали фашистичку прошлост су били благосиљани од нове силе – од Сједињених Америчких Држава, и зато није случајно одабран за првог човека демократске Немачке Аденауер, некадашњи велики, познати, католички градоначелник града Келна и човек који је упутио први поздравни телеграм Мусолинију. У влади Конрада Аденауера 272 наутицајније личности имају нацистичку прошлост. Па је чак и савезни секретар Ханс Гопке био на листи нацистичких злочинаца, на листи савезника под бројем 101. Дабоме, да никада, као и нико, од ових 272 личности у политичком животу нове, модерне, демократске Немачке није био суђен. Била је то залога за нову политичку будућност модерне Европе, која треба да крене новим путем спремајући се за нови крсташки рат, у коме главне заслуге и главна улога припада папској Цркви. Они који ће у војсци Адолфа Хитлера имати 15.000 капелана (и видели смо су нацисти били увек хумани због тога што је међу њиховим редовима било 15.000 католичких свештеника) ће сада заузети, такође у несхватљиво великом броју, места војних капелана у војсци Сједињених Америчких Држава. На почетку ИИ светског рата их је било испод хиљаду. На крају II светског рата их је било 4950. Са другим светским ратом расте пораст утицаја римокатоличанства у Сједињеним Америчким Државама и врло брзо после ИИ светског рата они ће прерасти цифру од 40 милиона. На том принципу спојених судова римокатоличка Црква ће се сасвим заложити и ставити на располагање новој идеологији и новом погледу на будућност Европе. И зато ће њени бискупи бити награђивани, разуме се сви они што су добијали медаље од Хитлера, за своје заслуге хвалећи савезничку војску, стварање НАТО пакта, и као мехур од сапунице ће се распршити сваки други покушај у политичком животу Европе. Чак и онај покушај који је учинио Де Гол 10. децембра 1944. године када је склопио уговор са Стаљином, да се свим могућим средствима мора зауставити сваки покушај претње од стране Немачке, нестаће као да никада није постојао, након сусрета у папској нунцијатури у Паризу са представницима Де Гола и Сједињених Америчких Држава. Тако ће настати једно ново пријатељство у историји папске Цркве и у историји папске Европе, пријатељство које ће бринути не само о политичком већ и о економском ауторитету Ватикана. У фондове Ватикана од 1945. године до данас се слива из Америке 35 % средстава. И сасвим разумљиво, други велики пријатељ папске цркве је Немачка која пуни фондове Ватикана са 18 %. Та ће љубав остати до дана данашњег и Ватикан ће заиста, са армијом, са устројством једне војне организације, допринети бржој американизацији Европе. И само зато, и не из љубави, већ из политичких интереса ће Маршалов план бити спроведен 1948. године. И само зато, не из љубави већ из политичких интереса Европа ће добити амерички капитал: 3,6 милијарди добија Уједињено Краљевство односно Велика Британија; 2,6 милијарди ће добити Француска; Италија 1,4 милијарде; Немачка 1,3 милијарде; Холандија 1 милијарду; и тако редом. Новац ће задобити љубав и поверење оних који ће пропагирати нову веру и нови изглед Европе.

Дабоме, Европа није само римокатоличка Европа. Дабоме, Европа није само ни протестантска Европа иако ту не треба да имамо илузије, јер је улога протестантке Цркве у довођењу Хитлера на власт била пођеднако велика и утицајна као и улога римокатоличке цркве и то ће бити разлог да после ИИ светског рата нестану разлике и сукоби између протестаната и католика. Али постоји и једна друга Европа, која није изишла из шињела фашистичке прошлости, која ће упозоравати, да та нова, конвертитска биографија нове Европе, не нуди праву будућност.

[karadjordje]

Брате Владане,одакле си узео ове податке?

[СИМИЋ ВЛАДАН]

0205_whistling 0110_hahaha 0110_hahaha

[karadjordje]

0205_whistling 0110_hahaha 0110_hahaha

?????,??? ?? ?? ????? ??? ?? ? ???? ???? ??? ?????????.

[Guest ага пије млеко]

stadaradim 0110_hahaha 0110_hahaha

????? ?? ?????? ?? ?? ???? ? ????????, ? ??????????? ??????????, ? ?? ?? ????, ? ??? ??????????  :

0409_feel aman 0110_hahaha

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,2089.msg43131.html#msg43131

?

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,2089.msg43941.html#msg43941

?

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,2089.msg44739.html#msg44739

[karadjordje]

0110_hahaha 0304_smile4 0304_smile4

????? ?? ?????? ?? ?? ???? ? ????????, ? ??????????? ??????????, ? ?? ?? ????, ? ??? ??????????  :

0409_feel aman 0110_hahaha

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,2089.msg43131.html#msg43131

?

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,2089.msg43941.html#msg43941

?

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,2089.msg44739.html#msg44739

? ??? ??? ?? ?? ???????? ?? ???????? ? ?? ??????? ? ?? ?????????  stadaradim 0110_hahaha 0110_hahaha

[Guest ага пије млеко]

шта сам опет сад згрешио ?   0409_feel

Што сам опет рекао истину ?!    aman

Да знам, то многима смета .....

Не спадам у ту групу људи који верују да је у православљу све бајно а да код других ништа не ваља и друге присиљавају  да тако верују  под претњом да ће бити као јеретици стигматизовани ако не пристану да најлепше мисле o православљу ....

Ма пусти Карађорђе те приче...

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,2422.msg58908.html#msg58908

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,2422.msg58987.html#msg58987