Срђан Ранђеловић Написано Јануар 22, 2013 Пријави Подели Написано Јануар 22, 2013 Јединог човека који је преживео бродолом, талас је избацио на мало ненасељено острво. Он се грозничвао молио Богу да га спасе. Сваки дан је посматрао хоризонт очекујући помоћ. Одлучио је да изгради мали шатор од брвана из мора, како би се заштитио од стихије и сачувао свој живот. Али једном, кад се вратио кући после потраге за храном, нашао је свој шатор у пламену, дим се подизао к небу. Најстрашније је било то, што је све било изгубљено. Обузела га је туга и гнев. - Боже, како си могао да тако поступиш са мном! - Викао је, ридајући. Сутрадан рано ујутру пробудио га је звук брода, који се приближавао обали. Брод је дошао да га спасе. -Како сте сазнали да сам овде? - Упитао је избезумљен човек своје спасиоце. - Видели смо твој димни сигнал, - одговорили су. Веома је лако клонути духом, када се све око вас руши. Али ми не треба да губимо веру, јер Бог делује у нашем животу чак и преко нашег бола и страдања. Запамти, ако следећи пут твој мали шатор изгори скроз, то може бити димни сигнал који призива милост Божију. http://manastirglogovac.blogspot.com/2013/01/blog-post_3182.html Ignjatije, Baba Neda, Demetra and 6 осталих је реаговао/ла на ово 9 Земља живих Познај себе Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Препоручена порука