Новинар се преобукао у просјака и посетио верске објекте

[Милан Ракић]

Одлично питање. Мислим да као што рекох или ћеш да позовеш таквог убогог, смрдљивог, одрпаног, пијаног, надрогираног, итд. или нећеш. Момента кад кренеш са условима типа "бих али не сме да смрди" итд. ту престаје мера Христова и почиње човекова. 

 

 

Аферим! На то сам и мислио...

 

Има једна лепа наша приповетка, на ту тему, ал сам заблокир`о и не могу се сетити ни ко ју је написао нити како се зове...

[Милан Ракић]

Nije mi jasno ovo: "мислим и да је кардинал ту пао нажалост" Zbog čega, obrazloži

 

Претпостављам да је Урош ту мислио на чврсто држање Мт. 6,3 , где са друге стране кардинал Сепе то чини окружен камерама и сл..., 

[florenntina]

Можда је питање глупо, неко би можда рек`о и неприкладно, ал` ево да питам...

 

Да ли би били спремни и прихватили да тог неког убогог просјака/ињу, одрпаног/у, прљавог/у и да не набрајам више, који би вам се обратио, након што би ви претходно изашавши са службе кренули кући, и који би вам се дакле обратио за помоћ просајчећи и тражећи храну, да ли би му предложили да крене са вама вашем дому и да вам се придружи за божићном трпезом? 

 

Iskreno, ne verujem da bih. Nadam se samo da bih imala toliko "pameti" da mu bar dam nesto novca ili hrane ako mi se nadje pri ruci.  Cesto me susrecu razni prosjaci pri izlasku iz Crkve i ja im retko kad dam nesto, tako da ne verujem da bih pozvala nekoga od njih kuci.

 

Znam da ovo zvuci grozno ali je istina i bilo sta drugo da sam napisala ili uradila bilo bi cisto licemerstvo i ne bi bilo "sa srca" vec ispunjvanje neke norme. E sad, da li treba sebe prisiljavati na neke stvari i tako se uciti dobroti (kao sto je npr. pozvati prosjaka u kucu iako to ne zelis) ili ne, ja stvarno ne znam. Poznajuci sebe, vecina stvari koje sam radila protiv svoje volje davalo je samo kontra efekat

[Zayron]

Претпостављам да је Урош ту мислио на чврсто држање Мт. 6,3 , где са друге стране кардинал Сепе то чини окружен камерама и сл..., 

 

To je tradicionalni božićni ručak koji se godinama održava tamo u Napulju, svake godine se tamo nađe između 200-500 gostiju. I kojem tradicionalno prisutvuju i mediji  a ta medializacija s druge strane pomaže ukazati na probleme siromaha, prvo da postoje oni a potom i njihovi problemi. Ili što kažu Česi pomaže ih "zviditelnit" i ukazat na njih barem u takvim prigodama kao Božić, Vaskrs i sl.

 

2009. godine ih je bilo recimo 400

 http://www.santegidio.org/pageID/64/langID/ro/itemID/7140/Napoli__Sepe_pranzo_coi_poveri_e_marcia_per_la_pace.html

 

Kardinal Seppe inače radi mnogo toda daljeg za siromašne što se uopšte ni ne vidi na kamerama ni fotografijama, recimo za italijanske Rome i sl. a ovo je jedna od rijetkih humanitarnih akcija, ako nije ni jedina na kojoj je snimljen i on sam a to najviše zato kako bi sam dao osobno prrimjer ostalim sveštenicima da ako on može kao kardinal svoju kardinalsku mantiju opasat keceljom i služiti siromašne mogu oni također isto tako to uradit na svojoj parohiji, to je što on od toga očekuje. Od te medijalizacije i od sveštenika. Inače je prefektom Kongregacije za evangelizaciju naroda pa se ništa drugo od njega ni ne bi moglo očekivati. A njega kamere, fotografi i novinari snimaju svaki dan, bolje pitati kad ne snimaju.

 

Lako ćemo mi za kamere a šta tamo gdje nema ništa, ni s kamerom a ni bez nje. Gdje ničeg nema ni smrt ne uzima ništa.

[Милан Ракић]

Iskreno, ne verujem da bih. Nadam se samo da bih imala toliko "pameti" da mu bar dam nesto novca ili hrane ako mi se nadje pri ruci.  Cesto me susrecu razni prosjaci pri izlasku iz Crkve i ja im retko kad dam nesto, tako da ne verujem da bih pozvala nekoga od njih kuci.

 

Znam da ovo zvuci grozno ali je istina i bilo sta drugo da sam napisala ili uradila bilo bi cisto licemerstvo i ne bi bilo "sa srca" vec ispunjvanje neke norme. E sad, da li treba sebe prisiljavati na neke stvari i tako se uciti dobroti (kao sto je npr. pozvati prosjaka u kucu iako to ne zelis) ili ne, ja stvarno ne znam. Poznajuci sebe, vecina stvari koje sam radila protiv svoje volje davalo je samo kontra efekat

Браво! Иначе ми није била намера да "захтевам" од било кога овакву врсту "признања", али ме просто неки одговори на постављену тему натерали да приупитам ово што сам пит`о...

А приповетке се и даље не могу сетити... Углавном мислим да прича иде овако... Он је мали дечак, тек можда крен`о у школу, живи са мајком, сиромашни, отац погинуо у неком од ратова којима ове стране никада нису оскудевале и углавном Божићно јутро је и у кућу улази, први као положајник практично, човек сав одрпан, исцепане обуће и чарапа, виде се ножни прсти поплавели од мраза, можда и мало припит, колко се сећам, ил` сам пројектујем... Углавном, дете остало без текста, зашто мајка прима незнаног мушкраца, скитницу одрпаног у кућу... А мајка га још и угости, даде му окрепљење, да се згреје, доручкује, спакова му нешто хране и даде му чарапе, можда и неке мужевљеве ципеле... Кад је незнанац отишао из куће, дете онда приупита мајку, како и зашто је то урадила, зашто га је примила и то, а мајка му одговори да се не греши и да их је јутрос у телу овог убогог човека посетио сам Богомладенац...

 

Е сад да л` сам ово сањао ил` сам стварно негде прочитао ову приповетку... Помагајте!

[Милан Ракић]

Lako ćemo mi za kamere a šta tamo gdje nema ništa, ni s kamerom a ni bez nje. Gdje ničeg nema ni smrt ne uzima ništa

 

Тако је! 

[Ламех]

А и ономе што га је позвао рече: Када дајеш ручак или вечеру, не зови пријатеље своје, ни браћу своју, ни рођаке своје, ни богате сусједе, да не би онда и они тебе позвали и вратили ти.Него кад чиниш гозбу, зови сиромахе, богаље, хроме, слијепе;И блажен ћеш бити што ти они немају чиме вратити; него ће ти се вратити о васкрсењу праведних.А када то чу неки од оних што сјеђаху с њима за трпезом, рече му: Блажен је онај који буде јео објед у Царству Божијем!

 

Лк.14, 12-15

[florenntina]

Браво! Иначе ми није била намера да "захтевам" од било кога овакву врсту "признања", али ме просто неки одговори на постављену тему натерали да приупитам ово што сам пит`о...

А приповетке се и даље не могу сетити... Углавном мислим да прича иде овако... Он је мали дечак, тек можда крен`о у школу, живи са мајком, сиромашни, отац погинуо у неком од ратова којима ове стране никада нису оскудевале и углавном Божићно јутро је и у кућу улази, први као положајник практично, човек сав одрпан, исцепане обуће и чарапа, виде се ножни прсти поплавели од мраза, можда и мало припит, колко се сећам, ил` сам пројектујем... Углавном, дете остало без текста, зашто мајка прима незнаног мушкраца, скитницу одрпаног у кућу... А мајка га још и угости, даде му окрепљење, да се згреје, доручкује, спакова му нешто хране и даде му чарапе, можда и неке мужевљеве ципеле... Кад је незнанац отишао из куће, дете онда приупита мајку, како и зашто је то урадила, зашто га је примила и то, а мајка му одговори да се не греши и да их је јутрос у телу овог убогог човека посетио сам Богомладенац...

 

Е сад да л` сам ово сањао ил` сам стварно негде прочитао ову приповетку... Помагајте!

 

Ma nije to za pohvalu, daleko od toga. Namera mi je vise bila da kazem da svako dela u skladu sa svojim nekim duhovnim razvojem i da je MOZDA pogresno preuzimati na sebe nesto cemu nisi dorastao. Ja recimo znam da nisam dorasla tome da prosjaka pozovem u kucu. Takodje znam da ima ljudi koji jesu i divim im se, nadajuci se da cu se mozda nekada i ja, bar malo, pribliziti tom idealu u smislu da iskreno i punog srca pozovem nekog prosjaka za svoju trpezu, a da to ne bude iz nekog samoljublja ili dosade ili sta vec tj. da ga pozovem zbog njega a ne zbog sebe...

 

A sto se tice pripovetke, ja mislim da je nisam pre cula iako zvuci poznato...

[uros]

Претпостављам да је Урош ту мислио на чврсто држање Мт. 6,3 , где са друге стране кардинал Сепе то чини окружен камерама и сл..., 

Да мислио сам на то. На тој фотографији много тога штрчи ако се посматра из одређеног угла. У веома лепој мери подхрањени кардинал који је ушушкан у своју кардиналску палату и плату нешто изиграва са портиклом и (иначе типичним за Италијане) прилично оскудним порцијама које служи ништима, а све то пред камером. Као да је морао баш он да то ради уместо да је дао неком од својих подређених да то ураде, или унајмио професионалце. Да не грешим душу, ништа више не знам ни о кардиналу ни о акцијама РКЦ у Напуљу (хвала Завиша што си нешто од тога расветлио). У сваком случају мислим да је чак и из "рекламне" перспективе то чист промашај јер многи људи који су ван Цркве ће баш све ово што причам да примете, а јако мало је оних који су толико наивни да ће то да их гане. 

 

Елем, Господ нам је дао образац. Колико далеко се ми лично налазимо од тог образца (а тај образац је ни мање ни више него савршенство што, сложићете се, није ни мало људска особина) је лична ствар сваког од нас. Али то никако не оправдава моралисање на тему "квалитета просјака" и таквих глупости. Не постоји оправдање пред Христом који "беше наг и не оденусмо Га". "Оправдање" у смислу наше некакве "праведности". То једноставно не постоји, можемо само да се уздамо у безграничну Божију љубав која ће нас спасити. Ја потписујем Флорентинин одговор у потпуности. Не бих примио просјака на божићну трпезу, нема шансе (осим ако не би удовољио мом тренутном сентименталном расположењу у том тренутку). Али то не значи да ћу да кренем да објашњавам около како га нисам примио зато што је "лажни просјак".

 

Нисам га примо јер сам лош хришћанин. Тачка.

[μαρὰν ἀθά]

Причала ми познаница, пре пар година у Земуну види она неку баку пресамићену на тротоару, клечи, поглед упрла у патос, само руку испружила и ћути. Она оде до прве пекаре и купила је неко пециво и дала оној баки, кад ова, само што је девојка окренула леђа да пође даље, баци на њу ону храну. Па ти види. Има праведних богаташа, а има вала и злих просјака.

[Partibrejkers]

Само знам једно: не верујем у ништа што објављују Блиц и Б92

[Zayron]

Да мислио сам на то. На тој фотографији много тога штрчи ако се посматра из одређеног угла. У веома лепој мери подхрањени кардинал који је ушушкан у своју кардиналску палату и плату нешто изиграва са портиклом и (иначе типичним за Италијане) прилично оскудним порцијама које служи ништима, а све то пред камером. Као да је морао баш он да то ради уместо да је дао неком од својих подређених да то ураде, или унајмио професионалце. Да не грешим душу, ништа више не знам ни о кардиналу ни о акцијама РКЦ у Напуљу (хвала Завиша што си нешто од тога расветлио). У сваком случају мислим да је чак и из "рекламне" перспективе то чист промашај јер многи људи који су ван Цркве ће баш све ово што причам да примете, а јако мало је оних који су толико наивни да ће то да их гане. 

 

Pogledaj, to je samo jedna od mnogih humanitarnih akcija koje organizuje on i jedna od takvih gdje on insistira na tome da tamo bude i kao domaćin ugosti te ljude i pokaže svojim primjerom kako se to treba i može raditi. A ne čini on to zbog toga da bi nekoga ganuo ili u nešta uvjerio već da bi tim ljudio podijelio jelo i svojim primjerom pokazao kako bi to trebao uraditi svako, svaki sveštenik i svaki mirjan. Sve ostalo su tvoje spekulacije obilno podhranjene predrasudama prema katoličkom kliru i nepoznavanjem realija.

[Nektarija]

Citala sam tekst i jasno mi je kakve reakcije izaziva,i na sta cilja,  ali cini mi se da je napisao da ga je mladic u crkvi Sv. Aleksandra Nevskog uputio na kuhinju u kojoj moze dobiti hranu a koja je otvorena od strane SPC za gladne, znaci ipak je stigao na pravo mesto, cak se i zahvalio pomenutom mladicu u tekstu... eto bar nesto. Trebalo je tekst i naslov usmeriti u tom pravcu i pisati o pozitivnim a ne negativnim stvarima kao da ih nema dovoljno i previse.... ccc

[Милан Ракић]

Pogledaj, to je samo jedna od mnogih humanitarnih akcija koje organizuje on i jedna od takvih gdje on insistira na tome da tamo bude i kao domaćin ugosti te ljude i pokaže svojim primjerom kako se to treba i može raditi. A ne čini on to zbog toga da bi nekoga ganuo ili u nešta uvjerio već da bi tim ljudio podijelio jelo i svojim primjerom pokazao kako bi to trebao uraditi svako, svaki sveštenik i svaki mirjan. Sve ostalo su tvoje spekulacije obilno podhranjene predrasudama prema katoličkom kliru i nepoznavanjem realija.

 

Добро де, не морате се одм` за гуше `ватати...

Можда би се могла на сличан начин схватити и нека прослава храмовне славе у нас, где се, барем код мене за тим ручком угосте сви, дакле ко год дође, па самим тим и просјаци и убоги...

 

Додуше, и мени је засметала инсинуација око габарита и профанације једног дела његове (кардиналове) одежде, ал` добро, ја капирам (Зајронову) причу, па ма она била и пред камерама...

[Nektarija]

U Crkvu Svetog Aleksandra Nevskog, na Dorćolu, ušao sam rutinski: od koga da se stidim, govorio sam sebi, tu sam bio ljubazno saslušan i jedan mi je mladić s bradom objasnio da tu u blizini, u dobrotvornoj kuhinji SPC, svakako mogu dobiti obrok... Ni njega Bože, ako čitaš "Blic" ne zaboravi. Ni onog sekretara u kuhinji koji iako sam zakasnio, nije hteo da me vrati praznih ruku, već me je nagovarao da ponesem pasulj, a da mu posudu vratim sutra kad opet dođem