Басне

[Тавита]

Divlja jabuka i ruzica

  U supljinu divlje jabuke uljece roj pcela i napuni je medom. Onda se ona pocne ponositi i hvaliti medom u sebi: "Nerazumna i luda

gordosti!, rece joj ruza, sto se tudjom slascu ponosis? Ucini ti, ako si kadra, da sladost meda udje u plod tvoj, ako zelis udostojiti se da te ljudi hvale i blagosivljaju".

Pouka - Agelisaju, lakedemonskom vojvodi, pocnu neki koji su u Persiji bili, prikazivati i hvaliti odelo, bogatstvo i velicanstvo cara persijskoga. "Sta vi tu u vetar besedite, rece im ovaj. Kazite vi meni je li on mudriji, iskusniji i kreposniji od mene? I ako to nije, on je nista prema meni"...

[Тавита]

Jelen

  Corav jelen namisli da pase pokraj mora, zdravim okom na suvo okrenut, od strane morske ne bojeci se niceg. Slucajno prolazeci tuda, ribari ga ustrele. "Aj, neverno more," - rece uzdisuci - "bas ti li me izdade od koga sam se ja nadao da ce me sacuvati!"

Pouka - nikad niko ne moze znati otkuda ga beda i napast mogu snaci. Cesto izbegnemo velike nevolje, a onde gde mislimo da smo van opasnosti, iznenada i naprasno nadje nas nevolja. Razumno je, dakle, svagda se cuvati.

[Тавита]

Jelen i vinograd

  Jelen, bezeci od lovaca, sakrije se u zelen vinograd, a kad prodju lovci, onda on poce cupati lisce i jesti. Opaze lovci gde se loza njiha, pristupe, vide jelena i ubiju ga. "Pravedno stradam, rekne ovaj sav u krvi, jer vredjam lozu koja me je sacuvala".

Pouka - nikad nikoga ne valja vredjati, a najmanje one koji su nam kadgod dobro ucinii i ljubav pokazali.

[Тавита]

Komrac i vo

  Komarac stane volu na rog, pak malo potom rece mu: "Ako sam ti tezak, a ti mi kazi, pa cu otici". "Ti meni tezak? Ja te i ne osecam, kao da te i nije na svetu".

Pouka - ovo je za one koji o sebi odvec visoko misle...

[Тавита]

Konj i magare

  Konj i magare putovahu zajedno. Bedno magare, preko mere natovareno, pocne pod bremenom iznemagati; moli konja da mu pomogne i ponese neki deo bremena, jer inace on je gotov izdahnuti. Konj, gord, nece nista da zna ni da cuje, dok magare sasvim ne oslabi i padne mrtvo. Onda njegov gospodar natovari na konja ne samo sve breme, nego i magarcevu kozu. Sad ovaj uvide, no kasno i bez koristi, da bi za njega mnogo bolje bilo da je poslusao magare i da mu je pomagao.

Pouka - ko je nemilostiv prema zivotinjama, nemilostiv ce biti i prema coveku, samo ako mu se vlast nad njim da...

 

[Тавита]

Nije vjera tvrda u jačega

Udruže se tri vola, te otidu u planinu veliku dje je bilo dosta trave i vode. Dodje vuk da ih pokkolje, ali oni se pribiju jedan uz drugoga, pa dočekaju vuka na rogove, te im vuk ne mogne ništa. Vuk se domisli, pa se privuče blizu Bijelonje, te ga zovne i reče mu: '' Dogovorite se ti i Rudonja, te mi izdajte Galonju, nemojte ga braniti, pa će ostati sva paša vama dvojici''. Bijelonja pristane, pa još Rudonju nagovori te vuku izdadu Galonju. Pošto vuk smiri Galonju, opet Bjelonju i posavetuje ga da mu ovaj izda Rudonju, pa da za njega samoga sva paša ostane. Bijelonja pristade i Rudonju smiri, onda kidiše put Bijelonje. Bijelonja mu reče: '' Zar ćeš pogaziti vjeru, vuče? '' A vuk mu odgovori: '' Nije vjera tvrda u jačega! ''

[Sanja Т.]

                               LISICA I JARAC

Upala lisica u bunar pa je morala onde i ostati, ne znajući kako da izađe. Jarac, nagnan žeđu, dođe do toga istog bunara pa, opazivši lisicu, stade je ispitivati je li voda dobra. A ona, prikrivajući svoju nevolju, rasprede silnu pohvalu o vodi, govoreći kako je ukusna i potičući ga da i sam siđe. Žudeći jedino za vodom, jarac siđe u bunar, a kad je ugasio žeđ, poče zajedno s lisicom razmišljati o izlasku iz bunara. Lisica tada reče da je smislila kako će se oboje izbaviti: “Ako se ti prednjim nogama upreš o zid i osloniš rogovima o njega, ja ću se preko tvojih leđa uspeti gore, a onda ću i tebe izvući.” Nakon ponovnoga nagovaranja, on joj učini po volji, a lisica mu skoči preko nogu i uspne mu se na leđa, pa uprevši se o jarčeve rogove, stiže do otvora bunara i poče se udaljavati. Kada joj jarac stade prigovarati da je prekršila obećanje, osvrnu se i reče: “E, moj pametnjakoviću, da si imao toliko pameti koliko dlaka na bradi, ne bi bio sišao u bunar, a da pre ne promisliš kako ćeš iz njega izaći.”

Tako i razboriti ljudi treba da najpre razmotre kako će završiti ono što rade, a tek onda da se toga prihvate.