Господе, зашто сам Те оставила?

[Само Нада]

Колико је могуће у савременом свету (где човек ради 8 сати, а 3-4 му треба док оде на посао и врати се) у коме време неумитно брзо пролази, а човек током тог времена мора да уради хиљаду и једну ствар за себе и своје ближње, за шта му је потребна усредсређеност и пажња, стално пребивати у Господу и са Господом?

Шта нам се то деси па отргнемо своју руку, своје мисли од Господа и живимо као да Он не постоји? Као да је он "тамо", а ми "овамо".

Шта то охладни нашу љубав и да ли љубав може да охладни уопште? Кад то питам, размишљам - ако хладни, онда вероватно није ни била љубав у свој својој суштини.

Зашто немамо потпуно поверење у Господа и то трајно, непоколебљиво поверење, него тонемо у својој анксиозности?

Зашто нам је тешко да се молимо, зашто смишљамо сто и један изговор, а волимо Господа...

Јесам уморна и често устанем и легнем а да не прочитам молитвено правило. Знам, није све у молитвеном правилу и не спасавамо се због молитвеног правила, али опет... Знам и да негде снисходим свом телу.

Ух, тема је једна, а питања много. Волела бих да чујем и ваша искуства.

 

Пишем у првом лицу множине, а пишем првенствено о себи. Претпостављам да нисам усамљена у свему, па сам зато слободна да употребим множину.

 

[Срђан Ранђеловић]

Ако сам вас добро разумео, одговор за један део ваших мисли можете пронаћи овде. Негде од седмог минута:

[Само Нада]

Циљано сам погледала од седмог минута па надаље, али толико ми је интересантно да ћу погледати у целости чим будем имала времена!

[Срђан Ранђеловић]

Ово је други део прелепог филма, а има три дела. Крените од првог, нећете се покајати! .smesko.

[obi-wan]

Шта то охладни нашу љубав ...?

 

 

Maloverje (= samoljublje)...