Високо интернационално признање протођакону Радомиру Ракићу

[Guest]

Високо интернационално признање протођакону Радомиру Ракићу

11. Децембар 2012 - 9:01

 

 

 

Интернационална Академија Иво Андрић уручила је јуче, 10. децембра, у Удружењу књижевника Србије високо интернационално признање за животно дело протођакону Радомиру Ракићу, дугогодишњем службенику Српске патријаршије и бившем лектору на богословским факултетима у Београду и Фочи, и данас на Академији за црквену уметности и конзервацију.

 

У образложењу стоји да се признање уручује „за књигу Библијска енциклопедија у два тома, која је сазвучју најзначајнијих енциклопедија и светских библијских лексикона, са лингвистичком корелацијом библијских имена и топонима са најзначајнијим светским лексиконима, као и за делатност на успостављању духовног хијатуса на Духовном сабору у Раковици“.

 

Високо интернационално признање за животно дело добили су и Александар Петров, историчар и теоретичар књижевности, есејиста и романсијер, за  Антологију руске поезије XVII – XXI века, као и за вишедеценијско уређивање часописа у САД  Американски Србобран. Алек Вукадиновић, песник, есејиста и књижевни критичар, за вишедеценијско вођење међународног часописа  УКС Relations и за тумачење појава у култури и уметности на III програму Радио Београда и тумачење креативног писања. Истом наградом је  постхумно одликован  Предраг Р. Драгић Кијук за свој свеукупни књижевно-философски опус, док је  Катарина Костић примила награду  за песничко, прозаистичко и историографско сведочење о духовних виталности српског стваралаштва.

 

Признање Академије Иво Андрић – Златко Красни за преводилаштво добили су Ксенија и Иван Гађански, посебно за превод грчких песника, од којих је издвојен превод Песама Константина Кавафија.

 

Високо признање Академије Иво Андрић за књиге добили су: Милан Ранковић за дела из естетике и Душан Стојковић за књиге и антологије у којима психолошки истражује и анализира појам  танатоса  у делима великог броја аутора у светској књижевности, док је награду за књигу о Београду добио Миодраг Д. Игњатовић.

 

Даља признања за књигу добили су Љиљана Николић, Бајо Џаковић, Зоран Мачета и Миленко Попић, док су грамате захвалности добили Павло Брајовић Јакоја за оснивање и вођење друштва Морача Розафа у Албанији и за изузетне заслуге у оживљавању српске културе и српског језика у Скадру, као и Мирјана Булатовић, за свесрдан рад у култури и допринос уређењу часописа Епархије канадске  Источник.

 

Десети децембар је важан дан у српској књижевности – дан када је Иво Андрић примио Нобелову награду за књижевност, чиме се мало народа на овим просторима (осим Грка - Казанцакис) може дичити. То је, како је казао књижевник Миљурко Вукадиновић, „најкњижевнији дан“ у нас.

 

Награде је образлагао председник жирија песник Предраг Богдановић Ци, док их је уручио председник Академије Иво Андрић познати преводилац с немачког и зачетник новог српског романа, поврх свега, културни делатељ Радомир Смиљанић.

 

 

 

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Јаков.]

Izvanredan čovek. Sećam ga se da je predavao engleski jezik i da je uvek bio nasmejan i govorljiv.

[Милан Меденица :)]

отац раша је геније, увек има неку умотворину или причу а објашњења православних мисли су му дивна