Дан људских права

[Marjanovic]

На данашњи дан 1948. године Генерална скупштина Уједињених нација донела је Универзалну декларацију о људским правима. Роми, особе са инвалидитетом, жене, стари су групе чија се права највише крше. Закони у Србији су добри, али се не примењују, оцена је активиста људских права у Нишу.

Конкретан пример кршења људских права је отежано кретање особа у колицима. Пеко Ристић каже да су највећи проблем неприступачне саобраћајнице.

 

Селаковић Сви једнаки, без обзира на различитости

Министар правде и државне управе Никола Селаковић рекао је поводом Међународног дана људских права, да је Србија демократска држава у којој сви морају бити равноправни, без обзира на разлике у погледу расе, пола, језика, вероисповести или било ког другог облика различитости.

Селаковић је, како се наводи у саопштењу Министарства, истакао да једнака права за све не смеју бити само мртво слово на папиру, већ стварност сваког члана наше заједнице, као и да је један од основних приоритета и дужности Министарства правде и државне управе остваривање људских права у свим сегментима српског друштва.

"Много тога није урађено онако како треба, тако да је моје мишљење да су то ипак мрвице којима ми треба да се задовољимо. Тим поводом Одбор за људска права поднео је шест притужби повереници за равноправност", каже Ристић.

Драган Ђорђевић из Одбора за људска права у Нишу каже да сви имају мало разумевања за старе објекте и за старе изграђене улице, али да за разумевање за новоизграђене улице ове године апсолутно нема места.

Драган Виденовић Пи-ар Дирекције за изградњу права у Нишу кажу да они нису били укључени у тај посао.

"Ми смо одржавањем предвидели тај посао и ми ћемо до краја ове године или почетком следеће, то сад зависи и од времена, а и од новца наравно, све те саобраћајнице, пошто су оне сад дошле код нас на одржавање, прилагодити", каже Виденовић.

Данас је у нашем друштву тешко издвојити најугроженији групу, сматрају полазници радионице о људским правима коју поводом 10. децембра организује Одбор за људска права у Нишу.

"Маргинализација није само по боји коже, није само по расној и националној или сексуалној припадности, већ генерално проблем нашег друштва је економска нестабилност земље. Тако да сви ми сутра можемо бити маргинализовани по разним основама", каже Марија Рашић активисткиња из Ниша.

Генерална је оцена да су закони у области заштите људских права добри, али да је проблем у примени.

"Оно што је проблем у Србији у овој области као и у неким другим областима јесте да се закони не поштују да се људска права крше и да још увек механизми за заштиту људских права не функционишу баш најбоље", каже Невена Петрушић повереница за заштиту равноправности.

У члану 1. Универзалне декларације о људским правима стоји да се сва људска бића рађају слободна и једнака у достојанству и правима.

 

http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/56/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81/1226808/%D0%94%D0%B0%D0%BD+%D1%99%D1%83%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B8%D1%85+%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B0.html

 

[Guest - . . .-]

 

Светски дан детета

Извор: РТС

УН су пре готово шест десценија прогласиле 20. новембар за Светски дан детета, како би се јавности скренула пажња на све обавезе које друштво има према деци, као и на најважније проблеме са којима се деца суочавају. Пријатељи деце Србије упозоравају да малишани у Србији и даље живе у атмосфери пораста сиромаштва и насиља, пада квалитета образовања и здравствене заштите.

На Светски дан детета организација Пријатељи деце Србије подсећа државне, невладине институције, организације, појединце да деца у Србији и даље живе у атмосфери пораста сиромаштва и насиља, пада квалитета образовања, здравствене заштите и мањка садржаја који подстичу здрав развој, креативност, стваралаштво, толеранцију.

Дан за подсећање на права деце и обавезе друштва према деци

Свако друго дете у узрасту до 14 година доживело је неки облик насиља у породици или у школи, а 13,7 одсто је сиромашно, подсећа организација Пријатељи деце Србије.

Иако су спроведене значајне системске реформе у дечијој заштити, здравственој заштити, инклузивном образовању и основном образовању и васпитању, оне нису довољне и у пракси се не спроводе доследно.

Такође, доступност образовних, спортских, игровних и креативних садржаја све више је комерцијализована, па самим тим све мање деце има прилику да се додатно образује и развија.

Како се наводи, свако пето дете у Србији пре школе нема ни једну књигу, а Светски дан детета је прилика да се подсетимо и да заједно учинимо што више за једно дете, за сву децу, за друштво у целини.

"Нашој деци припада и треба подршка у физичком, менталном, духовном, моралном и друштвеном развоју, игра, образовање, култура, уметност", поручено је у саопштењу.

Светски дан детета проглашен је 20. новембра 1954. у Генералној скупштини Уједињених нација. Пет година касније, 20. новембра 1959. УН су усвојиле Декларацију о правима детета, а тачно 30 година потом и Конвенцију о правима детета, коју је Србија прихватила.

Светски дан детета обележава се с циљем да се скрене пажња јавности на све обавезе које друштво има према деци, као и на најважније проблеме са којима се деца суочавају.