Свете Тајне и свештенодејства

[Guest]

 

 

 

Проф. Др Јован М. Фундулис

 

 

 

 

СВЕТЕ ТАЈНЕ И СВЕШТЕНОДЕЈСТВА

 

 

 

УВОД

 

 

Сваки литургијски тип, сем свете литургије, која представља средиште живота Цркве и најважније богослужење, и богослужења дневног круга, има и целокупан систем свештених обреда (последовања), којима се врше свете тајне и остале освећујуће радње. То су крштење, миропомазање, рукоположења и рукопроизвођења, веридба и брак, освећење храма, јелеосвећење, освећења воде, чинови литија, служби и молитава које су везане за разне околности живота хришћана.

 

 

Тако и византијски литургијски тип има своја последовања која се налазе у Евхологију (Требнику), и у његовим скраћеним издањима, као и у посебним литургијским књигама. На вежбама из Литургике није могуће стећи увид у целокупан овај систем богослужења. Само један њихов део може да се покрије на семинарима, а преко њих се упознајемо и са њима сродним свештенодејствима. Један део тих свештенодејстава обухваћен је издањима „Литургичких текстова". Тако, на пример, 11. свеска „Литургичких текстова" садржи последовање малог освећења воде, са опширном анализом историје и проблема овог последовања (у уводу), а у „Додатку" смо изложили све оно што смо сматрали неопходним да би се стекла комплетна слика ο овој свештенорадњи - молитве освећења воде из рукописа и других извора, скраћен облик овог последовања итд. Имајући као полазиште ово детаљно изложено последовање, на предавањима се дотичемо и других последовања која су с њим сродна, односно благосиљања воде светог крштења, великог освећења воде на Богојављење, светог прања у Влахернама, благосиљања вода Нила, и сл.

 

 

На исти начин, имајући за полазиште рукоположење презвитера („Литургички текстови 4"), дотичемо се рукоположења ђакона и хиротоније епископа, рукопроизвођења чтечева, ипођакона, игумана, и тд., као и последовања монашке схиме.

 

За многа од ових последовања предвиђа се, ако Бог да, издавање посебних свески у серији „Литургички текстови". За сада се не осећа овај недостатак, зато што се, на начин који смо навели, бар делимично покрива неисцрпни литургијски материјал.

 

 

Што се тиче свештенодејстава осталих литургијских типова, немамо времена да се на предавањима дотакнемо и њих. Само компаративно, приликом истраживања светих тајни и осталих свештенодејстава византијског литургијског типа, дотичемо се и њих, али наравно без нарочитих претензија. Ово компаративно проучавање је неопходно, не само да би се стекао један генерални увид у све литургијске типове, које заиста нуди, него да би се расветлио развој и самог византијског типа. Иначе сужава се хоризонт проучавања, а многе енигме тока и смисла свештених радњи, као и развоја и узајамних утицаја различитих литургијских традиција остају нерешене.

 

 

Ово градиво се предаје у осмом семестру студија. У даљем излагању ћемо се дотаћи само последовања светих тајни и свештенодејстава која редовно или ванредно улазе у програм вежби из Литургике, инсистирајући на њиховим телетургијским проблемима, а историју и теорију остављајући за редовно градиво Литургике осмог семестра.

 

 

 

извор фотографије