Nobelova nagrada za književnost

[Тавита]

Nobelova nagrada za književnost

Nobelova nagrada za književnost za 2007. godinu, jedina za čiju dodelu nije bio određen datum, biće dodeljena u četvrtak, 11. oktobra, saopštila je Švedska akademija.

Klaudio Magris

Stalni sekretar Akademije Horas Engdal saopštiće ime dobitnika tog dana, u 11 časova po srednjeevropskom vremenu.

Akademija koja bira laureata unapred ne objavljuje nikakvu listu kandidata, što nije sprečilo spekulacije, mada se, zasad, ne izdvaja nijedno ime.

Švedski književni krugovi podeljeni su oko mogućnosti da izbor padne na nekog pisca velikog svetskog ugleda, ili na nekog autsajdera. Najčešće pominjani autori su Amerikanci Filip Rot i Don DeLilo, Izraelac Amos Oz, Peruanac Mario Vargas Ljosa i Meksikanac Karlos Fuentes.

Internet kladionica "Ledbroks", koja je prošle godine dobro prognozila pobedu turskog romanopisca Orhana Pamuka, ovog puta kao favorita predstavlja italijanskog esejistu Klaudija Magrisa, a ledi Australijanac Les Marej i Filip Rot.

Pominju se i drugi pisci, kao sirijski pesnik Adonis, francuska pesnikinja Mariza Konde i estonski pisac Jan Kaplinski.

Objavljivanje imena ovogodišnjih laureata počeće u ponedeljak sa imenom dobitnika Nobelove nagrade za medicinu.

Svaka od nagrada podrazumeva svotu od 10 miliona švedskih kruna (oko 1,08 miliona evra), koju laureati međusobno dele ako ih ima više.

http://www.b92.net/kultura/

[Тавита]

2007 godina

Nobelova nagrada za Doris Lesing

Britanska spisateljica Doris Lesing ovogodišnja je dobitnica Nobelove nagrade za književnost ali i novčane nagrade koja iznosi 763.000 funti.

Doris Lesing, koja 22. oktobra puni 88 godina, debitovala je 1950. delom "Trava peva", a među njenim najpoznatijim knjigama je poluautobiografska serija, tri romana "Deca nasilja" čija se radnja uglavnom dešava u Africi.

Među ostalim delima Lesingove nalaze se „The Golden Notebook“, „Memoirs of a Survivor“ i „The Summer Before the Dark“.

Godišnja nagrada za književnost koju dodeljuje Švedska akademija smatra se najprestižnijom literarnom nagradom koju može dobiti jedan pisac.

U obrazloženju se, između ostalog, kaže da je ona u svojim delima na epski način prenosila iskustva žene, a spisateljskim žarom i vizionarskom snagom sve civilizacijske podele podvrgla preispitivanju. U njenim delima, žene nisu krhka bića, već snažne ličnosti, koje često ispoljavaju i agresivnost i cinizam obično svojstven muškarcima.

Pored novčane nagrade Doris Lesing je primila i zlatnu medalju, kao i poziv da održi predavanje u sedištu Kraljevske švedske akademije u Stokholmu.

Prošlogodišnji dobitnik Nobelove nagrade bio je turski pisac Orhan Pamuk.

Nobelova nagrada dodjeljuje se svake godine pojedincima ili skupinama čija dela pomeraju granice u poljima njihovog rada. To uključuje izvanredna istraživanja, nove tehnike i tehnologije ili izuzetan doprinos društvu. Pri samom spomenu Nobelove nagrade većina ljudi vidi sliku univerzalnih genijalaca i briljantnih pojedinaca koji su je dobili.

Nobelova nagrada nosi ime po Alfredu Nobelu, švedskom industrijalcu i izumitelju dinamita. On je 27. decembra 1895. godine u švedsko – norveškom klubu u Parizu objavio ideju o osnivanju fonda iz kojeg bi se dodeljivale nagrade najzaslužnijima.

Nobel je bio zaprepašten i šokiran načinom na koji je svijet upotrebljavao njegov izum – dinamit i u toj činjenici leži razlog njegove odluke da se nagrade dodeljuju onima koji svojim sposobnostima najviše doprinose čovečanstvu.

Nagrade se dodjeljuju jednom godišnje na svečanosti koji se održava 10. decembra – dana kada je preminuo Alfred Nobel.

http://www.b92.net/kultura/

[Тавита]

Svi dobitnici Nobelove nagrade za knjizevnost:

1901. Sully Prudhomme

1902. Christian Matthias Theodor Mommsen

1903. Bjornstjerne Martinus Bjornson

1904. Frédéric Mistral, José Echegaray Y Eizaguirre

1905. Henryk Sienkiewicz

1906. Giosue Carducci

1907. Rudyard Kipling

1908. Rudolf Christoph Eucken

1909. Selma Ottilia Lovisa Lagerlöf

1910. Paul Johann Ludwig Heyse

1911. Maurice Maeterlinck

1912. Gerhart Johann Robert Hauptmann

1913. Rabindranath Tagore

1914. nije dodeljena

1915. Romain Rolland

1916. Carl Gustaf Verner von Heidenstam

1917. Karl Adolph Gjellerup, Henrik Pontoppidan

1918. nije dodijeljena

1919. Carl Friedrich Georg Spitteler

1920. Knut Pedersen Hamsun

1921. Anatole France

1922. Jacinto Benavente

1923. William Butler Yeats

1924. Wladislaw Stanislaw Reymont

1925. George Bernard Shaw

1926. Grazia Deledda

1927. Henri Bergson

1928. Sigrid Undset

1929. Thomas Mann

1930. Sinclair Lewis

1931. Erik Axel Karlfeldt

1932. John Galsworthy

1933. Ivan Alekseevič Bunin

1934. Luigi Pirandello

1935. nije dodijeljena

1936. Eugene Gladstone O'Neill

1937. Roger Martin du Gard

1938. Pearl Buck

1939. Frans Eemil Sillanpää

1940. nije dodeljena

1941. nije dodeljena

1942. nije dodeljena

1943. nije dodeljena

1944. Johannes Vilhelm Jensen

1945. Gabriela Mistral

1946. Hermann Hesse

1947. André Paul Guillaume Gide

1948. Thomas Stearns Eliot

1949. William Cuthbert Faulkner

1950. Bertrand Arthur William Russell

1951. Pär Fabian Lagerkvist 1952. François Mauriac

1953. Winston Leonard Spencer Churchill

1954. Ernest Miller Hemingway

1955. Halldór Kiljan Laxness

1956. Juan Ramón Jiménez

1957. Albert Camus

1958. Boris Leonidovich Pasternak

1959. Salvatore Quasimodo

1960. Saint-John Perse

1961. Ivo Andrić

1962. John Steinbeck

1963. Giorgos Seferis

1964. Jean-Paul Sartre

1965. Michail Aleksandrovič Šolohov

1966. Shmuel Yosef Agnon, Nelly Sachs

1967. Miguel Angel Asturias

1968. Yasunari Kawabata

1969. Samuel Barclay Beckett

1970. Aleksandr Isaevič Solženjicin

1971. Pablo Neruda

1972. Heinrich Böll

1973. Patrick Victor Martindale White

1974. Eyvind Johnson, Harry Edmund Martinson

1975. Eugenio Montale

1976. Saul Bellow

1977. Vicente Aleixandre

1978. Isaac Bashevis Singer

1979. Odysseus Elytis

1980. Czeslaw Milosz

1981. Elias Canetti

1982. Gabriel García Márquez

1983. William Gerald Golding

1984. Jaroslav Seifert

1985. Claude Simon

1986. Wole Soyinka

1987. Josif Aleksandrovič Brodsky

1988. Naguib Mahfouz

1989. Camilo José Trulock Cela

1990. Octavio Paz

1991. Nadine Gordimer

1992. Derek Walcott

1993. Toni Morrison

1994. Kenzaburo Oe

1995. Seamus Heaney

1996. Wislawa Szymborska

1997. Dario Fo

1998. José Saramago

1999. Günter Grass

2000. Gao Xingjian

2001. Vidiadhar Surajprasad Naipaul

2002. Imre Kertész

2003. JM Coetzee

[Тавита]

morala sam  0104_cheesy

http://www.youtube.com/watch?v=KbI2daD2u5c

[Vizantiona]

Koliko sam cula ,a mozda i nije tacno 1989 je Danilo Kis trebao dobiti Nobelovu nagradu.Njegova smrt je to sprecila,a Nobelova nagrada se nedodeljuje posthumno.Ne znam da li sam u pravu?

[Тавита]

Koliko sam cula ,a mozda i nije tacno 1989 je Danilo Kis trebao dobiti Nobelovu nagradu.Njegova smrt je to sprecila,a Nobelova nagrada se nedodeljuje posthumno.Ne znam da li sam u pravu?

? ?? ?????? ?? ?? ?? ?????? ????????.

??? ???...

? ?? ?????? ?? ?? ?? ????????? ?????????..??.. 

[Hidegkuti Nándor]

Мислим и ја да се не додељује постхумно...

А што се тиче тога ко је заслужио...

Без обзира на сва велика имена, погледајте само добитника за 1953. и биће јасно колико је сати... Можете мислити колико је то тек сада политичка награда...

[Тавита]

?????? ? ?? ?? ?? ?? ???????? ?????????...

? ??? ?? ???? ???? ?? ?? ????????...

??? ?????? ?? ??? ?????? ?????, ?????????? ???? ????????? ?? 1953. ? ???? ????? ?????? ?? ????... ?????? ??????? ?????? ?? ?? ??? ???? ????????? ???????...

dada 0202_238 ,??!

[Тавита]

Crvene i crne maramice

Prošle je sedmice u Stockholmu najveće književno priznanje primila dosad nedovoljno poznata njemačka književnica rumunjskog porijekla Herta Müller. U zahvalnoj besjedi ova autorica je uspoređivala iskustvo socijalizma s iskustvom fašizma, oba iskustva toliko bliska i našem čitaocu. Dani u cijelosti objavljuju ovo potresno izlaganje u prijevodu Hane Stojić

IMAŠ LI MARAMICU, upitala bi me majka svako jutro na vratima, prije nego što bih izišla na ulicu. Nisam je imala. I pošto nisam imala maramicu, vraćala bih se ponovo do sobe i uzimala je. Svako jutro je nisam imala, jer sam svakog jutra čekala pitanje. Maramica je bila dokaz da se majka izjutra brine za mene. Ostatak dana morala sam se brinuti sama za sebe. Pitanje IMAŠ LI MARAMICU bilo je indirektna nježnost. Direktna bi bila neugodna, tako nešto nije postojalo kod seljaka. Ljubav se prerušila u pitanje. Samo na taj način se mogla suho izreći, u zapovjedničkom tonu poput radnih poteza. To što je njezin glas bio grub, naglašavalo je nježnost. Svako jutro stajala sam na vratima, jednom bez maramice, drugi put s maramicom. Tek nakon toga izlazila bih na ulicu, kao da je s tom maramicom i majka bila uz mene.

Dvadeset godina kasnije bila sam odavno već sama u gradu, prevoditeljica u industrijskom pogonu. Ustajala bih u pet sati ujutro, u pola sedam je počinjao posao. Izjutra bi odzvanjala himna preko zvučnika kroz tvorničko dvorište. U podnevnoj pauzi radnički horovi. Ali radnici koji su sjedili za obrocima imali su oči prazne poput bijelog lima, ruke umazane uljem, njihova hrana bila je umotana u novinski papir. Prije no što bi pojeli svoj komadić slanine, nožem su ljuštili štamparsko crnilo sa svoje slanine.

http://www.bhdani.com/default.asp?kat=txt&broj_id=653&tekst_rb=17