Христово распеће

[албатрос]

Може ли неко ово да ми појасни

 

" И у девети час повика Исус из свега гласа говорећи: Еоли, Еоили, лима савахтани? што значи: Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?" из Јеванђеља по Марку.

 

Шта онда да каже обичан човјек ако је Господ једном то рекао. И како Господ то да каже?

[Ел Нињо]

По неком мом поимању и информацијама које поседујем, тиме схватамо да је Христос поред Божанске имао и ону другу - човечанску природу. Другачије речено, схватамо да је Господ Исус Христос био и Бог и човек истовремено.

[Candy Butcher]

ja koliko znam da je Gospod Isus Hristos zapravo citirao Davidov psalam

[Ел Нињо]

А ево и компетентног одговора са светосавља.

Ове речи свакако нису представљале вапај очајања, како то покушавају да представе неверујући, него израз најдубље туге Богочовекове душе. За извршене искупне Жртве било је неопходно да Богочовек испије до дна чашу људских страдања. Зато је било потребно чак и то да распети Исус не осећа радост Свог јединства са Богом Оцем. Сав гнев Божији, који је по сили Божанске правде требало да се излије на грешни људски род, сада као да се усредсредио на Самог Христа, и Бог Отац као да Га је оставио. Усред најтежих телесних и душевних мука које је могуће замислити, ово остављање било је најмучније, па се зато из Исусових уста и отео тај болни вапај.

[албатрос]

Хвала на одговору, баш ме је то мучило, тако сам нешто и мислила да је у питању, а не да ге је стварно Бог оставио.

[obi-wan]

Nece biti da je tako.

 

Hristos je Bogocovek.

 

Kao istiniti Covek, On je zaista bio izlozen tom osecaju bogoostavljenosti, kao sto se i svima nama desava, po neiskazanoj premudrosti Bozijoj.

 

On je kao istiniti Covek sve zaista i realno prolazio, a ne fiktivno - daleko bilo - jer su tako ucili i govorili neki ondasnji jeretici: naime, da Hristos i nije bio pravi covek, pa da eto nije ni prolazio stvarno kroz nevolje tela, nego samo fiktivno.

 

A zasto je morao da prodje i kroz taj osecaj bogoostavljenosti? Da bi se i u tome videla neizreciva velicina Njegovog (kao Coveka) smirenja i predanosti Bozijoj volji..

 

Drugim recima, Bog nikad nikog ne ostavlja, naravno, ali nam daje da okusimo taj osecaj ostavljenosti, da bismo se samo jace i odlucnije okrenuli ka Njemu. Kao istiniti Covek, Hristos je, dakle, i kroz tu i takvu dramu covestva svakako stvarno i realno prosao.

 

Ovako nas Oci uce...