Šta utiče na povećanje lošeg holesterola?

[Тавита]

  Ukoliko u organizmu nivo holesterola u krvi nije uravnotežen, to može biti uzrok nastanka nekih bolesti srca i krvnih sudova.

Nije povoljno za organizam da nivo HDL (takozvanog dobrog holesterola) bude niži od nivoa LDL-a (takozvanog lošeg holesterola).

Šta ne treba raditi?

Na nivo holesterola negativno utiču: pušenje, alkoholizam, fizička neaktivnost, neredovna ishrana, prevelika napetost, prekomena težina, previše izlaganja hladnoći, infekcije, stres, psihofizički zamor, hronični umor, hormonski poremećaji...

Šta ne treba jesti?

Navodimo namirnice koje utiču na povećanje nivoa takozvanog lošeg holesterola. Treba ih izbegavati u ishrani ili njihovo korišćenje treba svesti na najmanju meru:

Beli hleb, pecivo od belog brašna, lisnato testo, čips, smoki, slani štapići nisu preporučljivi, kao ni druga peciva u kojima preovladava belo brašno.

Jako, masno i začinjeno meso i mesni proizvodi možda najviše utiču na povećanje holesterola: svinjsko meso, slanina, masna govedina, iznutrice, prerađevine od svinjskog mesa (suvo meso, šunka, suva slanina, čvarci, kavurma, kobasice, salame, mesni narezak, paštete...). Lekari savetuju da treba jesti belance, a ne žumance.

Od mlečnih proizvoda treba izbegavati: punomasno mleko, ovčje kiselo mleko, slatku pavlaku, kiselu pavlaku, punomasni sir, kačkavalj, kajmak, maslac, margarin i šlag.

Od povrća ne treba jesti u većim količinama avokado, krompir i pirinač, a pogotovu ovu hranu ne treba kombinovati sa hlebom.

Svinjsku mast, loj i margarin ne treba koristiti za spremanje hrane niti kao masnoću za dodatke hrani.

Jake i slatke kolače treba izvbaciti iz jelovnika: torte, sitni kolači, tulumbe, baklave, keks, čokolade, bombone, med, šećer, sladoled, palačinke, uštipci...

Za holesterol nisu poželjni (pogotovu u većim količinama): orasi, lešnici, bademi, suvo grožđe, kandirano voće, sušeno voće, lubenica, kokosov orah, kompoti sa šećerom, slatka i džemovi sa šećerom.

Majonez kao začin ili preliv sadrži dosta žumanceta, pa se samim tim ne preporučuje za ishranu.

Alkoholna pića i sokove sa dosta šećera treba izbegavati: pivo, belo vino, sve vrste rakija (žestoka pića), likeri, koka-kola, gazirani napici, kakao, kafa sa šećerom, kokteli i slično.

Preporuka

Lečenje povišenog nivoa holesterola tipa LDL treba sprovoditi prema savetima lekara, a ovo što smo naveli može samo pomoći u lečenju.

http://www.krstarica.com/

[Hidegkuti Nándor]

За оне који воле табеларне приказе, а имају (не дај Боже) повишене триглицериде или лош холестерол (LDL):

[table] [tr][td]

ВРСТА ХРАНЕ

[/td][td]

ДОЗВОЉЕНА ХРАНА

[/td][td]

ЗАБРАЊЕНА ХРАНА

[/td][/tr] [tr][td]

млеко и млечни производи

[/td][td]

обрано млеко, јогурт, кисело млеко, кефир, посни сиреви у малим количинама

[/td][td]

пуномасно млеко, овчије млеко, павлака, шлаг, путер, кајмак, пуномасни сиреви

[/td][/tr] [tr][td]

јаја

[/td][td]

беланце

[/td][td]

жуманце

[/td][/tr] [tr][td]

хлеб, пецива, тестенина

[/td][td]

црни хлеб, ражени, хлеб од целог зрна, грахам, проја, пиринач

[/td][td]

бели хлеб, лиснато тесто са путером и јајима, грицкалице, смоки, пецива

[/td][/tr] [tr][td]

месо, риба, плодови мора

[/td][td]

плава и бела риба, ћуретина и пилетина, кувана говедина, телетина и јагњетина, дивљач, димљена шунка, пршута, пилећи нарезак, ћурећа прса

[/td][td]

масна свињетина, говедина, јагњетина, паштете, изнутрице, кобасице, саламе, чварци, сланина, месне конзерве

[/td][/tr] [tr][td]

поврће

[/td][td]

све врсте куваног поврћа, без масноће, салате, соја и производи од соје

[/td][td]

кромпир у свим облицима

[/td][/tr] [tr][td]

воће

[/td][td]

јабуке, крушке, наранџе, лимун, мандарине, дуње, јагоде, малине, купине, боровнице...

[/td][td]

грожђе, банане, смокве, урме, кандирано и сушено воће, ораси, бадеми, лешници

[/td][/tr] [tr][td]

уље и масти

[/td][td]

маслиново, сојино, кукурузно, сунцокретово уље

[/td][td]

маргарин, свињска маст, лој

[/td][/tr] [tr][td]

зачини

[/td][td]

сви зачини

[/td][td]

мајонез, кечап

[/td][/tr] [tr][td]

слаткиши

[/td][td]

слаткиши са вештачким заслађивачима, суви колачи без масти

[/td][td]

шећер, мед, мармелада, џем, торте, колачи, пудинг, сладолед, чоколада

[/td][/tr] [tr][td]

пића

[/td][td]

чај и кафа без шећера, минерална вода, придодни сокови без шећера

[/td][td]

сва алкохолна пића, сокови из тетрапака, газирани сокови, какао и чоколада

[/td][/tr] [/table]

(боје можда нису баш најсрећније...)

Извор: http://www.medikompoliklinika.com/povecani_holesterol_i_trigliceridi.php

[Jankovic_Dobra_Voda]

Podjednako vazan faktor za kardiovaskularni sistem jeste i povecanje dobrog holesterola.

Po nekim procenama trecina ljudi ima manji dobar holesterol od

preporucenog i tu je najbolje rezultate dao vitamin NIACIN, koga

opet treba uzimati samo uz kontrolu lekara.

Pozdrav u Hristu svim ucesnicima Foruma...

[marija]

Šta je holesterol?

Holesterol je normalni sastojak krvne plazme i tkiva (posebno žuči i nerava). Holesterol je nerastvorljivi lipid čiji je molekul sastavljen od sterolnog jezgra i ne sadrži ni jednu masnu kiselinu, a ima jednu OH grupu koja omogućava emulgovanje masti u vodi. Jezgro se sastoji iz 17 C atoma u prstenastom jezgru i bočnog lanca koji se sastoji iz 8 C atoma. To je najrasprostranjeniji steroid u organizmu. Prisutan je u slobodnom i vezanom obliku (esterifikovan sa masnim kiselinama, i to najčešće sa linolnom-75 %). Esterifikacija se vrši enzimom LHAT (lecitin-holesterolacil transferaza).

Kako se stvara holesterol?

Hranom ga unosimo preko životinjskih namirnica (junetina, iznutrice, jaja) i kao takav naziva se egzogeni holesterol. Prosečno se dnevno unese 500-1000 mg egzogenog holesterola. U telu se takođe sintetiše i to je endogeni holesterol koga uglavnom sintetiše jetra i crevna sluzokoža. Sintetiše se dva do tri puta više nego što se unosi hranom.

Zašto nam je potreban holesterol?

S obzirom da se može sintetisati u telu holesterol nije esencijalna supstanca, međutim ipak je važan zbog brojnih funkcija koje obavlja u organizmu:

sastavni je deo strukture membrana u svim ćelijama tela;

osnovni je sastavni deo žuči, vitamina D i hormona (adrenalina i steroidnih hormona kao i seksualnih hormona (estrogena i testosterona);

pomaže apsorpciju masnih kiselina (esterifikovani holesterol-70 %);

esterifikovan holesterol transportuje masne kiseline cirkulacijom;

štiti kožu od isparavanja (precipitira se u rožnatom delu kože);

U većim količinama holesterol se depunuje u nervnom tkivu, žutom telu i kori nadbubrega. Takođe, se nalazi u krvi i žuči. Prvi put je izolovan iz žučnog kamenca, pa odatle potiče i njegov naziv.

Šta se dešava sa holesterolom u našem organizmu?

Unet hranom, apsorbuje se preko crevne sluzokože (ileum), a zatim limfnim sistemom holesterol dolazi do Ductus Toracicusa (najveći limfni sud) do venske krvi. Holesterol koji je unet hranom obično je vezan za masne kiseline (esterifikovan holesterol) i masne kiseline se moraju odstraniti pre apsorpcije enzimima u tankom crevu. Ne apsorbuje se sav holestreol unet hranom. To varira od osobe do osobe i kreće se od 25-75 % (55 % prosek). Emulguje se u tankom crevu pod dejstvom žučnih soli na micele. Isto se dešava i sa trigliceridima (glicerolom i masnim kiselinama). Trigliceridi i holesterol estri nisu rastvorljivi u vodi, oni se vezuju za fosfolipide i proteine i stvaraju lipoproteine (koji su rastvorljivi u vodi). Oni se sintetišu ne samo u ćelijama creva, već i u jetri. Lipoproteini se razlikuju po tome koliko sadrže triglicerida, holesterola, fosfolipida i proteina, kao i po tipu proteina.

Back to top

Čuli ste za HDL i LDL (šta je "dobar", a šta "loš" holesterol?)

LDL holesterol se još naziva i "loš holesterol" jer on prenosi 75 % masti (50 % holesterola) krvi i glavni je nosac holesterola. HDL holesterol, koji se još naziva "dobar holesterol" sadrži 50 % proteina i samo 20 % holesterola. LDL nosi holesterol u krvne sudove, izazivajući stvaranje ateromatoznog plaka i razvoj srčanih oboljenja. Suprotno tome HDL uklanja holesterol iz krvnih sudova i nosi ga prema jetri gde se on putem žuči izbacuje iz organizma. Znači da HDL prenosi "loš holesterol iz cirkulacije u jetru, i time čisti krv od lošeg holesterola i sprečava pojavu ateroskleroze.

HDL holesterol osoba može voljno da poveća:

prestankom pušenja

upražnjavanjem fizičke aktivnosti

Na vrednosti HDL-a utiče pol (žene ga imaju više jer estrogen utiče na njegovo povećano stvaranje) i način ishrane.

Smatra se da male količine alkohola utiču na povisenje HDL-a, ali obzirom na druge štetne posledice alkohola bolje je upražnjavti zdravu ishranu i fizičku aktivnost.

[marija]

Šta su hilomikroni?

Put holesterola u organizmu završava se hilomikronima. To su najveće čestice lipoproteina (750-1200 Angstrema) i oni prenose egzogene lipide (naročito trigliceride) iz creva u druge organe, zaobilazeći jetru.

Hilomikroni sadrže najviše triglicerida, zatim fosfolipida, holesterola, a najmanje proteina. Oni odlaze u limfne sudove, D. toracicus, a odatle u krv. Na tom putu hilomikroni odaju trigliceride mišićima i masnim ćelijama. Hilomikroni se kratko zadržavaju u cirkulaciji, svega nekoliko časova posle jela (šest sati). Brzo se uklanjaju iz plazme jer dolaze u dodir sa lipoproteinskom lipazom. To je enzim čije lučenje omogućava insulin i glukoza, a aktivira ga heparin.

Apsorpcija holesterola iz hrane je u crevima brža nego od uklanjanja holesterola iz krvi, zbog čega nije preporučljivo jesti masnu hranu 6-12 sati pre vađenja krvi. Pod dejstvom lipoproteinske lipaze (LP) hilomikron gubi masne kiseline koje se oslobađaju u perifernu cirkulaciju, gde se koriste kao izvor energije i sintezu drugih lipida. Ostatak hilomikrona (hilomikron koji je izgubio deo lipida na svom putu-remnans) odlazi u jetru. U slučaju nedostatka lipoproteinske lipaze nastaje hilomikronemija. U jetri se od ostataka hilomikrona sintetiše endogeni holesterol, tj. lipoproteini koji se po gustini dele na: HDL (High Density Lipoprotein), LDL (Low Density Lipoprotein) i VLDL (Very Low Density Lipoprotein).

Šta biva sa viškom holesterola?

Holesterolske čestice (LDL cestice) delimično odstranjuju hepatociti, ali glavnu ulogu imaju LDL receptori smešteni na površini ćelije. LDL čestica biva uvučena do lipozoma ćelije, a receptor se odvaja i kreće prema membrani da preuzme nove LDL čestice. LDL čestica po odvajanju od receptora nastavlja kretanje dublje u ćeliju i Apo protein se razgrađuje na aminokiseline, a estri holesterola se hidrolizuju, oslobađa se holesterol koji služi:

za izgradnju ćelijske membrane;

reesterifikuje se;

skladišti se u ćeliji;

napusta ćeliju (u hepatocitima za sintezu žuči);

Količina holesterola koja će se naći u ćeliji određena je brojem LDL receptora što se odvija na principu negativne povratne sprege. Povećana količina holesterola u ćeliji sprečava sintezu LDL receptora, a smanjena količina holesterola u ćeliji nastaje inhibicijom stvaranja LDL receptora. Prema tome LDL receptori su odgovorni za odstranjivanje LDL holesterola iz plazme, a broj LDL receptora je ključ za regulaciju LDL holesterola u plazmi.

Brown i Goldstain su 1986. godine dobili Nobelovu nagradu za otkriće lipoproteinskih receptora na membrani jetrinih ćelija koji odstranjuju holesterol iz cirkulacije i inhibišu sintezu holesterola u jetri. Takođe su otkrili da ako neka osoba ima manje receptora nego što je uobičajeno ili su oni manje osetljivi, nivo holesterola u krvi se povećava. Smatra se da je broj ovih receptora nasledan. Prema tumačenju ovih naučnika nivo holesterola u ćeliji reguliše se pomoću tri mehanizma:

inhibiše stvaranje enzima (hidroksimetilglutaril koenzimA reduktaze) za stvaranje endogenog holesterola;

stimuliše enzim (acilholesterolaciltransferaza) i tako nastaju holesterolski estri;

holesterol u ćeliji pokreće feet back mehanizam tako da ćelija prestaje da stvara nove receptore i time se prekida ulaz egzogenog holesterola u ćeliji;

Drugi istraživači smatraju da odstranjivanje holesterola iz cirkulacije zavisi da li receptori prepoznaju lipoproteine što zavisi od specifičnog proteina koji nose.

LDL čestice se uklanjaju iz cirkulacije:

autoregulacijom (80 %), tj. na osnovu tri gore pobrojana mehanizma. To se odvija najčešće u ćelijama jetre, nadbubrega, gonada, tj. organa koji se aktivno dele i imaju izuzetno velike potrebe u holesterolu, a ujedno i najveći broj receptora na svojim membranama;

Alternativni put "Skavenger" puta ili tkz. receptora čistača. Ćelije koje koriste ovakav način uzimanja holesterola nisu zaštićene od njegovog prekomernog nagomilavanja (glatke mišićne ćelije, endotelne ćelije i makrofagi), a to su ćelije koje imaju značajnu ulogu u aterogenezi;

    Opasnost od nagomilavanja holesterola u ćelijama postoji u situacijama kada ne postoje receptori, kao što je slučaj u porodičnoj hiperholesteronemiji ili kada je ishrana bogata mastima i holesterolom.

Šta utiče na povećanje holesterola u krvi?

Faktori koji utiču na koncentraciju holesterola u plazmi:

Preteran unos holesterola u dnevnim obrocima

Povećan unos zasićenih masnih kiselina u dnevnom obroku (masne kiseline se deponuju u jetri i stvara se više acetil-koenzima A koji je, kao što smo rekli, glavni faktor za sinetezu holesterola

Nezasićene masne kiseline neznatno smanjuju koncentraciju holesterola;

Nedostatak tiroksina povećava koncentraciju holesterola (hiperholesterolemija kod hipotireoze);

Estrogen smanjuje, a androgeni povećavaju nivo holesterola u krvi;

Prevencija holesteronemije

Prestanak pušenja

Adekvatna ishrana

Fizička aktivnost

Lekovi

Vitamini

Umereno uzimanje alkohola

Adekvatna ishrana

Smanjiti ukupni energetski unos

Masti ograničiti na 30 % ili manje od ukupnog kalorijskog unosa (50-67 g masti dnevno u dijeti od 1500-2000 kCal)

Zasićene masne kiseline treba da čine 8-10 % u odnosu na ukupnu količinu masti (15-23 g)

Polinezasićene masne kiseline treba unositi 10 % (15-23 g)

15 % mononezasićenih masnih kiselina (15-33 g)

holesterol smanjiti na manje od 300 mg dnevno

2.4 g soli dnevno

ugljeni hidrati (kompleksni) treba da budu zastupljeni 55-60 % ukupne energetske vrednosti

antioksidansi (beta karotin, vitamini C i E)

povećati unos dijetnih vlakana

umerene doze alkohola (120 g vina, 360 g piva ili 25 g viskija)

Danas se zna da ukoliko se želi sniziti vrednost holesterola u krvi manje je značajno smanjenje holesterola u hrani, dok je daleko važnije smanjiti ukupan kalorijski unos, a posebno unos zasićenih masnih kiselina (stearinska i palmitinska). Ranije se smatralo da izbegavanje jaja, naročito žumanca (jedno jaje 275 mg holesterola) može doprineti smanjenju ukupnog holesterola. S obzirom da znamo da se holesterol unet hranom (egzogeni) ne iskorišćava u potpunosti, kao i da dugotrajan nedostatak hranljivih materija iz žumanceta dovodi do makularne degeneracije i remeti funkciju vida preporuke od jednog do tri jaja nedeljno povećane su na 3-4 jaja.

Količina holesterola u 100 g namirnice

Džigerica pileća  500  mg

Džigerica teleća 370 mg

Jaje (tvrdo kuvano) 274 mg

Džigerica svinjska 260 mg

Morski rakovi 195 mg

Svinjsko meso 121 mg

Hamburger 120 mg

Sir Gauda 114 mg

Slatka pavlaka 111 mg

Krem sir 110 mg

Sir Cheddar 105 mg

Majonez 105 mg

Goveđi odrezak 101 mg

Viršle (pileće meso) 100 mg

Slanina 93 mg

Piletina (batak) 91 mg

Piletina (belo meso) 69 mg

Školjke 67 mg

Kisela pavlaka (20 %) 66 mg

Sardine 61 mg

Piškote 60 mg

Pašteta, svinjska 50 mg

Sladoled 44 mg

Tunjevina 31 mg

Mleko 3.3 % mm 14 mg

Jogurt 13 mg