Вјера чвршћа од камена

[Тавита]

Нигде у свету на тако малом простору нема толико цркава. Све су подигнуте у средњем веку и све су од црвеног вулканског туфа. И све их је, по предању, подигао краљ Који Једе Мед

Високо у планинама Ласта, на 2.630 метара надморске висине, налази се тиха, изолована варош - Лалибела. Петнаестак хиљада житеља, претежно припадника Амхара народа, као да живе животом засталим пре неколико векова. Насеље је донедавно било без струје, апотеке и банке. Бензинске пумпе још нема, најближа је удаљена око педесет километара. Истина, осим комбија и малих туристичких аутобуса саобраћаја готово нема, ако не рачунамо магареће запреге.

Упркос свему наведеном, Лалибела је сигурно највећа културна и туристичка атракција Етиопије и то због фантастичних, у камену клесаних средњовековних цркава. Оне нису клесане у стенама, већ из њих, потпуно слободне у простору, њихова израда је прекрасна у својој једноставности и нигде на свету их нема толико много на тако малом простору. Ту се окупљају и ходочасте етиопски хришћани, а у полумрачним пролазима и околним тунелима, готово на сваком кораку, могу да се виде свештеници у широким мантијама дубоко утонули у молитве. Из крипти и капела скривених дубоко у стенама чују се појања, а није реткост срести пустињаке који још увек живе у многим пећинама комплекса. Посетилац се на овом месту враћа у један давно заборављени свет, дубоко утонуо у средњовековни сан.

[Тавита]

Помоћ с неба

Црква светог Ђорђа снимљена одозго

Предање каже да су све цркве подигнуте за четрдесет година владавине краља Гебре Мескел Лалибеле (1189-1229). Владар је желео да, далеко од арапских освајача, подигне нови Јерусалим, јер је две године раније, 1187, Свети град пао у исламске руке. Цркве су, међутим, по стилу градње толико различите да је тешко поверовати у ту причу.

Међу научницима постоје различита мишљења о њиховом настанку. Једни, на челу са Дејвидом Брекстоном, тврде да је градња настављена после Лалибелине смрти, све до средине 14. века, а други, које предводи Дејвид Филипсон, верују да су поједини објекти изграђени чак и до петсто година раније као фортификације и палате, па су за Лалибелиног времена придружени комплексу. Како год било, извесно је да у изградњи десетак монументалних цркава у самом граду није учествовала „бела памет”, европски зидари, темпларски витезови нити било ко други изван великог краљевства на „рогу” Африке. Био је то врхунац вековног искуства и традиције градње наслеђен из Аксума, древне престонице Етиопије.

[Тавита]

Испред манастира Накуте Лаб

 

Научницима недостају одговори на многа питања, као што су, рецимо, каквим оруђима је камен обрађиван, колико радника је учествовало у радовима, којим редом су цркве настајале?

Претпоставља се да је метод рада био следећи: прво би била исцртана површина стене према мерама и облику будуће грађевине, затим су се, по нацрту, са свих страна копали ровови, све дубље и дубље, док се не би добила жељена величина здања. Потом би се црква „дубила”, обрађивала и украшавала изнутра. Радници су, клешући цркве, обликовали моћне стубове који су носили тежину таваница и аркада и подупирали бочне зидове. Релативно мек и погодан за обраду, црвени вулкански туф, материјал из којег су цркве клесане, донекле им је олакшавао посао.

[Тавита]

Како је побеснео свети Ђорђе

Занимљива прича каже да је Лалибелу у младости отровао љубоморни старији брат Хабрај. Онда су анђели узели принца и следећа три дана Лалибела је боравио у рају. Тамо му је сам Господ објаснио како да изгради црквени комплекс, дао му прецизна упутства и планове, обећавши помоћ са неба. Када је Лалибела постао владар, окупио је најбоље мајсторе и уметнике краљевства и започео радове. Преко дана вредно су радили земаљски мајстори, а током ноћи дограђивала их небеска братија. Тако су, тврди прича, цркве расле невероватном брзином.

У самом граду Лалибела постоје две групе цркава, северна и источна.

Двоспратна кућа од камена и блата

 

Бет Медхане Алем - црква Светог Спаса - највећа је монолитна црква на свету, основе 33,5 Ш 23,5 м. Због своје монументалности подсећа више на грчки храм него на хришћанску богомољу. Има чак 36 спољних и исто толико унутрашњих масивних носећих стубова. У северној групи цркава су: и Бет Марјам, најлепше украшена и вероватно прва уздигнута, Бет Мескел, Бет Микаел и Бет Голгота, цркве близнакиње уз чији је западни зид, у дубоком рову, такозвана Адамова гробница. Црква Бет Гијоргис мало је удаљена од северног комплекса. Због перфектног облика грчког крста она је сигурно највише фотографисано здање.

Остало је записано да се Лалибели, који је био при крају свог невероватног градитељског подухвата, изненада у сну јавио свети Ђорђе. Заштитник Етиопије, у сјајном оклопу, киптео је од беса јер ниједна камена црква није била посвећена њему. Краљ је тада обећао да ће се искупити и најлепшу цркву подићи њему у славу. Тако је и било. Свештеници цркве светог Ђорђа и данас воле да показују удубљења које је моћним копитама у стену утиснуо ждребац светог ратника.

Источној групи цркава припадају Бет Емануел, Бет Меркориос, Бет Аба Либанос и Бет Габријел-Рафаел. У овом комплексу постоји мрачни тунел за који ходочасници тврде да је пролаз од пакла, кроз чистилиште, у рај. Ко њиме прође, кажу, биће му отворене рајске двери. Благо нама који смо прошли...

http://www.ilustrovana.com/tekst.php?broj=2568&tekst=02