Откривене целебне мошти митрополита Леонтија

[Искушеник]

Откривене целебне мошти митрополита Леонтија

Два дана пред упокојење Његове Светости патријарха Павла, Господ је пројавио целебне мошти блаженопочившег Митрополита захумско-херцеговачког и народног мученика Леонтија Радуловића, рођеног 1835., у Туљима, Попово поље /суседно село Мркоњићима, родном селу Св. Василија/, а упокојеног пре 1888., у Мостару.

Фотографија очуваних  моштију и одежди, после 121 године,  објављена је, као узгредна о "обављеној есхумацији", без посебног текста и коментара, на сајту епархије http://eparhija-zahumskohercegovacka.com/galerije/mostar_121109/album/, уз вест о грађевинским радовима на рушевини мученичке Саборне цркве!?

Слика 2

Слика 3

Митрополит Леонтије је први Србин херцеговачки митрополит, после укидања Пећке патријаршије. Упокојио се после свега шест месеци од устоличења, измучен  у турским и аустријским тамницама. Био је веома омиљен па је и сахрањен у дивној мермерној гробници, у средишту, некада, велелепне, а сада мученичке мостарске саборне цркве, коју су латини уништили 1992., на дан Силаска Светог Духа на апопстоле, храмовне славе.  На гробници је био натпис:

„Стопама мученика за вјеру и слободу

Ступаше храбром душом прегорев земна блага

Спасење и блаженство искаше Српском роду

Голготу за се прими, она му бјеше драга.

Патничком праху спомен, а вјечност својој души

Сљедбеник Спаса стече и ово хладно стијење

Строшиће љуто вријеме, ал' Српство док устраје

Његово име свијетло славиће Васкрсење

БЛАГОДАРНА ХЕРЦЕГОВИНА“

Патријархово упокојење и пројављивања очуваних моштију Митрополита Леонтија,требају бити схваћено посебно упозорење свим Србима, а посебно владикама и свештеницима.

Радован Милић

извор : http://www.borbazaveru.org/content/view/1655/1/

[sasluzitelj]

rano je donositi sud o tome treba dobro i jasno ispitati sve detalje

[Guest ага пије млеко]

У темељима Саборне цркве Свете тројице која је порушена 1992. године у Мостару, а чија је обнова почела ове јесени, откривени остаци владике херцеговачко-захумског Леонтија Радуловића

Мостарски парох Радивоје Круљ на гробу владике (Фото С. Бјелица)

Мостар – Нисмо могли имати већи благослов од овога на почетку радова на обнови Саборне цркве – каже мостарски парох Радивоје Круљ за „Политику” на почетку приче о проналаску моштију владике херцеговачко-захумског Леонтија Радуловића у темељима Саборне цркве Свете тројице која је порушена 1992. године, а чија је обнова почела ове јесени.

У октобру су почели први радови на обнови цркве. Како је црква потпуно уништена, морало се почети од темеља. Стога је свештенство са владиком захумско-херцеговачким Григоријем на челу одлучило пренети кости митрополита Леонтија који је био сахрањен у овој цркви 1888. у Стару цркву док се саборна не обнови.

Два мостарска свештеника Радивоје Круљ и Данило Боро са неколико верника донели су сандучић у који ће похранити кости владике. Међутим, приликом откопавања дочекало их је изненађење. У гробу су нашли нетрулежне мошти и одећу иако је гроб порушен заједно с црквом и тако 17 година био изложен временским приликама па је у њега ушла и вода.

Наишавши на несвакидашњи призор свештеници и остали присутни били су јако изненађени.

„Тела светитеља, којима и Радуловић припада, ван закона природе, не распадају се, а уз то приликом ископавања се не осећа непријатан мирис. То се догодило и сада, а одећа је остала готово нетакнута. Молићемо се Богу да пројави њега као светитеља”, каже свештеник Круљ. Прича како је много симболике везано за Саборну цркву и митрополита Леонтија који је испод владичанског престола сахрањен у знак захвалности за његова дела за православни живаљ у Херцеговини у то време. „И владика Леонтије у своје време градио је ову цркву, руководио радовима на њој и буквално уградио себе у њу. То што смо наишли на његове мошти велики је знак љубави божје и благослова божјег. Владика Леонтије је пример како треба да се жртвујемо. Нетрулежност тела његовог и светишество његово је попут нетрулежности овог храма и Срба у Мостару”, каже свештеник Круљ. Он истиче да је ово својеврстан подстрек за обнову храма и духовну обнову Срба у Мостару.

Митрополит Леонтије био је на овим просторима први српски владика након Грка који су после гашења Пећке патријаршије управљале православном црквом на овом подручју. Пре тога је као монах и свештеник, због свог деловања, два пута био у ропству– прво турском, а затим аустроугарском. На владичанском трону био је мање од годину дана, јер је изненада умро, највероватније од сушице, али су његова дела и заслуге биле велике за херцеговачки крај.

И умировљени владика захумско-херцеговачки Атанасије служећи у Мостару помен за владику Леонтија рекао је да се ради о несвакидашњем догађају:

„Намучени страдалник владика Леонтије Радуловић из Туља из Поповог поља пострадао је за живота, али је сведочио славу Господњу и ево Господ прославља га данас након 122 године. Узидан је у темеље храма и ево опет ће то бити”.

Вест о проналаску мошти одјекнула је у православној Херцеговини, а народ већ верује да је речо свецу.Мошти владике Леонтија пренесене су Стару цркву која се налази у непосредној близини рушевина Саборне цркве. Од тада, кажу многи верници који долазе да се поклонемоштима, црква мирише посебним мирисом. Мирише, кажу, на светитеља.

http://www.politika.rs/rubrike/exyu/Obnavljajuci-crkvu-nashli-moshti-vladike.sr.html

[Тавита]

У петак, 13.новембра 2009.године извршена је есхумација првог српског митрополита послије грчких владика на катедри Захумско – Херцеговачке Епархије Митрополита Леонтија Радуловића (1835-1888) из гробнице која је уништена приликом рушења храма.

Мостар. Два дана пред блажену кончину нашег патријарха Павла, Господ је нама показао нетрулежне мошти сведока Христовог и исповедника за Првославну веру, Митрополита захумско-херцеговачког Леонтија (Радуловића). Овај дивни мартириос (сведок) Православне вере је рођеног 1835., у Туљима, Попово поље , а упокојио се 1888. у Мостару, после свега шест месеци службовања Цркви. Био је прогањан и мучен по аустријским и турским тамницама. Званично саопштење епархије не даје посебну пажњу овом изузтеном догађају, осим што говори о рутинском преносу земних остатака и привременој сахрани  у Старој цркви Рођења Пресвете Богородицем док се не обнови порушен Саборни храм. Чудно је да сама вест о "обнови храма"  потискује у други план ово непланирано откривање моштију.

Митрополит Леонтије је први Србин херцеговачки митрополит, после грчких владика на катедри захумско-херцеговачке Епископије. Био је веома омиљен архијереј па је херцеговачка паства решила да га сахрани у лепој мермерној гробници, у средишту Саборне цркве, коју су латини 1992 г. хладнокрвно минирали, и то  осмишљино на сам дан храмовне славе Силаска Светог Духа на апсотоле.

Молитвено се надамо да ће црквене власти утврдити комисију за изучавање чињеница за могућу канонизацију овог  исповедника за Православну веру.

Паства свог вољеног блаженопочившег и измученог Митрополита нама је оставила дивно сведочанство о њему које је устину «тропарско благодарење» :

„Стопама мученика за вјеру и слободу

Ступаше храбром душом прегорев земна блага

Спасење и блаженство искаше Српском роду

Голготу за се прими, она му бјеше драга.

Патничком праху спомен, а вјечност својој души

Сљедбеник Спаса стече и ово хладно стијење

Строшиће љуто вријеме, ал' Српство док устраје

Његово име свијетло славиће Васкрсење»

http://www.svetosavlje.org/vesti.php?action=fullnews&showcomments=1&id=874