Danas je Svetski dan borbe protiv dijabetesa

[Jankovic_Dobra_Voda]

Značaj edukacije i prevencije u borbi protiv dijabetesa   

Oko nas 

subota, 14 novembar 2009 11:43 

BEOGRAD  –  Svetski dan borbe protiv dijabetesa, koji se obeležava danas, ove godine je posvećen edukaciji i prevenciji vezanim za tu opasnu bolest, uz slogan "Shvatite dijabetes i uzmite ga pod kontrolu". Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), u svetu danas ima više od 250 miliona dijabetičara, prenele su agencije. Ukoliko nikakva mera ne bude preduzeta, njihov broj će se, kako predvidjaju stručnjaci, više nego udvostručiti u 2030. godini.

Oko 80 odsto smrtnih slučajeva koji se pripisuju dijabetesu registruju se u zemljama sa slabim i osrednjim primanjima. U Srbiji od te bolesti prema statističkim podacima boluje najmanje 500.000 ljudi, odnosno 6,7 odsto stanovništva. Prema poslednjim podacima Registra za dijabetes Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", objavljenim na sajtu www.menjamodijabetes.rs, od te bolesti godišnje u Srbiji umire oko 2.500 osoba. Od dijabetesa tipa jedan godišnje oboli oko 150 devojčica i dečaka uzrasta do 14 godina, a broj obolelih od dijabetesa tipa dva je mnogostruko veći.

Svetski dan borbe protiv dijabetesa obeležava se na dan rodjenja kanadskog lekara Frederika Bantinga (Frederick) koji je, zajedno sa svojim studentom-saradnikom Čarlsom Brestom (Charles Brest), odigrao glavnu ulogu u otkrivanju insulina 1922. godine.

Ove godine počinje i petogodišnja kampanja posvećena povećanju broja programa koji se odnose na edukaciju i prevenciju vezanih za dijabetes. (Tanjug/Beta)

[сербон]

Прилог је мало опширнији па га не стављам у тело поруке, али је свакако поучан и предлажем да га погледају сви који имају "додира са дијабетесом"

1

Dijabetes – Smrtonosna Prevara

Pohlepna i nepoštena nauka promoviše unosnu epidemiju dijabetesa svjetskih

razmjera koju poštenje i istinska nauka mogu brzo zaustaviti uspostavljanjem

prirodnog mehanizma za kontrolu nivoa šećera u krvi.

Izvod iz magazina Nexus, Volume 11, Number 4 (Jun-Juli 2004)

PO Box 30, Mapleton Qld 4560 Australia. [email protected]

Telefon: +61 (0)7 5442 9280; Fax: +61 (0)7 5442 9381

Vebsajt: www.nexusmagazine.com

Prevod: B.P.

Autor teksta: Thomas Smith

PO Box 7685

Loveland, CO 80537 USA

Email: [email protected]

Vebsajt: http://www.Healingmatters.com

Uvod

Ukoliko ste dijabetičar i živite u Americi, sve su prilike da vam vaš doktor nikada

neće reći da je većina slučajeva dijabetesa izlječiva. U stvari, ako u njegovoj blizini

samo pomenete riječ “izlječenje”, sve su prilike da će se on naljutiti ili će postati

iracionalan. Njegovo obrazovanje, koje je stekao na nekom medicinskom fakultetu,

dozvoljava mu samo da upotrebljava riječ "tretman". Za njega, riječ “izlječenje” ne

postoji. Dijabetes, u ovom svom sadašnjem epidemičnom obliku, je izlječiva bolest i

bio je izlječiv tokom nekih 40 godina. Prema poslednjim podacima iz SAD, u 2001.g.,

od simptoma ove bolesti umrlo je 934550 Amerikanaca.(1)

Vaš doktor vam takoñe neće reći da su se moždani udar, oba oblika, ishemični i

hemoragični, srčane smetnje usljed neuropatije, kao i smetnje u cirkulaciji kod krvnih

sudova srca, gojaznost, arterioskleroza, povišen krvni pritisak, povišen holesterol,

povišeni trigliceridi, impotencija, oštećenja mrežnjaće oka, otkazivanje bubrega,

poremećaji u radu jetre, ciste na jajnicima, povišen šećer u krvi, kandidijaza,

poremećaj metabolizma karbo-hidrata, sporo iscjelenje rana, poremećaji u

metabolizmu masti, periferalna neuropatija, kao i mnogi drugi današnji zdravstveni

poremećaji epidemijskih razmjera, nekada svrstavali u kategoriju simptoma

dijabetesa.

Ukoliko obolite od dijabetesa i zavisite od tretmana tzv. ortodoksne ili klasične

medicine, prije ili kasnije doći će do rapidnog pogoršanja jednog ili više simptoma

ove bolesti. Danas je postala uobičajena praksa da se ovi simptomi tretiraju kao

posebne, nezavisne bolesti, te se oni zasebno i tretiraju od strane doktora

specijalista.

Tačno je to da neki od ovih simptoma mogu ponekad da potiću od drugih uzroka;

meñutim, takoñe je tačno da je ova činjenica korištena kako bi se zamaskirala

izvorna uloga dijabetesa i da bi se opravdale nedjelotvorne terapije tih simptoma.

Epidemični oblik dijabetesa, tipa II, je izlječiv. Dok stignete do kraja ovog članka, vi

ćete to saznati. Saznaćete i zašto se dijabetes rutinski ne liječi, kao i to kako se on

može izlječiti. Možda ćete se i naljutiti kad vidite šta šačica pohlepnih ljudi

(Ово је само прва страна тог документа, који никако не могу да окачим као прилог поруке иако је

мали фајл 112Кб у пдф формату.

ако буде интересовања подићи ћу га негде на 4share, a можда сам га отуд и скинуо)

[Jankovic_Dobra_Voda]

Stavi negde, daj link, nastavak, bilo sta - ovo sto si naveo

do sada je megainteresantno... 0212_rolleyes

[сербон]

надам се да је успело

http://www.4shared.com/account/file/152218680/65a9fdf0/-__online.html?sId=YU49T9CmCYpXGwKR

[сербон]

ипак ћу поделити на неколико порука

Дијабетес Индустрија

Данашња индустрија дијабетеса је једна масивна заједница која је непрестано расла, корак по корак, све од свог дубиозног настанка почетком XX вијека. У последњих 80 година она је остварила огроман успјех у заташкавању гласова оних који покушавају да укажу на ову велику превару у модерној терапији дијабетеса. Она се већ претворила у религију а као и свака религија, она увелико зависи од вијерникове вјере. Она је толико постала успјешна да се граничи са бласфемијом уколико се каже да је, у већини случајева, љубазни свећеник са стетоскопом који проминентно виси с његовог врата, ништа друго до један шарлатан и преварант. У већини случајева, он никада није изљечио ни један једини случај дијабетеса у цијелој својој медицинској каријери.

Финансијски и политички утицај ове медицинске заједнице је скоро потпуно потчинио себи

оргиналну намјену наших регулаторних агенција. Они рутински одобравају смртоносне и неефикасне лијекове који су недовољно тестирани. Бивши начелник ФДА (Амерички Завод за Заштиту Здравља, прим. прев.), Др Херберт Леy, у свом свједочењу пред Сенатом САД, је рекао: "Људи мисле да их ФДА штити. То није тачно. Оно што ФДА ради и оно што људи мисле да ФДА ради, различито је као дан и ноћ."(2)

Финансијски и политички утицај ове медицинске заједнице доминира нашом цијелом индустријом здравственог осигурања. Иако се то почиње да мијења, у Америци је још увијек тешко наћи здравствено осигурање за послодавце, које покрива алтернативне медицинске третмане. Ортодоксна медицина је стандардна у свим америчким државама. Алтернативна медицина није. На примјер, у 11 држава постоји само 1400 регистрованих натуропата у односу на 3.4 милиона регистрованих практиканата класичне медицине у 50 држава.(3) Генерално речено, само дозвољени третмани од стране регистрованих, кредибилних практиканата могу да подлијежу осигурању. Као посљедица тога, ствара се једна посебна врста новца која циркулише само у оквиру класичне медицинске и фармацеутске индустрије. Ни једна друга индустрија у свијету није у стању да утиче да обезбједи такву политику убјенивања људи да они прихвате да плаћају толики дио своје плате у облику који им не дозвољава да троше те паре на онај начин који они сматрају одговарајућим.

Финансијски и политички утицај ове медицинске заједнице потпуно контролише буквано сваку публикацију на тему дијабетеса у овој држави. Многе публикације на тему дијабетеса су финансијски потпомогнуте рекламама за средства за љечење дијабетеса. Ни један едитор неће дозволити да се у његовом магазину објави истина. То је и разлог зашто дијабетичари плаћају само једну трећину или једну четвртину цијене штампања магазина на којег се ослањају за добијање тачних информација. Остатак је надомјештен од стране ‘произвонаћа дијабетеса’ који имају велики комерцијални интерес да спријеће дијабетичаре у изљечењу своје болести. Уколико тражите магазин који говори истину о дијабетесу, прво погледајте да ли је пун реклама за промоцију средстава за терапију дијабетеса.

Такође, постоје и разна друштва која скупљају донације за истраживање лијекова против разних болести. Сваке године они нас увјеравају како се одренени лијек налази одмах ту, иза угла - само нам пошаљите још пара! Неке од тих организација су јасно имплициране у томе да својим савјетима управо промовишу развој и напредак 3 дијабетеса код својих вијерних поборника. На примјер, они су жестоко заговарали врсте исхране,(4) које су се потврдиле као безвриједне,—као што је то могао да види свако ко их се придржавао. Они су исмијавали кориштење гликемичних таблета које могу прилично помоћи дијабетичарима. Они су промовисали маргарин као здрав за срце, дуго након што се сазнало да маргарин узрокује дијабетес и доприноси слабости срца.(5)

Уколико се људи икада пробуде и прихвате третман за дијабетес који се скрива већ 40 година, ова друштва ће се убрзо након тога распасти. Међутим, све до тада они ће увелико да зависе од наше подршке. Већ 40 година медицинска истраживања нам све јасније показују да је дијабетес једно дегенеративно обољење које је директно проузроковано од стране прехрамбених прераневина које су орјентисане ка стварању профита умјесто здравља. Иако се ове информације могу прилично лако наћи у гомилама литературе на тему медицинских истраживања, оне нам у пракси не стоје на располагању. У сваком случају, те информације нису доступне ни на медицинским факултетима гдје се обучавају наши доктори-продаваћи. Од средстава која узрокују нашу данашњу епидемију дијабетеса веома су проминентни - преранене масти и уља - који се данас продају у супермаркетима.

Први корак у лијечењу дијабетеса је престанак вјеровања у лаж да је дијабетес

неизљечив.

[сербон]

Историја Дијабетеса

У 1922.г. три канадска нобеловца, Бантинг, Бест и Мацлеод, спасили су живот једној

четрнаестогодишњој дјевојчици у Главној Болници у Торонту, уз помоћ инјекције

инсулина.(6) Компанија Ели Лиллy је добила дозволу за производњу новог чудесног

лијека док се медицинска заједница купала у слави добро обављеног посла.

Негдје око 1933.г. појавиле су се гласине о једној новој и опакој врсти дијабетеса. Та

вијест је била презентирана од стране Јослyна, Дублина и Маркса, и објављена у

Америчком Журналу Медицинских Наука. У том раду под називом, "Проучавања

Диабетеса Меллитуса",(7) дискутовало се о појави епидемије једне нове болести која је

била веома слична дијабетесу из раних 20-тих година, с тим што ова болест није

реаговала на онај чудесни инсулин. Што је још горе, неки пацијенти су умирали након

терапије инсулином.

Та нова болест постала је позната као "инсулин-резистентни дијабетес" јер се одликовала

повећаним нивоом шећера у крви, као код дијабетеса, али није било позитивне реакције

на терапију инсулином. Многи доктори су имали прилично много успјеха у лијечењу ове

болести уз помоћ регулисања исхране. Измену 1930 и 1940.г. много тога је већ било

откривено о вези измену хране и дијабетеса.

Дијабетес, који је међу америчким становништвом био заступљен са 0.0028% по

глави, почетком тог вијека, до 1933.г. је скочио за 1000% и постао болест с којом су

се многи доктори почели да сусрећу.( 8.) Та болест је под разним именима до 1990.

године захватила више од половине америчке популације и онеспособила скоро 20%

становништва.(9)

У 1950.г. медицинска заједница се оспособила за одренивање нивоа инсулина у крви.

Те анализе су убрзо показале да ова болест није била класични дијабетес; за њу је био

карактеристичан нормалан или повишен ниво инсулина у крви. Проблем је био у томе што је

инсулин био недјелотворан; он није снижавао ниво шећера у крви. Менутим, с обзиром да

је ова билест била позната током прошлих 20 година као дијабетес, она је сада

названа дијабетес тип-2. То је било из разлога да би се она разликовала од ранијег типа

дијабетеса (тип 1), изазваног усљед поремећене производње инсулина од стране

панкреаса.

Да су открића на пољу људске исхране задржана и била јавно доступна бар до неких

60-тих година, дијабетес би сигурно био сматран једном излечивом болешћу, а не

само подложна терапији. Умјесто тога, у 1950.г. отпочела је потрага за другим

чудесним препаратом којим ће се третирати проблем дијабетеса типа 2.

[сербон]

Лијечење VS Третман

Тај нови, чудесни медицински препарат требао је да буде дјелотворан, као инсулин,

ублажавајући непожељне симптоме ове болести, али не и дјелотворан у смислу

отклањања њиховог узрока тј. изљечења те болести. Тако би га пацијент морао

користити све до краја свог живота. Он би таконе морао да испуњава услове за

патентирање тј. не би се смјело радити ни о каквој природној супстанци јер се оне као

такве не могу патентирати. Као инсулин, он је требао да буде и веома профитабилан.

Обавезне владине регулације би биле потребне како би се стимулисали доктори да

прописују тај препарат. Експерименти који су потребни да се обаве како би се добиле

владине дозволе, биће веома скупи, како би се спријечила појава других неодобрених

препарата, као и конкуренција.

Такво је поријекло класичног медицинског протокола “третирања симптома”.

Понашајући се тако, фармацеутске компаније и доктори могу веома добро

просперирати у том бизнису, а пацијенти се при свему томе не лијече, него им се само

привремено контролишу, односно ублажавају посљедице те болести.

И не само то, природни препарати који су у стању да стварно изљече ово обољење,

морају се потиснути, односно, избацити из употребе и заташкати. Што су они дјелотворнији

утолико више напора ће бити уложено у њихово елиминисање док ће њихови пропоненти и

промотери бити хапшени под оптужбом да су шарлатани. Након свега, не може се

дозволити појава којекавих јефтиних и дјелотворних природних медицинских препарата на

монополизираном тржишту које је специфично дизајнирано за третман симптома а не

лијечење узрока болести.

Природне супстанце су често способне да стварно лијече болести. То је управо и

разлог зашто се користе законске полуге како би се те природне супстанце, које су

често много ефикасније од синтетичких медицинских препарата, избациле са тржишта и

употребе, а у вези с тим, ријеч - “лијечење” се избацује из медицинског ријечника. Тако

је миниран и концепт слободног тржишта када се о медицини ради.

Сада је већ јасно да се ријеч “изљечење” под притиском закона мора избацивати из

употребе. ФДА има свеобухватне Орвеловске законске регулације које забрањују

користење ријечи “изљечење” у вези са било којом конкурентном супстанцом која се

не користи у склопу класичне медицине. То је управо из разлога што многе природне

супстанце могу не само да лијече него и да спријече болести а то је ријеч од које се

највише плаше фармацутске компаније и класична медицина заједница.

Комерцијална Вриједност Симптома

Након што је развојном политиком производње лијекова пажња преусмјена са

лијечења болести на ублажавање њихових симптома, постало је неопходно да се

смисли и нови начин за пласман медицинских препарата. То је и учињено у 1949.г.

усред епидемије инсулин-резистентног дијабетеса.

Тако је, у 1949.г. америчка медицинска заједница ре-класифицирала симптоме

дијабетеса(10) заједно са симптомима многих других обољења у - засебне болести.

Након те ре-класификације успостављена је једна нова дијагностичка основа, тако да

су конкурентне медицинске специјалистичке групе брзо искористиле ову прилику, те се

свака од њих позабавила оном групом симптома за коју се сматрала надлежном.

Тако су кардиолози, ендокринолози, уролози, интернисти, и многи други специјалисти почели

да третирају оне симптоме који су спадали у њихов домен. Пошто су се истински узроци

ове болести почели игнорисати, тако се потпуно одвратила пажња и од било каквог

изљечења.

Слабост срца, на примјер, која се прије сматрала честом посљедицом дијабетеса, сада

је постала посебна болест која нема никакве везе са дијабетесом. Додуше, било је

модерно размишљати у смислу да дијабетес “повећава ризик за кардио-васкуларна

обољења”. Узрочна улога поремећеног система за контролу нивоа шећера у крви код

слабости срца, потпуно је занемарена.

У складу са овом новом медицинском парадигмом, ниједан од третмана, које нуде

ови специјалисти за срце, не може стварно да излијечи болести срца нити је намјењен за

њихово лијечење. На примјер, пацијенти који се подвргну операцији бајпаса на срцу, у

просјеку живе након ње 3 године, што је скоро исто као и у случају оних који се нису

подвргли никаквом хируршком захвату.(11)

Данас, више од пола људи који живе у Америци пати од једног или више симптома ове

болести. На самом свом почетку, та болест је била докторима добро позната као

дијабетес тип-2, инсулин-резистентан дијабетес, дијабетес одраслих особа, или нешто рјене

као хиперинсулинемија.

Према подацима Америчког Друштва за Обољења Срца, скоро 50% Американаца

пати од једног или више симптома ове болести. Једна трећина популације САД је

претјерано гојазна док половина становништва има вишак килограма. Дијабетес тип 2,

који је таконе сматран обољењем одраслих људи, сада се редовно јавља и код

шестогодишње дјеце.

Многе дегенеративне болести могу се директно повезати са поремећајима рада

ендокриног система. То обољење је, 30-тих година, докторима било веома добро

познато као Инсулин-резистентан дијабетес. Основни узрок овог обољења је

поремећај у регулацији нивоа шећера у крви усљед дјеловања штетних масти и уља. Ово

обољење се даље компликује уколико доне до недостатка неких есенцијалних

супстанци које су потребне тијелу како би оно изашло на крај са посљедицама

метаболизма ових отрова.

Нису све масти и уља исте. Неке од њих су здраве и корисне; многе од њих, које

нормално налазимо у продавницама, су отровне. Њихов здравствени значај се не

налази у смислу њихове подјеле на незасићене и засићене, како индустрија масти и уља

жели да вјерујемо. Многа засићена уља и масти су веома корисни; многа незасићена

уља су веома отровна. С аспекта њиховог здравственог значаја, веома важно је

да направимо разлику измену природних и преранених, односно, синтетизованих.

Рекламирање ових производа је веома непоштено од стране индустрије за прераду

масти и уља. Њихова пропагандна кампања има за циљ стварање тржишта за јефтине

отпатке, као што су уља од соје, памучних сјеменки и уљане репице.

Кад би јавност била информисана и свјесна, ова уља се уопште не би ни смјела појавити

на тржишту, а онда би у САД и другим државама у свијету, - сигурно било и много мање

дијабетеса.

[сербон]

Епидемиолошка веза за животним стилом човјека

Јос 1901.г. учињени су први већи покушаји да се произведу и продају прехрамбени

производи уз помоћ аутоматизиране фабричке машинерије јер је увиђнено да се на том

пољу може остварити један енорман профит. Већина тих раних покушаја је пропало јер су

људи сумњали у ваљаност хране која није била свјежа и која није стизала директно са

фарми, а и сама технологија прераде је била прилично лоша. Све док је животни стандард

људи био на висини, овакви производи нису имали успјеха. Компанија Црисцо,(12) је у

једном наврату покушала да промовише један од таквих вјештачких продуката, тако

што га је бесплатно дијелила америчким домаћицама како би задобила њихово

повјерење и почели да га користи умјесто уобичајене свињске масти.

Када је маргарин био избачен на тржиште, њему су се жестоко супроставиле многе

америчке државе у којима је била развијена млијечна индустрија. Када је 30-тих година

дошло до тзв. “велике депресије”, маргарин компаније Црисцо као и неки други рафинирани

и хидрогенизирани производи успјели су да продру на америчко тржиште хране. Отпор

млијечне индустрије увонењу маргарина у прехрану се скоро угасио током Другог

Свјетског Рата, јер није било довољно путера за потребе цивилног становништва и

војске.(13) Тада је млијечна индустрија изгубила подршку и једноставно се морала

помирити с тим да подијели тржиште, те се окренула ка снабдијевању војске.

Уље од лана и рибље уље, који су се уобичајено могли наћи у продавницама и који су

нормално били дио прехране становништва прије појаве дијабетеса, нестала су са полица

у трговинама. Компанија Арцхер Даниелс Мидланд је била последњи произвонаћ

ланеног уља, а са својом производњом је престала у 1950. години.

Нешто касније, једна од масти које су остале и које су биле истински здраве, била је

подвргнута једној масовној медијској дезинформативној кампањи и приказана као

засићена маст која је изазивала обољење срца. Као резултат тога, она је буквално

морала да нестане са полица продаваоница. Тако је кокосово уље избачено из

прехране и замијењено уљима од соје, памучних сјеменки и уљане репице.(14) Наши

родитељи, баке и дједови никада не би замијенили оно лијепо и здраво кокосово уље за

овај јефтини отпадни материјал који се данас користи. Кратко након овог успјешног

медијског рата, амерички народ је изгубио рат за уље. Током многих година,

кокосово уље је било наше најефикасније прехрамбено средство за контролу тежине.

Историја овог студиозног нарушавања чистоће наших прехрамбених производа потпуно

је паралелна са порастом епидемије дијабетеса и та хиперинсулинемија је сада веома

заступљена не само у Америци, него и цијелом свијету.

Други корак у лијечењу ове болести је престанк вјеровања у лажи да су наши

прехрамбени производи здрави и хранљиви.

Природа ове болести

Дијабетес се означава као неспособност тијела да правилно метаболизира

карбохидрате. Његов главни симптом је високи ниво глукозе у крви. Дијабетес тип 1,

настаје као посљедица недовољне производње инсулина од стране панкреаса.

Дијабетес тип 2, настаје усљед недјелотворности инсулина. У оба ова случаја ниво

глукозе у крви остаје повишен. У случајевима недовољне количине инсулина или његове

недјелотворности, ниво шећера у крви се не може одржавати унутар нормалних граница.

У случају Дијабетеса типа 2, висок ниво шећера је праћен са једним хронично високим

нивоом инсулина, као и озбиљним ендокриним поремећајима.

Недјелотворни инсулин се нимало не разликује од дјелотворног инсулина. Његово

недјелотворност лежи у неспособности ћелија да адекватно реагују на њега. Не ради

се ни о каквом биохемијском недостатку самог инсулина. Одатле проистиће да се

овдје ради о једном обољењу које има одраза на скоро сваку ћелију, од око 70

трилиона њих, у тијелу човјека. Све ове ћелије зависе од хране коју ми једемо,

односно, хранљивих материја које су им потребне за њихов рад, обнову и одржавање.

Класификација дијабетеса као једног поремећаја у метаболизму карбохидрата је једна

традиционална класификација која потиће из почетка 19-тог вијека када се веома мало

тога било познато о метаболичким поремећајима.(15) Данас, када знамо много

више о овим процесима, много више би одговарало да дефинишемо дијабетес тип-2 као

један поремећај у метаболизму масти и уља. Тај поремећај се манифестује

недјелотворношћу инсулина и консеквентним поремећајима у метаболизму

карбохидрата. Ова заоставштина из 19-тог вијека још увијек доприноси стварању

конфузије у вези ове болести.

Тако, дијабетес тип-2, и његови рани хиперинсулинемични симптоми представљају

симптоме цјелокупног организма који се манифестују усљед неспособности ћелија да

метаболизирају глукозу, како треба. Свака ћелија тијела, из разлога који постају јаснији,

затиће се у једној ситуацији када она није више у стању да преузима глукозу из крви и

транспортује ју у своју унутрашњост. Глукоза тако остаје у крвотоку, складишти се у

облику масти или гликогена у тијелу, или бива избачена из организма уз помоћ мокраће.

Када се инсулин веже за рецептор на мемебрани једне ћелије, он онда проузроку у

њој једну комплексну серију биохемијских реакција. То онда подстиће једну врсту

молекула-транспортера глукозе који су познати под именом ГЛУТ4 да напусте своје

паркиралиште које је смјештено унутар ћелије и отпутују до унутрашње површине њене

плазматске мембране.

Кад стигну до мембране, они онда мигрирају до једног подручја унутар ње које се

назива кавеоле.(16) Тамо они уз помоћ једне друге серије биохемијских реакција

идентификују молекуле глукозе, каче их за себе и транспортују у унутрашњост ћелије уз

помоћ једног процеса који се назива ендоцитоза. Када се наде унутар ћелије,

глукоза онда постаје гориво које приликом свог сагоријевања у митохондријама

ослобана енергију која се користи за погон свих ћелијских активности. Тако ови ГЛУТ4

транспортери смањују количину глукозе у крви преузимајући је из ње и транспортујући је

у ћелије тијела.

Многе молекуле које се налазе на овом путу за транспорт глукозе су липиди; то

значи, они су масне киселине. Једна здрава ћелијска мембрана за коју сада знамо

да игра активну улогу у транспорту глукозе, садржи и једну супстанцу тзв. комплемент

цис-типа w=3 незасићене масне киселине(17) чија је улога да направе ћелијску

мембрану течнијом, односно, ‘клизавом’. Када ове цис-масне киселине постану

хронично недоступне усљед наше лоше исхране, онда се њихова несташица у ћелијској

мембрани надомијеста уз помоћ кратколанчаних и средњеланчаних засићених масних

киселина. Присуство ове врсте масних киселина доводи до тога да ћелијска мембрана

постане чвршћа и љепљива што онда омета нормалан транспортни механизам који се

одвија кроз њу.(18)

Тако, у недостатку довољних количина масних киселина типа цис омега 3 у нашој

исхрани, смањује се покретљивост транспортера ГЛУТ4, мијења се биохемијска

структура ћелије а ниво глукозе у крви остаје повишен.

На другим мјестима у тијелу, панкреас ствара повечану количину инсулина, јетра

призводи маст од сувишног шећера, масне ћелије складиште сувишну маст, мокраћа се

ствара у већим количинама, количина ћелијске енергије постаје недовољна да би се

обављале нормалне тјелесне активности и долази до поремећаја цјелокупног

ендрокриног система. На крају долази до отказивања рада панкреаса, прекомијерног

раста тјелесне тежине, те се почне да ствара једно стање у човјековом организму

које је познато као - дијабетичка криза.