Еволуционизам и Креационизам кроз призму науке

[Ненад]

Ово је једна веома широка тема, али бих се за почетак осврнуо ка вероватно централном питању - пореклу човека.

Да ли нас палеонтолошки налази упућују на то да је човек настао од некаквог мајмуноликог претка? Еволуционисти твде да је тако. Наиме, сви знамо за чувени фосил Луси који се и данас појављује на насловним страницама најпознатијих научних часописа.

Ако вам покажем да је у питању манипулација, да ли ћете се замислити? Ако верујете у еволуцију, да ли сада претпостављате да је могуће да чувена Луси уопште није то што су вас учили, о чему сте читали, што сте гледали на телевизији?

У следећој поруци ћу навести један релативно кратак текст који са антрополошког становишта открива на шта кости фосила Луси заиста указују, а шта се свима нама и дан данас уствари сервира.

[Ненад]

ISTINA O LUSI

Preko pedeset godina u svim školama na svetu propoveda se teorija evolucije. Ova teorija je vekovima šaptana na uvo pojedincima ali nikada nije uspela da se probije u širu javnost jer je niko nikada nije uzimao za ozbiljno. Ni sam Darvin nije bio naročito ubeđen u svoje hipoteze. Ipak, postojali su njegovi savremenici koji su odmah prihvatili sve njegove tvrdnje, kao da su celog života čekali da se upravo to dogodi. Jedan od njih bio je tvorac komunizma – Karl Marks, koji je svoje oduševljenje iskazao poslavši Darvinu primerak svoje knjige „Das Kapital“ sa ličnom posvetom. Drugi je bio Adolf Hitler koji je u teoriji evolucije pronašao intelektualno opravdanje za primenu eugenike i masovno ubistvo miliona ljudi.

KO JE ONA

Lusi je naziv najpoznatijeg fosila vrste Australopitekus afarensis, prelazne forme između čoveka i majmuna. Pronađen je 1974. godine i predstavlja jedan od najkompletnijih fosila jer je očuvano čak 40% skeleta. Većina drugih fosila sastoji se od neuporedivo manjeg dela skeleta, često samo od jedne ili svega nekoliko kostiju.

Gotovo sve što je sada već opšte poznato o ovom fosilu, nije tačno. Pre svega, Lusi uopšte nije bila ženskog roda, kako se na osnovu imena može pretpostaviti, već je u pitanju mužjak. Kao drugo, uopšte se ne radi o prelaznoj formi, što potvrđuje i sam naziv ove vrste – Australopitekus („australo“ = južni; „pitekus“ = majmun). Nekada i sami evolucionisti priznaju nezavidan položaj u kome se nalaze. Poznati genetičar sa Harvard univerziteta Richard Lewontin u svojoj knjizi Human Diversity kaže: „Uprkos uzbudljivim i optimističnim tvrdnjama nekih paleontologa, ni jedna hominid vrsta ne može se postaviti kao naš direktan predak.“ Da bi zaista znali šta je istina a šta ne, najbolje je da pogledamo ovaj fosil i sami prosudimo o tome. Na slici možemo da vidimo rekonstrukciju kompletne lobanje fosila vrste Australopitekus afarensis. Odmah se vidi da se nikako ne radi o ljudskoj lobanji. Ljudsko lice je vertikalno dok se ovde vidi dramatično odstupanje. Prednji zubi su pod uglom dok su kod ljudi vertikalni. Greben ispod obrva je veliki čak i u poređenju sa ljudima iz plemena Aboridžina. Na kraju, zapremina mozga je mala čak i po standardima za majmune. Očigledna razlika između ljudi i majmuna je ta što majmuni nemaju nosne kosti. U pitanju su kosti na koje mi oslanjamo naočare dok ih nosimo. Majmuni nemaju ni takozvanu nosnu kičmu koja nas sprečava da meko tkivo donjeg dela nosa pomerimo na gore. Ukoliko prstom pokušamo da pomerimo deo nosa između nozdrva na gore, odmah nailazmo na ovu kost. Majmuni nemaju ovaj sistem kostiju već jednostavno imaju trouglast otvor na lobanji na mestu nosa. Lusi upravo ima takav otvor, što se može primetiti i na slici.

Na osnovu kojih osobina onda evolucionisti tvrde da se radi o prelaznoj formi? Kažu da su zubi kod Lusi relativno mali. To je istina jer većina majmuna zaista ima veće zube, ali postoji više vrsta majmuna i sa malim zubima. Druga stvar koju ističu je relativno debela zubna gleđ. Majmuni uglavnom imaju tanku zubnu gleđ, dok je ona kod ljudi relativno debela.

Ipak, ispostavlja se da i danas postoje neke vrste majmuna, kao na primer orangutan, koji imaju relativno debelu zubnu gleđ. Izgleda da je ova osobina više vezana za način ishrane nego za bilo koji scenario koji nude evolucionisti.

Dakle pravih argumenata nema. Kako su onda uspeli da postignu da milijarde ljudi veruju da je Lusi neka vrsta našeg bliskog pretka? Odgovor je – propaganda. Svi muzeji, zoološki vrtovi, novine, časopisi, filmovi, televizijske emisije, svi oni propagiraju evoluciju uprkos činjenicama. Jedan od bezbrojnih primera je i eksponat u zoološkom vrtu u gradu Saint Louis u američkoj državi Misuri.

Eksponat ima nekoliko jasno izraženih osobina. Pre svega se vidi glava veoma slična majmunskoj, dok su sa druge strane telo, grudi i genitalije izrazito nalik na ljudske tj. ženske. Ruke i šake su takođe ljudske, a isto važi i za noge i stopala. Ukoliko bi se uklonila dlaka, dobilo bi se telo slično lutkama iz izloga. Elegantan stav, ruka na bradi i zamišljen pogled, sugerišu da ovo biće razmišlja o nečemu. Ovaj eksponat sa ljudskim telom i majmunskom glavom ostavlja jak utisak na sve polaznike. Ovo je inače potpuno lažno predstavljanje pravog izgleda Lusi. Uprava zoološkog vrta priznaje da su znali za to još od izrade eksponata, ali da ne nameravaju da ga menjaju jer bi to promenilo poruku koju oni žele da pošalju javnosti. Ako se bolje pogledaju ruke, vidi se da su napravljene elegantno kao ruke pijaniste. Kosti prstiju (falange) su prave kao kod ljudi, dok su kod majmuna one zakrivljene i zato njihova cela šaka izgleda veoma zakrivljeno. Zbog toga se, između ostalog, majmuni tako dobro snalaze među krošnjama drveća, dok bi sa druge strane imali dosta problema da sviraju klavir. Eksponat je ipak napravljen sa ovakvim šakama iako su još pre njegove izrade objavljeni rezultati istraživanja koja su pokazala da je zakrivljenost Lusinih falangi daleko veća od ljudskih i da je čak jednaka najvećim zakrivljenostima falangi kod majmuna. Pokazano je i da su pripadnici ove vrste imali sposobnost fiksiranja šaka tokom kretanja pomoću njih (četvoronoške). Postoje kosti šake koje omogućavaju njeno fiksiranje, a ovo se isključivo nalazi kod vrsta koje hodaju uz pomoć ruku, koristeći spoljnu stranu spojeva falangi. Jedini pravilan način za predstavljanje ove vrste bio bi u njihovom prirodnom četvoronožnom položaju, ali istina nije ono što uprava ovog zoološkog vrta želi da propoveda, naprotiv.

Još jedan primer intenzivne propagande vršen je preko poznatih naučnih časopisa. Na naslovnim stranicama našlo se i stopalo ovog fosila u krupnom planu. Zanimljivo je to što ni jedno stopalo vrste Australopitekus afarensis nikada nije pronađeno pa je cela rekonstrukcija u stvari samo spekulacija.

Ako pretpostavljate da su jednostavno stavili ljudsko stopalo na kraj nogu ovog majmuna potpuno ste u pravu! Na taj način su pokušali da podrže svoje verovanje da je ovo stvorenje hodalo uspravno na dve noge. Ono što je možda još važniji motiv jeste pronalaženje bilo kakvog odgovora na misteriozne tragove modernog čoveka u sloju Laetoli starom 3 miliona godina! Ovo neverovatno otkriće Mary Leakey iz čuvene porodice paleontologa, nije nateralo ni nju ni njene kolege da posumnjaju u svoje pretpostavke. Njihova procena starosti ovog sloja na 3 miliona godina učinila je da i pored opšteg slaganja da se radi o otiscima identičnim modernom čoveku, to jednostavno ne može da bude slučaj. Nisu se odrekli svoje vere u evoluciju, već su počeli da traže odgovarajućeg vlasnika ovih stopala. Njihove kolege su im stavljanjem ljudskih stopala na Lusi pomogli u tome, naročito kada se uzme u obzir i korekcija starosti Lusi upravo na 3 miliona godina sa prethodno procenjenih 2 miliona. Veliki broj naučnika (evolucionista) se od tada trudi da nekako smesti Lusina stopala u te otiske ali to naravno nije tako lako.

Ako želimo da razmatramo da li je Lusi hodala uspravno ili ne, bolje je da pričamo o kostima koje postoje nego o onima o kojima se samo spekuliše. Do sada smo videli na šta ukazuju kosti ruku i šaka, a sada možemo da pogledamo i kosti nogu. Evolucionisti odmah naglašavaju da je Lusi imala veliki ugao čašice kolena koja spaja butnu kost i golenjaču (noseći ugao). Ističu da je kod šimpanzi i gorila ovaj ugao jednak 0°, a da kod čoveka on iznosi 9°. Ovo je naravno tačno, ali je tačno i da neke vrste današnjih majmuna takođe imaju ugao od 9°, kao što je na primer orangutan. Ova osobina je očigledno vezana za mogućnost hodanja po granama, a ne za proces evolucije.

Za razliku od ispravljenih prstiju na lažnim predstavama šaka u muzeju u Saint Louis-u, naučni časopisi su na fotografijama rekonstrukcija kostiju morali da prikažu njihov pravi oblik. Ne samo da se na tim slikama mogu videti veoma savijene šake, već se na ramenom spoju može videti njegova zarotiranost na gore što samo potvrđuje da se ovo stvorenje sa lakoćom kretalo po granama drveća hvatajući se za grane iznad sebe daleko lakše nego što bi mi to činili. Ovo je i danas uobičajena osobina majmuna i to upravo onih koji većinu vremena ne provode na tlu već među krošnjama drveća. Veliki problem za evolucioniste su i kukovi. Karlične kosti kod ljudi su postavljenje paralelno i povezane su mišićima sa butnom kosti tako da omogućavaju uspravan hod. Kod majmuna karlične kosti nisu paralelne već su otvorene ka napred, tako da prilikom hodanja njihovo telo ne može da se zadrži u uspravnom položaju već pada napred. Ovi mišići koji nas drže uspravno, njih zadržavaju da ne padnu sasvim do zemlje. Kako su ove kosti orijentisane kod Lusi? Odgovor je da je raspored kostiju kod Lusi identičan onome koje danas pronalazimo kod šimpanzi! Pogledajte ponovo sliku iz zoološkog vrta od malopre. Da li vam je sada jasno koliko su pogrešne predstave ovog fosila u javnosti? Postoji na stotine muzeja koji imaju sličan eksponat, često sa jasnom naznakom da je ova vrsta hodala uspravno.Teorija evolucije je u krizi i pitanje je koliko će još dugo moći da zadrži svoj povlašćen položaj da se jedina predaje u obrazovnim ustanovama. Evolucionisti čine očajničke poteze da spreče njen krah. Fosil Lusi o kome smo govorili, iznet je iz muzeja u Etiopiji gde se nalazio više od 30 godina, i krenuo je na turneju po Americi kako bi se najdirektnije moguće propagirala ova teorija. Istovremeno, u školama širom sveta zabranjuje se pominjanje bilo kakve alternativne teorije, pa čak i naglašavanje eventualnih problema koje teorija evolucije ima.

Ako su decenije sistematskog propagiranja evolucije u javnosti učinile da i vi danas verujete u istinitost ove teorije, možda je najbolje da potražite istinu na vreme pre nego što ona iznenadi vas.

[Милан Меденица :)]

ево је измишљотина Луси

а шта је заправо истина - пронађен скелет (запазите да фале цела стопала)

па онда мало роматике

http://ep.yimg.com/ca/I/prehistory_2074_21634906

[Ненад]

Медо, добре су слике. Ја бих посебно издвојио прву која приказује такозвану Луси у усправном стању. Све реконструкције су такве, а фосили ове врсте показују да је у питању животиња која је ходала четвороношке. У тексту је лепо објашњено због чега се то и дан данас ради.

[Милан Меденица :)]

????, ????? ?? ?????. ?? ??? ??????? ???????? ???? ???? ????????? ????????? ???? ? ????????? ?????. ??? ?????????????? ?? ?????, ? ?????? ??? ????? ???????? ?? ?? ? ?????? ???????? ???? ?? ?????? ????????????. ? ?????? ?? ???? ????????? ???? ???? ?? ?? ? ??? ????? ????.

?????, ??????? ????????????? ???????? ? ??????????? ????????

??? ??????????????? ?? ?????????? ?? ?????? ??? ?? ???? ???????????? ??????

[Ненад]

Ко буде пратио ову тему, дефинитивно не би требало да пропусти следећу поруку из теме "Фосили".

У питању је ново еволуционистичко откриће које доказује погрешност једног важног дела тренутно важеће теорије еволуције:

Линк ка поруци из теме Фосили

[Ненад]

Можда најважнија потпора целој теорији еволуције јесу методе радиоактивног датирања. Ако би се показало да су оне нетачне, комплетна теорија еволуције одмах пада у воду.

Ево једне прилично детаљно урађенe анализе која управо то показује:

The Relevance of Rb-Sr, Sm-Nd, and Pb-Pb Isotope Systematics to Elucidation of the Genesis and History of Recent Andesite Flows at Mt. Ngauruhoe, New Zealand, and the Implications for Radioisotopic Dating

[shalom777]

Ненаде, хвала пуно на овим прилозима.  :smiley:

Какав је твој поглед на тзв. еволуцију човјека? Одн., ако можеш укратко да преставиш свој поглед на ''прелазне фосиле'' (мајмун-човјек) које еволуционисти користе?

[Ненад]

Какав је твој поглед на тзв. еволуцију човјека? Одн., ако можеш укратко да преставиш свој поглед на ''прелазне фосиле'' (мајмун-човјек) које еволуционисти користе?

Свако ко се у оквирима теорије еволуције почне бавити проучавањем порекла човека, убрзо ће испред себе имати списак фосила чија се званична старост креће од 4 милиона година до свега 5 хиљада година.

Често се на одређеној локацији пронађе веома мали део скелета, на пример делић лобање. Некада су то фрагменти неке од ножних костију, а некада само отисци стопала у окамењеном песку. Зато је разумљиво што су палеоантрополози у последњих 100 година имали доста недоумица у разврставању неких делова скелета. Можете претпоставити да еволуционисти пре било чега, доказе уклопе у оквире своје теорије па тек онда крећу на даље разматрање могућих сценарија. У све је могуће сумњати, али у теорију еволуције не! Свако ко се дрзнуо да то учини, избачен је из научне заједнице и заувек су му затворена врата свих научних институција.

Да не дужим превише, неки од фосила еволуционисти намерно тумаче другачије и смишљају невероватна сценарија како би објаснили да се оно што можемо видети и опипати ипак уклапа у оквире њихове теорије. На неким примерима је званично тумачење особина фосила очигледно погрешно у тој мери да се слободно може употребити термин - безобразно. Прича постаје занимљивија када се сазна да је једно од најконтроверзнијих тумачења истовремено и једно од најзначајнијих у последњих неколико деценија.

Пре тога желео бих само да наведем генералну поделу свих фосила из поменутог периода, дакле генералну поделу свих наводних предака човека.

Најудаљенија од човека по особинама скелета јесте врста Australopithecus afarensis којој припада и већ помињани у овој теми фосил Луси. Фосили ове врсте су процењени на старости од око 4 милиона година, па све до отприлике 1,2 милиона година.

Након њих долази врста Homo habilis која је прва наводна прелазна форма са речју homo у свом називу. Најмлађи фосили (делови скелета) ове врсте пронађени су у Танзанији и процењени су на 1,5 и 1,6 милиона година, а најстарији на 2 милиона година.

Ово је су до сада биле две мање занимљиве врсте јер се ради уствари само о врстама изумрлих мајмуна. За једну од њих ни сами еволуционисти нису употребили назив homo што нам доста говори о томе колико заиста људских особина имају ови скелети. Довољно је на пример да се уочи нешто дебља глеђ зуба код фосила Australopithecus afarensis врсте него код данашњих шимпанзи којима су најсличнији, и да се одмах почне прича о еволуцији у човека! Никоме не пада на памет да спомене да дебљина зубне глеђи често више зависи од врсте исхране него од наследних особина, а нарочито им не пада на памет да кажу да и данас имамо неколико врста мајмуна са још дебљом глеђу (Орангутан), па их још не видимо како моле чуваре у зоолошком врту да им се уведе интернет у кавезе.

У сваком случају, свако ко мало детаљније погледа о чему се ради, схватиће да су претходне две врсте ништа више од изумрлих врста мајмуна.

Након њих долазе три стадијума која претходе модерном човеку. У питању су Homo erectus, рани Homo sapiens и Неандерталац.

Тек смо кренули, а већ дођосмо до Homo sapiens-а. Управо се о томе и ради. Поменуте врсте заиста јесу прави људи! Њихови фосили су већ на први поглед другачији од фосила мајмуна. Рецимо, одмах у очи упадају кости корена носа на месту којих мајмуни имају само троугаони отвор. То је нешто на основу чега одмах можете проценити о чему се ради. Даље се гледа на угао зуба итд.

Веома је занимљиво да се фосили ове три врсте и моденог човека налазе паралелно у фосилном запису. Да је теорија еволуције тачна, требало би да постоји одређена прогресија. Еволуционисти зато дају све од себе да докажу да су ово ипак само презлазне форме, и покушавају да тумаче доказе тако да закључак буде то што они желе.

Пошто овде нема простора за детаљисање, а ова порука се већ одужила, напоменућу само најзанимљивију контрадикцију и пример за њу који сам поменуо на почетку.

Наиме, ако би неки палеоантрополог разврстао фосиле по поменутим врстама не знајући како су их еволуционисти датирали, практично би показао оно што ја желим да овде да кажем. Он не би рецимо због процењене старости слоја окамењеног песка, очигледно људска стопала унутар којих су, ради веће забаве, утиснута мала дечија стопала, прогласио за стопала мајмуна врсте Australopithecus afarensis! Управо то је урадила чувена Mary Leakey након што је открила окамењене Laetoli трагове стопала. Након презентације свог открића пришао јој је један млади доктор антропологије који је данас професор универзитета у САД и питао ју је оно што му је све време било пред очима, а што је Mary Leakey потпуно заобишла у свом излагању. Упитао ју је да ли јој је пало на памет да се ради о отисцима људских стопала. Она му је поносно одговорила да наравно није јер, побогу, није могуће да је било људи пре три милиона година, на колико је у том тренутку била процењена старост датог слоја. Данас је то померено на 3,75 милиона година.

На крају закључак је веома занимљив. Гледајући особине фосила, видећемо да се остаци модерног човека проналазе у слојевима старим свега неколико хиљада година па све до 4 милиона година! То је читав период наводне еволуције човека! Када би еволуционисти то и званично признали, постало би очигледно да еволуције од мајмуна до човека није ни било јер паралелно налазимо фосиле и једних и других. Ко је читао о Потопу њему је то сасвим очекивано, али еволуционисти ће, као на показаном примеру, увек затварати своје очи и интерпретирати фосил на најнеочекиванији начин, само да свој налаз уклопе у теорију еволуције.

Најекстремнији пример манипулације је уважени антрополог из САД који карличне кости реплике Луси (која хода четвороношке) бруси како би добио карличне кости човека (који наравно хода усправно). Ово је наравно смешно, али ћете боље разумети колико је усправни положај тела овог мајмуна од увек био важан еволуционистима ако прочитате текст Истина о Луси, претходно дат у овој теми.

[shalom777]

Велико хвала,Ненаде.

Врло сажето и конкретно. И мени је увијек било занимљиво, како постоји тако велики јаз између Australopitecusa и фосила из врсте Homo. Наравно, као православном хришћанину који вјерује у концепт Стварања,то није ништа изненађујуће,али не могу да схватим до које мјере еволуционисти врше пропаганду.

Имао бих једно питање: шта мислиш о раду Харуна Јахје?

www.harunyahya.com

Био бих ти веома захвалан,као модератор овог пдф-а,  ако можеш да напишеш пар редова о МУТАЦИЈАМА. Али,некако да буде ''приступачно'' нама лаицима. :smiley: Ево конкретно: еволуционисти тврде да се врсте мијењају,еволуирају, преко мутација као основног механизма. Постоји ли у природи примјер да се догодила мутација која је ''додала'' нову информацију,гену?

[Ненад]

Имао бих једно питање: шта мислиш о раду Харуна Јахје?

www.harunyahya.com

Оно што издваја човека иза овог псеудонима од осталих, да кажем, креациониста, јесу велики ресурси које има на располагању. Продукција књига и документарних емисија је на високом и техничком и садржајном нивоу. Не памтим да је неко по том питању могао да се пореди са њим, али у последње време озбиљну организацију иза себе има и Аустралијанац Ken Ham, који је у САД основао Answers in Genesis.

Морам да споменем и то да је у питању човек исламске вере, али тешко да ретка спомињања Курана могу једног Хришћанина одвратити од осталих 99% садржаја.

Ја не могу прецизније да оценим све садржаје које Харун Јахја нуди на свом сајту, емисијама и књигама јер сам од свега тога видео само мали део. Ипак, процењујући по неколико прочитаних књига, могу да кажем да њихов садржај може човеку омекшати срце и испунити га чежњом за спознајом Бога.

Питаће неко сада како је то могуће, какве су то књиге. Ево какве.

Назив првог поглавља једне од њих је "Чудо пчеле". На почетку се укратко објашњавају основне карактеристике организма овог свима нама добро познатог инсекта. Веома брзо се прелази на начин функционисања пчеле у својој заједници која је карактеристична само за ова бића. Све што се чита пропраћено је невероватним фотографијама на чијем се броју није штедело (свака страница је у пуном колору).

Након пар страница, ништа специјално, али затим долазе информације које ће вас натерати да помислите да су намерно биле скриване од вас током школовања како не бисте схватили да постоји Створитељ овог бескрајно чудесног света.

Мене је одушело неколико ствари које сам сазнао. Најбоље се сећам како сам се осећао када сам открио шта пчеле раде након што пронађу нови извор полена. По повратку у кошницу оне својим телом покушавају да објасне осталим пчелама где се полен налази. Оне почну да се крећу у працу који са врхом кошнице заклапа исти угао који у правцу са Сунцем заклапа пронађени извор полена. Замислите! Тим правцем иду више пута да би што већем броју пчела била пренета информација. Пошто је релултат таквог периодичног кретања затворена крива линија, њен део који се поклапа са значајним правцем означавају мрдањем свог тела лево-десно. На остатку кружног кретања то не раде тако да свако ко гледа одмах може да уочи који то правац пчела показује. Али то није све! Пчела покретима свог тела горе-доле, показује колико је идући показаним правцем, извор полена далеко! Дакле дају и вектор и његов интензитет којим се тачно у простору одређује дата локација!

Пчела је један мали наивни инсект који више ради за човека него за себе, никада се бунећи и не штрајкујући. Не знам коме није чудно што се оне тако добро сналазе са геометријом, са којим и многи људи имају проблема. Не верујем да ова и прегршт осталих сличних чуда природе, могу здрав мозак покренути на било шта друго до размишљања о свемогућем Богу који је створио ово мало створење са таквим способностима.

Ово никако није једина невероватна информација коју човек може да сазна. Што се пчела тиче, ту је рецимо структура кошнице која се састоји од низа дводимензионалних матрица призми шестоугаоне основе, што је математички доказано најоптималнија структура за складиштење, по критеријуму количине утрошка материјала за његову израду.

Што се неких других инсеката тиче, сећам се да су термити оставили велики утисак на мене. Ови сићушни инсекти немају чак ни очи а сви заједно праве компликовану грађевину у којој ће сви живети. Ови инсекати праве грађевину која има прецизно одређен пресек и оријентацију која обезбеђује минимално укупно излагање сунчевој светлости током дана. Праве веома функционално распоређене наменске просторије и тунеле који их све веома добро повезују. На крају, праве невероватно ефикасан систем широких вентилационих тунела који се повезују на централни вентилациони отвор и тиме се ствара потпуно ефикасно проветравање целе грађевине без икавих вентилатора и електромотора који су нама људима најчеће потребни да би вентилациони систем функционисао.

Највеће питање тек долази. Како хиљаде и хиљаде малих слепих инсеката могу синхронизовано да праве тако сложену грађевину, као да су сви претходно добили њен грађевински план? Како један термит зна да остали праве просторије, отворе и зидове по истом плану по ком и он ради? Како?

[Ненад]

Био бих ти веома захвалан ако можеш да напишеш пар редова о МУТАЦИЈАМА.

Ево конкретно: еволуционисти тврде да се врсте мијењају, еволуирају, преко мутација као основног механизма. Постоји ли у природи примјер да се догодила мутација која је ''додала'' нову информацију, гену?

Наука која се бави мутацијама је веома млада. У питању је наравно генетика. Занимљиво, нарочито за овај форум, је то да је отац модерне генетике римокатолички монах Грегор Мендел. Средином 19. века вршио је експерименте узгајајући десетине хиљада стабљика грашка.

Данас је генетика технички много савршенија и много се више зна о узроцима одређених појава у живим организмима. Нема потребе да се овде упуштамо у научне поступке испитивања генетског материјала јер њих нико не оспорава. Опсервације које, пре свега, еволуционистички научници врше су тачне без сумње, али закључци које након тога доносе немају везе са науком већ представљају одраз једне тоталитарне идеологије коју морају да подржавају били свесни њене компромитованости или не.

Да би човек могао да схвати проблематичност у логици еволуционистичких закључака морао би претходно да се упозна са биохемојом и микробиологијом које заједно са генетиком чине један круг научних дисциплина које се међусобно прожимају и не могу постојати независно једна од друге. Због тога ћу покушати да избегнем објашњавање конкретних појава из ових области, мада се ради о можда најзанимљивијим појавама у природи уопште. Чувеног еволуционисту Antony Flew-а су научне чињенице управо из ових области претвориле од "шампиона атеизма" у човека који верује у Бога.

Могу само да вас упутим да потражите факултетски уџбеник из биохемије и да погледате како је направљен полипептидни ланац шећера који унутар себе складишти и штити ДНК ланац у коме су записане све информације о развоју нашег тела од једне ћелије до ево сада одраслих људи, као и о његовом комплетном функционисању. Ако се разумете у рачунаре остаћете запањени количином и густином информација која се налази у нама и моћи ћете да упоредите бинарни код са генетским јер је поменути полипептидни ланац дизајниран за складиштење само два могућа пара нуклеотида: аденин-тимин и гуанин-цитозин.

Невероватна је и репликација ДНК ланца која се истовремено ради у два правца на два потпуно различита начина. Контрола и исправљање грешкака приликом копирања и остали механизми очувања ових гигабита информација у свакој од милијарди ћелија нашег организма сигурно би вас заинтересовали да се детаљније информишете о овој теми.

Што се мутација тиче, у школама и факултетима се доста прича о њима. Има различитих начина на које може доћи до промене генетског материјала. Након представљања свих могућих сценарија, професори често питају студенте да размисле да ли се мутације дешавају због услова у животној средини, или се оне дешавају независно од њих па се природном селекцијом даље врши избор нових особина.

Одувек ми се чинило да се овакви избори постављају студентима да би они стекли илузију да развијају критичко размишљање. Први понуђени одговор није тачан, а други јесте тачан... али су за њега закачене и еволуционистичке импликације о којима се никада не расправља.

Наиме, овде се овим прескоком подсвесно подразумева да постоје нове особине. Подразумева се да мутације производе нешто квалитативно ново, а то није истина. Мутације или кваре постојеће информације што по правилу резултује неизлечивим болестима (зато термин "генетски поремећај" никада нема позитивну аконотацију), или копирају постојећу информацију на друго место. Резултат овог другог најбоље илуструју следеће слике:

Овај бик није добио ништа ново што би му користило. Ова пета нога очигледно може само да му смета и наравно да не можемо да је прогласимо за нешто ново што се појавило у генетској информацији ове животиње. Оно што би му можда користило су рецимо крила, али ни еволуционисти не верују да је тако нешто могуће иако њихова теорија тврди да се управо оваквим случајним процесима дошло и до крила и до свих осталих органа свих животиња. Апсолутно све је наводно настало случајним мутацијама. Свака књига обавезно садржи следеће тврђење: Мутације су оригинални (и једини) извор варијација (eng: Mutations are original source of variation).

Ево још једног примера:

Ова корњача јесте мутант, али још увек није нинџа

Потребно је дакле много више од случајних промена како би се створила нова корисна информација.

Уосталом, и међу самим еволуционистима постоје они који говоре да мутације не могу бити извор нових информација. Ево цитата из веома познате књиге "Evolution of Living Organisms" коју је написао познати Француски зоолог Pierre-Paul Grasse:

• No matter how numerous they may be, mutations do not produce any kind of evolution.

Требало би да уочимо нешто веома важно што нам поручује теорија еволуције. Наиме, да би се еволуција догодила, није сама по себи довољна ни корисна мутација. Да би се нова особина те конкретне јединке задржала, сва остала популација те врсте мора да умре. Ово исто наравно важи и за човека па можемо лако да закључимо да је порука еволуције:

Еволуција: Смрт је довела човека у свет.

Ова религија смрти (теорија еволуције) супротна је религији живота (Хришћанству) која тврди:

Хришћанство: Човек је довео смрт у свет.

За крај сам оставио да поменем пример из школских уџбеника који ће вам укратко рећи све. У питању је пример који се годинама, па и дан данас веома често среће у уџбеницима из биологије.

Ученицима се објашњава да је највише експеримената везаних за мутације рађено над одређеном врстом мушице (fruit fly) због могућности репродукције великог броја генерација у ограниченим лабораторијским условима. Тиме деца стичу утисак да је еволуција научно доказана и у лабораторији. Текст у књизи објашњава еволуционе процесе, спрегу мутација и природне селекције који доводе до усавршавања живих бића за живот у свом окружењу. Испод пасуса у коме се помињу корисне мутације, дат је пример у виду фотографије мушице са четири крила која је добијена у лабораторији након излагања разним агенсима који изазивају генетске промене.

Замислите, то је њихов најбољи пример позитивне мутације! Та конкретна мува са четири крила чија се слика налази у уџбеницима, уопште не може да користи други пар крила јер нема за њих закачен одговарајући пар мишића који би их уопште покретао! Тај други пар крила јој само смета као што она пета нога на биковим леђима само смета бику. И ето то је најближе што еволуционисти имају као корисну мутацију!

То је одговор на питање да ли је ико икада видео корисну мутацију. Нису чак ни еволуционисти који очигледно морају да пређу повеће мостове од вере како би прихватили своју религију смрти.

[Ненад]

У теми Потоп постављен је текст који детаљно анализира геолошке доказе показујући да наука много више потврђује оно што пише у Књизи Постања, него оно што претпоставља теорија еволуције.

Текст је назван: ГЕОЛОГИЈА ПОТВРЂУЈЕ БИБЛИЈСКИ ПОТОП

[shalom777]

Велика захвалност Ненаду, на овим прилозима.

Надам се да ћемо ускоро,на нашим просторима, имати једно озбиљно,православно удржужење научника, стручњака,професора,али и лаика- присталица концепта Стварања. Жалосно је да препуштамо еволуционистима вршење оволике и овакве пропаганде.

Свако добро од Господа

[Игор]

Поздрав Ненаде, да ли си се бавио тематиком старости Земље?