Cern u Srbiji

[grigorije22]

Церн у Србији

19. октобар — 7. новембар

Галерија Робне куће „Београд“

Кнез Михаиловa 5, Београд

Како изгледа Велики сударач хадрона (LHC), акцелератор ЦЕРН-а на коме је доказано постојање Хигсовог бозона? Каква се све истраживања спроводе у овој престижној европској научној институцији? Шта у ЦЕРН-у раде научници из Србије и шта за Србију значи чланство у овој организацији?

Како би одговорили на сва ова питања, Центар за промоцију науке и Комисија за сарадњу са ЦЕРН-ом у Београду, представљају интерактивну изложбу „ЦЕРН у Србији“, која ће приказати најновија достигнућа у највећој истраживачкој институцији на свету.

Oрганизована под покровитељством самог ЦЕРН-а, као и Министарства просветe, наукe и технолошкog развојa Републике Србије, изложба публици представља инструменте, детекторе и технологију, као и друга кључна питања савремене физике.

Изложени експонати ће истовремено представити како истраживања у ЦЕРН-у тако и вишегодишње учешће више од 30 српских научника у раду ове организације, у оквиру посебне поставке „Србија у ЦЕРН-у “.

У сарадњи са Институтом за физику у Београду, у простору за предавања у Галерији организована је серија популарних предавања о физици честица, као и три трибине које ће одговорити на питања о границама савремене науке, о томе како ЦЕРН буди машту милиона људи и чему у практичном смислу служи ова институција.

Поред тога, у сарадњи са Физичким факултетом Универзитета у Београду, за школе, али и за све грађане организоване су и популарне демонстрације огледа из физике, које ће изводити студенти и докторанти Физичког факултета, као и научни демонстратори Центра за промоцију науке. Посетиоци уз то могу да учествују и у радионицама из физике.

LHC

Велики сударач хадрона (LHC, Large hadron collider) представља највећи инструмент који је човек досад направио. Реч је о акцелератору, убрзивачу честица обима 27 километара, који се налази око 100 метара под земљом. Снопови протона се на LHC-у убрзавају до огромних енергија помоћу 1296 суперпроводних магнета, а потом сударају у једном од четири инсталирана детектора на кругу акцелератора.

ATLAS

ATLAS је не само највећи од детектора на LHC-у већ и највећи досад направљен. ATLAS, што је скраћеница од тороидни LHC апарат (A Toroidal LHC Apparatus), тежак је 7000 тона, дуг 45 метара и има пречник од 25 метара. У њему се сударају протони убрзани на LHC-у, а на основу снимака судара и огромног броја реакција, на овом детектору је 2012. доказано постојање Хигсовог бозона.

ISOLDE

Постројење ISOLDE, саграђено унутар ЦЕРН комплекса, постоји од 1967. и данас предстваља водећи пројекат посвећен производњи радиоактивних језгара за различите области, као што су нуклеарна, атомска, молекуларна физика, а и за биофизику и астрофизику. Радиоактивна језгра се производе у реакцијама протона високе енергије.

CMS

На супротној страни LHC круга, у односу на ATLAS постављен је детектор CMS (Compact Muon Solenoid), који сам за себе представља најкомплекснију машину коју су људи направили. Аналогно са ATLAS-ом, овај детектор је такође намењен „лову на Хигсов бозон“, чије је постојање и на њему доказано 2012. На CMS-у се истражују и питања иза Стандардног модела физике честица.

Научнопопуларна предавања

• 
  Субота, 20. октобар 18.00
  Откриће Хигсовог бозона на LHC-у, I део
  др Владимир Рековић
  
• 
  Недеља, 21. октобар 18.00
  Откриће Хигсовог бозона на LHC-у, II део
  др Предраг Миленовић
  
• 
  Уторак, 23. октобар 18.00
  Стандардни модел елементарних честица
  др Игор Салом
  
• 
  Четвртак, 25. октобар 18.00
  Релативност, гравитација и космологија
  др Бранислав Цветковић
  
• 
  Петак, 26. октобар 18.00
  Експеримент CMS и двобозонска физика
  др Милош Ђорђевић
  
• 
  Субота, 27. октобар 18.00
  Експеримент SHINE
  проф. др Јован Пузовић
  

• 
  Недеља, 28. октобар 18.00
  Судари тешких jона на LHC-у
  др Јован Милошевић
  
• 
  Уторак, 30. октобар 18.00
  ЦЕРН и егзотична jезгра
  проф. др Мирослав Весковић и Jована Николов
  
• 
  Четвртак, 1. новембар 18.00
  Космичко зрачење – стогодишњица открића
  проф. др Иван Аничин
  
• 
  Петак, 2. новембар 18.00
  LHC акцелератор у ЦЕРН-у
  др Јелена Крстић
  
• 
  Субота, 3. новембар 18.00
  ATLAS експеримент на LHC-у
  др Љиљана Симић
  
• 
  Недеља, 4, новембар 18.00
  GRID – светски електронски мозак
  др Антун Балаж
  
• 
  Уторак, 6. новембар 18.00
  Будућност Србиjе у истраживању и развоjу
  др Александар Белић
  

• 
  

Експерименти

Експерименти су интерактивни, покривају више области физике, од механике, термодинамике, преко суперпроводности до нуклеарне физике. Посетиоци нису само неми посматрачи, већ ће активно учествовати у извођењу сваког експеримента и на тај начин ће осетити дух рада у правој научној лабораторији. Сазнаће у каквој су вези уређај од кога вам се диже коса на глави и нуклеарна физика или лебдећи воз који не додирује шине са квантном физиком. Имаће прилике да виде и део LHC акцелератора који долази директно из ЦЕРН-а. Видеће незаобилазне Теслине експерименте и многе друге.

Радионице

Радионице су отвореног типа — у сваком тренутку можете да се укључите. Организована одељења или индивидуални посетиоци изложбе научиће да направе телефон, да на различите начине произведу звук, искористе равнотежу на неочекивани начин, да склопе честицу... Најмлађи ће цртати научнике, како их они замишљају, а њихове радове ћемо редовно излагати.

Експерименти и радионице се одвијају свих дана у недељи, осим понедељком, од 11 до 21 час, а улаз је слободан.

Свечано отварање изложбе

Петак, 19 октобар 18.30

• 
  Реч организатора:
  Александра Дрецун, директорка Центра за промоцију науке и
  Петар Аџић, председник Комисије за сарадњу са ЦЕРН-ом Републике Србије.
  
• 
  Отварање изложбе:
  Ролф Дитер Хојер, генерални директор ЦЕРН-а и
  Жарко Обрадовић, министар просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.
  

Изложба је отворена свих дана, осим понедељком. Радно време Галерије је од 11 до 21 час, а улаз је слободан.

Трибина средом

У оквиру пратећег програма изложбе „ЦЕРН у Србиjи“ организована је сериjа отворених трибина на коjима гостуjу угледни физичари, али и други научници, jавне личности и промотери науке. Трибине су посвећене последњим достигнућима у ЦЕРН-у коjа дотичу саме границе људског сазнања и коjа буде машту милиона људи, као и чему у практичном смислу служи ова институција, како за европску науку, технологиjу и привреду тако и за државе попут Србиjе.

Домаћин трибина jе др Александар Богоjевић са Института за физику у Београду.

• 
  Среда, 24. октобар 18.00
  Куда иде ЦЕРН?
  На фронту науке
  
• 
  Среда, 31. октобар 18.00
  Коме jе ЦЕРН намењен?
  Технологија и образовање
  
• 
  Среда, 7. новембар 18.00
  Чему заправо служи ЦЕРН?
  Машта и сазнање
  

Организатори

Мисија Центра за промоцију науке је да популарише и промовише науку, да развија научну писменост, повезаност и афирмише идеје економије знања, да буди радозналост и подстакне младе да се определе за пут науке.

Комисија за сарадњу са ЦЕРН-ом је основана као саветодавно тело некадашњег министарства науке и технолошког развоја Републике Србије са циљем да прати, евалуира и контролише активности српских истраживача и специјалиста у ЦЕРН-у. Jедан од најважнијих задатака Комисије био је вођење апликације Србије за чланство у ЦЕРН-у до пријема за придруженог члана почетком 2012. године.

Покровитељи

Партнери

http://www.cpn.rs/cern/