Манастир Ћелије

[Guest Светлана]

Манастир Ћелије - обитељ Св. арх. Михаила.

Гроб Преподобног Јустина Ћелијског

Историјат манастира

Тачно време настанка Манастира није сасвим познато. Према историјским подацима Манастир потиче из Средњег века, а народно предање његово оснивање везује за краља Драгутина који је од 1282. до 1316. године управљао овим крајевима као Сремски краљ.

У доба дугог и тешког турског ропства Манастир је често рушен и паљен, и опет обнављан. Духовници Манастира били су истакнути народни вођи и њихова активност је сметала како Турцима тако и свим каснијим непријатељима Православља и Српства.

У XVIII веку Манастир игра значајну улогу у животу Ваљевске нахије. У време Карађорђевог устанка 1804. године кнез Алекса Ненадовић и војвода Илија Бирчанин (чији се гроб до данас налази у порти манастирске цркве) беху међу првима посечени од дахија, а заједно са њима и архимандрит Рафаило, познатији у народу као Хаџи - Рувим, који пострада мученички за веру Христову. Манастирски конаци су служили као војна болница све до пада Карађорђеве Србије.

У XIX веку у Ћелијама се оснива Основна школа, међу првима у Србији под Милошем Обреновићем. У овој школи је Св. Владика Николај Велимировић "први буквар учио", и Ћелије целог живота у срцу носио као "прву љубав" према Богу и роду.

Манастир Ћелије је 1837. године претворен у парохијску цркву, што је остао до 1928, када су одлуком Светог Архијерејског Сабора претворен у женски манастир.

http://www.celije.org.rs

[Pieta]

Sestrinstvo ovog manastira je vrlo predano i vredno radi na vise bitnih polja.

Prvo je skola ikonopisanja, jedan deo sestara svakodnevno slika ikone i salju ih u sve crkve i manastire sirom Srbije. Ja sam u Studenici kupila ikonu Sv. Nikole, koja je radjena bas u Celijama.

Druga stvar koja me je jako obradovala je ta da su monahinje prepevale stihove Sv. Nikolaja Velimirovica, imaju aktivan hor kao i muzicki obrazovane monahinje te, sve to zvuci prosto savrseno... Ali ja sam sigurna da mnogi od vas imaju te prepeve.

I treca stvar: Kada sam poslednji put bila tamo,a to je bilo negde krajem devedesetih godina, u manastiru je bilo nekih desetak devojaka, koje su takodje se bavile ikonopisanjem i receno nam je da su to sticenice nekog centra za odvikavanje od narkotika, te da im monahinje pomazu u teskim trenucima i rade sa njima na njihovoj rehabilitaciji.. To me je jako ganulo. Mi, naravno, nismo imali kontakta sa tim devojkama, njihova privatnost je zagarantovana, ali mene je dirnula paznja i ljubav monahinja, predanost tim mladim zivotima koji su im povereni.

Naravno nikako ne treba zaboraviti da je u Porti manastira sahranjen Justin Popovic.

Do manastira bas i nije lako doci, jer je put jako uzak i strm, pa se uglavnom nekih kilometar i po ide peske kroz prelepu prirodu...

Na par kilometara od Celija nalazi se manastir Lelic u kome su mosti Sv. Nikolaja Velimirovica. A Lelic je, pak, prica sama za sebe....

[Guest Светлана]

Духовна деца Преподобног Јустина Ћелијског поред његовог гроба

Епископи Атанасије, Артемије, Иринеј и Амфилохије

[Guest Izida]

Svetlana,sestra moja ti si.Celije su moj omiljeni manastir,ako se to sme reci za instituciju ovog tipa.Naime,1994.mi drugarice sa veronauke preporucise da idem u isti,da je tu predivno,i da tu zivi jedan divan starac otac Simeun.I dogovorismo se da odemo za Blagovesti.Nisam imala

punih cetrnaest godina.Bila sam silno uzbudjena,jedva cekajuci taj dan,kada cu sebi naci duhovnika i prvi put se ispovediti...

Isle smo putnickim vozom,izasle na pristanistu u Valjevskom Gradcu.Prolazile kroz tunel i preko mosta pored pruge.Ne plaseci se niceg.Istina

je da se pesaci strmom stazom kroz prelepu prirodu.Ali ta staza meni simbolizuje put ka Rajskim vratima.Inace,Blagovesti su slava manastira.

Tad je bilo sto godina od rodjenja i petnaest od smrti mog Ave Justina Popovica.Tada je Liturgija bila vise nego svecana,sluzilo je pet vladika.

Pevao predivan hor sestrinstva manastira.Ja sam sve vreme stajala pored Avinog groba,cekajuci svoj red,da udjem u skromnu kucicu pored.

Sva su mi cula uzivala,upijajuci Liturgiju,u prelepom okruzenju.Boze oprosti,to je najlepsa Liturgija,kojoj sam ikada prisustvovala.Uz to sam bila

i uplasena i uzbudjena i srecna pred prvu ispovest...

Nakon Liturgije je bila Svecana akademija.Govorio Matija Beckovic,pevao Pavle Aksentijevic,hor manastira Kovilj,hor jednog sestrinstva iz Grcke,govorili neki mudri ljudi.Uz to tad je tu bio pokojni,Bog da mu dusu prosti,princ Tomislav Karadjordjevic.Ja dete,ne odoleh,a da mu ne pridjem.Covek prirodan,neposredan,njegova skromnost me oborila s nogu.Rece mi,ako me put nanese u Ujedinjeno Kraljevstvo,da mu se javim,

da se pozovem slobodno na taj susret.A tad je Marfijev zakon stupio na snagu,ne imadoh foto-aparat.Nikada to sebi nisam oprostila.Jos mi

Njegovo Visocanstvo rece da ima 15 hektara jabucnjaka,da je taj vocnjak veoma lep,etc.

Uz to ja veliki ljubitelj istorije u porti videh grob Ilije Bircanina...

Otisla sam popodne kuci.Proslo je petnaest godina,pola mog zivota od tog dana.Ne postoji rec u Vujaklijinom Leksikonu,ja,koja sam Ciceronu

pisala govore,ne umem da formulisem deskripciju imresije,koju je na mene ostavio taj dan i pomenuti manastir.

Kasnije sam tu kupila svoj prvi molitvenik.Redovno sam odlazila tu nekada na Blagovesti,priznajem sad sam malo proredila.Ali,dace dobri Otac

nas da opet skoro odem.Tu me uvek nesto dirne.Recimo,1996,opet na Blagovesti.Bogoslovija iz Krke je u tim ratnim godinama preseljena na Di-

vcibare.Decaci iz bogoslovije su dosli.Njihov hor je pevao.Toliko lepo i iz dubine duse,isijavajuci eruptivnu emociju.Ja sam plakala kad su pevali

pesme "Jos ne svice rujna zora" i "Nema Raja,bez rodnoga kraja".Mozete misliti u to vreme tu pesmu,jos oni mahom Krajisnici.

Vredno je da pomenem i ovaj dogadjaj.Bila sam jednom u leto,za Gospojinski post.Organizovali su posle Liturgije masovno krstenje na reci Gradac.Reci da je bilo prelepo je malo.Tog dana sam kupila ikonu One,koja je rodila Boga.U prodavnici je radila mati Ksenija.Upozna se ona

sa mnom i pozva me u trpezariju na rucak.Ne mogu vam opisati koliko je ona lepa,pametna,produhovljena i harizmaticna.I koliko je pre svega

dobar covek.I koliko je blagorodna.Ona se sa mnom ispricala kao da se citav zivot znamo.I pitala me cime cu kuci.Ja joj rekoh putnickim vozom.A ona mi rece da on cesto kasni,i da ce ona mnogo brinuti,ako ja odem sama.Rece mi da je tu jedan bracni par,koje ona poznaje,

i zamoli ih zena slobodno da me povezu do grada do glavne stanice.I oni to i ucinise.Ja to nikada necu zaboraviti.

Za ovaj manastir me vezuju samo najlepse uspomene i impresije!

[Guest Светлана]

Дивно, Izida. Да знаш кад будеш опет ишла возом, при проласку пешке кроз тунел, ако наиђе воз треба се приљубити уз зид тунела окренут зиду, тако стати и чекати да воз прође. Мени се једном десило. И још, кад после пролазиш кроз шуму, треба да тупкаш ногама и тако да пролазиш, јер земља тада подрхтава и змије беже, тј. не излазе на стазу. Чим будемо ишли за Србију, обавезно ћемо ићи до манастира Ћелије.

[Guest Izida]

Hvala puno na savetu!Nisam to znala za zmije.Volim da putujem vozom,inace.Bila sam u vise manastira,cak i u Meteorima,tamo kod tebe.I tu sam

dobila blagoslov.Ali,za Celije me vezuje uspomena na blazenopocivseg oca Simeuna.I vezuje me,kako da se izrazim,njihova medijska skromnost.

Ali,Bogu,hvala mnogo divnih ljudi,koje sretoh u zivotu,cak i na ovom forumu,su vec tamo bili.

[Srna]

Drage moje sestrice,

tako bih Vam se volela pridruziti...Secam se svog prvog odlaska u Celije..Bila sam jos devojcurak, mislim da sam imala negde oko 14 godina. Moj prvi odlazak u taj Manastir je bio prava slucajnost, ustvari Volja Bozija.. Secam se jos uvek tog momenta kada sam otvorila velika vrata kapije. Ispred mene je bio predivan pogled, neopisiva priroda, a cini mi seda su travnjaci i cvece bili tako vesto obradjeni, da bi covek pomislio da je svaka travka ista.. Ugledah jednu Monahinju,negde na sredini ovog prelepog vrta, i ona me doceka sa osmehom.. U njenim ocima, koje su bas iste boje kao nebo, bilo je toliko ljubavi  i radosti, da mi sce zalupa. Osetivsi moje uzbudjenje, cinilo mi se kao da me taj pogled posmatra negde u dubini moje duse. . Majcinski me uhvati za ruku, i povede me do jedne male kiucice i rece: Idi kod Oca, pricaj sa njim, bice ti  lakse...Otvorih vrata,  a na malom starinjskom krevetu ugledah jednog cudnog Starca koji sedi. Kosa mu bese toliko bela, da njena belina nije mogla da se porei ni sa snegom..I tada on uputi pogled ka meni: Udji dete... Dugo, dugo smo tada pricali...Boze koliko je samo ljubavi bilo u njemu.. Sedeo je pored mene, slusao me i plakao sa mnom..Kao dete... Tesio me i davao savete...Imala sam osecaj kao da sam docekana na nekom Carskom dvoru, a ova malena sobica tako je mirisala nekim cudnim mirisom, a ikone koje su bile okacene okolo sijale su, bas kao da je sva svetlost uperena bas na njih... Praznila sam svoju dusu, i predavala svoje brige Gosodu.. A Otac bi me gledao krajickom oka, i tiho mi davao lekove za moju bolesnu dusu..

Oce Simeone,koji si sada u Carstvu nebeskom, moli Hrista Boga za nas gresne i nedostojne...

[Guest Светлана]

Помозите изградњу триолтарног храма по тестаментној жељи преп. оца Јустина

....

Девизни рачун Задужб. о. Јустина:

250-1050039354181-28 EFG EUROBANK a.d. Beograd

Динарски рачун ман. Ћелије:

180-0184520103330-02  - ALPHA BANKA

....

ИНСТРУКЦИЈЕ ЗА УПЛАТУ У ЕВРИМА:

INSTRUCTION FOR CUSTOMER TRANSFER IN EUR

Intermediary Bank / Correspondent Bank

SWIFT - BIC: EFGBGRAAXXX

Name: EFG EUROBANK ERGASIAS SA

City, Country: ATHENS, GREECE

Account with institution / Beneficiary's Bank

SWIFT - BIC: EFGBRSBGXXX

Name: EUROBANK EFG STEDIONICA AD BEOGRAD

Street: KOLARCEVA 3

City, Country: BEOGRAD, REPUBLIC OF SERBIA

Beneficiary

IBAN/ Account Number: /RS35250105003935418128

Name: ZADUŽBINA SVETI JOVAN ZLATOUSTI AV

Street: MANASTIR ĆELIJE

City, Country: VALJEVO, SRBIJA

http://www.celije.org.rs/avva/trocrkva.html#pomoc

[Тавита]

Manastir Celije 3 min

[Цвеле1993]

Ћелије су комунисти одузели Лазаревачкој општини.