poziv za ucestvovanje u projektu "500x100"

[Stanoje Stankovic]

Драги оци, браћо и сестре,

Користим прилику да вас све позовем да сви заједно учествујемо у пројекту „500x100“, то јест, да будете део групе од 500 православних хришћана који би месечно издвајали по 100 динара прилога као помоћ православним заједницама које су расејане по земљама где Православље тек почиње да живи и да се проповеда. Само 100 динара, ништа више, ништа мање. Толико кошта 100 грама обичне турске кафе. За један месец – 100 динара.

До сада се окупило 88 приложника који учествују у овом пројекту. Тренутно покушавамо да помогнемо православним хришћанкама у Пакистану које су се нашле у врло тешкој и незавидној ситуацији. Пошто су православни хришћани најобесправљенији слој у Пакистану (нашу заједницу је Господ основао пре 4 године тамо, истинољупци којима је дражи Господ него све на свету остају без посла, без здравственог осигурања и било какве овоземаљске сигурности коју би имали да су остали у исламској лажи) наше сестре у Христу су принуђене да раде у кућама богатих муслимана да би прехраниле своје породице. Ови несрећници их силују и тако пониженим забрањују им да напусте посао, претећи им да ће их оптужити за вређање ислама. Пошто је Исламска република Пакистан земља где влада закон шеријата, јасно вам је да таква оптужба повлачи са собом јако тешке последице (у најбољем случају одузимање имовине и прогон, у најгорем смрт читаве породице).

Покушавамо да сакупимо новац да им купимо неколико шиваћих машина да могу да се науче кројачком занату, да се осамостале и на тај начин спасу од овог ужасног ропства...

Такође, покушавамо да помогнемо истовремено и Цркви у Гватемали. Више детаља о православним Мајама можете прочитати на

http://www.svedokver...a-pravoslavlja/

Али...

Зашто би неко то уопште радио? Као да овде, у Србији и српским земљама на Балкану има мало мука, мало неверја, сујеверја, кривоверја? Зар није важније прво овде проповедати, па тек онда, када се људи овде обрате Христу, кренути даље? Као да свако од нас нема најближег коме је потребно проповедати Христа?

Ако вас муче ова питања, онда је учествовање у оваквим пројектима прави одговор и решење за наше муке. Ево и зашто.

Свети Николај, Апостол Јапана одговара да су спољашња и унутрашња мисија два крила Цркве. Да без спољашње мисије неће бити покретања ни раста праве, црквене унутрашње мисије.

Још важније, сам човек постаје бољи од испуњавања заповести о милостињи (и телесној и што је још важније, духовној) – а то и јесте суштина православне мисије. Апостол Јапана пише: „ми сами кроз то постајемо православнији, религиознији и бољи људи“. (Писма, стр. 246).

Човек који испуњава заповест о милостињи, по речима старца Пајсија Светогорца, „задужује“ Господа Који ће му, верујем, на ту делатну љубав узвратити отварањем срца његових најближих за истину и рањавањем његовог сопственог срца још већом љубављу према Господу.

Свети Николај Јапански говори да је неопходно да се иде свуда где Господ усмери и отвори пут, да се проповеда и другим народима. Јер, ако останемо са погледом усмереним само на сопствени народ, без осетљивости на муке и проблеме других народа, аргумент светог Николаја ће се односити и на нас:

„Говорили су – док сам још покушавао да оснујем Јапанску мисију – и подизали глас неки говорећи да је потребно прво обратити своје незнабошце а затим ићи ван граница. Међутим, њих је потпуно разоружавало просто указивање да, при таквој теорији, хришћанства у свету уопште не би ни било осим на јудејској земљи; јер апостоли не би требали да иду да проповедају свету не обративши претходно своје сународнике, а они (Јевреји) као што је познато и до дана данашњег су се обратили у најмањем броју“. (Писма, стр. 270).

Богу хвала, и равноапостолна браћа Кирило и Методије су размишљали као и свети Николај Јапански...

Браћо и сестре, ми смо људи који живимо у свету. Наша молитва мора да буде ношена на крилима милостиње.

А коме ћемо помоћи, ако не својима по вери? Коме ако не људима који су са нама у величанственом Телу Христовом, са којима смо причасници из исте Чаше?

„Зато, дакле, док имамо времена, чинимо добро свима, а особито својима по вјери...“ (Гал. 6:10) „А што се тиче милостиње за свете, као што уредих по Црквама галатијским, тако чините и ви“. (1 Кор.16:1).

Ако желите да учествујете у пројекту, пишите на [email protected] прикључићемо вас на листу на којој ћете бити детаљно обавештавани о току и детаљима пројекта, докле смо стигли, имаћете увид у банковни рачун и количину новца која је сакупљена...

Уредник ПМЦ „о.Данил Сисојев“

Станоје Станковић