Говори мога пера - Александар Срнић

[Тавита]

Ово су слова једног пјесника...

покрети једног глумца..

Мисли једне ризнице...

Стихови који ће наћи пут до вашега срца. Сигурна сам.

1317_womens

[Тавита]

* * *

Не могу створити ремек дело!

То је већ Бог учинио када је тебе створио,

А лепо сам му говорио да то не чини,

Јер је цена тог стварања била

Залог мог срца,

Чију је половину узео

И тако ме за тебе везао,

Не јуче, не данас, не сутра,

Већ само један трен

Који се зове: ВЕЧНОСТ!

Од тада ни крив ни дужан

Читав живот лутам,

Тражећи те.

Уз тебе сам увидео

Да на свету постоје

Две врсте жена:

У једну спадаш ти,

А у другу све остале,

Од којих се ни по чему не разликујеш,

Осим због тога што јеси

И због онога што ниси!

Другима,

Мане не стоје тако лепо као теби!

А и те, сасвим уобичајене, црте лица

На теби су некако другачије;

Усудио бих се рећи чак и занимљиве.

Ипак, далеко од тога да си савршена,

Али несавршенство

Теби савршено пристаје

И заиста не знам шта видим у теби

Знам само

Да тамо себе налазим!

Александар Срнић

[Тавита]

БОГОУБУЦЕ

-''убили смо га''

-урлали су на сав глас!

И стварни га беху убили,

Не схватајући,

Да су својим поступком

Бацили сламу лажи

На пламичак истине,

Мислећи да ће га угушити!

Али после три дана...

Лаж изгоре!

Но то их није уразумило!

Не беше им довољна

Једна његова смрт,

Па наставише да га убијау...

И што су га више убијали,

То је спорије умирао

И кад год су мислили да је мртав,

Он им увек васкрсне пред очима!

А што су га дуже држали мртвим

То му је слава била већа

После сваког васкрсења!

А они...

Они су ликовали

После сваке његове смрти!

Хвалили су се тиме

Како им је пошло за руком да га убију!

Били су сигурни да су у томе успели,

Јер нису чули да га ико спомоње...

Они су били једини

Који су то чинили!

Нису нису разумели безумни,

Да су својим Богоубијањем,

Само доприносили његовој слави,

А он је њима испунио жељу,

Дозволивши им да мисле

Како га могу убити!

Александар Срнић

[Тавита]

ПЛАЧ

Кад би ти хтео

Као што нећеш

Или можда хоћеш

Само чекаш

Не знам шта

Ти знаш

Да ми даш сузу

Коју не заслужујем

Али је тражим

Уздајући се у твоју милост

Спао би ми са душе терет греха

И уселио би се мир

У моје срце.

Много сам те пута молио за њу

И како ми је ниси дао

Покушао сам сам да је исплачем

И кише сам суза пролио

Али нигде није било ње

Једине сузе

Која би ми донела мир

Онда сам покушао да је заслужим

И ти си ме до ње довео

Али само да је видим

Не да је досегнем

Да заплачем за њом

Али да њу не исплачем

Да не мислим

Да сам је сам зарадио

Па се потом хвалио својим делима

Измирио си себе са мном

Али ниси мене са собом

Иако ја желим мир са тобом

Али немам га без те сузе

Коју ми не даш

А за коју те тако силно молим

И за коју тако дуго плачем

И због које се тако вредно трудим

А ти и не гледаш

И не чујеш

И не услишујеш

Или услишујеш

Само не желиш да ја то знам

На хиљаде сам пута мпомислио

Да си ми окренуо леђа

Дигао руке од мене

Заборавио ме

Али кад год то помислим

Ти ме потсетиш да си ту

Јер си у моје срце укоренио наду

А у дубини душе моје

Одјекује твој глас

Који говори

-''Доста ти је моја благодат!''

Aлександар Срнић

[Тавита]

ГОВОР МОЈЕ ПЕСМЕ

I

Ја сам га чуо

Не сећам се кад,

Био сам мали тад,

Мањи него што сам сад,

Ко ће то да памти;

Ал знам да ни онај мали

Што се правио важан

Како из српског има ''пет''

Није знао шта је то,

Па је пустио причу да сам уклет,

Болестан у главу

И ко зна шта све не!

Цело се друштво плашило мене

Од тад па Бог зна до кад!

Имам утисак

Како и данас причају ''о типу

Који је био у трипу

Кад смо били мали''

Заборавих га

Ал' не што сам то хтео,

Већ што сам самог себе мрзео

И то је било то...

II

Прође од тада некол'ко лета,

Стигоше неке године луде,

Свануше ведри сунчани дани

И свуда видех радосне људе!

Задивих се ја сунчаном сјају

И сазвучју у песмама птица

Застаде ми дах у истом трену

Кад видех лепоту њеног лица!

Ал' сећања стара у мени још живе

И свако сећање новим страхом дише,

Осећања увек, за све, друге криве,

И свака ми песма на тугу мирише.Туга ми је разорила биће Уморила свако надахнуће

Стихови се не рађају више

Остах с' тугом да чекам свануће!

III

Неке ране тешко зарастају

Али зарастају

Остају ожиљци

Ал' ко да размишља о њима

''Ако је око твоје светло

цело ће ти биће светло бити''

Живот је заиста леп

само ти треба душа да то схватиш

Сећам се сазвучја птица

И жубора вода и песме ветрова

И оних лепих дана

Пронађох зрно наде у натмуреним лицима

Чак се и оне силне туге сећам с радошћу

Говор моје песме опет тече

Да пробуди наду у очајнима

радост у тужнима

Да покаже пут изгубљенима

И приближи живот смртнима

Да изгради ''светло око'' у људима

Данас би још само ''позвани''

Рекли да сам болестан

Од неких гласова у глави

И мишљења да су сви људи, људи

То су знате они који и самом Богу

Приписују разне синдроме

Али он се не придржава њихових терапија

Већ ради по своме

Па ако већ бирам између људске свепамети

И Божије Речи

Бирам да будем луд...

Александар Срнић

[Тавита]

ЧЕЖЊА

Још једно вече без тебе тече.
У панораму гледам кроз таму.
Ноћ је без сјаја нигде јој краја.
Поноћ све брише. Не чујем више
Никаквог шума. Силазим с'ума
И просто лудим колико жудим
За тобом сада, а душа страда
Колко се бори. За тобом гори!
Нервозно седам, чежњиво гледам...
Да си бар овде! Дошло је довде!
Долази плима, мења се клима,
Све брже дишем, горим све више,
Немирна бура свира из дура,
Кроз мене струји, све јаче бруји,
Достиже живо критичан ниво
За само часак настане прасак...

Сад немо стојим, тренутке бројим.
Већ ме је прошло то што је дошло.
Чудим се себи, како и не би,
Мислима скитам, просто се питам:
Зашто те жудно ја чекам будно,
Кад не знам где си, да л' стварна јеси?

Александар Срнић

[Тавита]

БАЛАДА О НЕОПРЕЗНОМ ЂОНУ

Киша пада, природа је чиста
А напољу нигде никог нема,
Док изгланцан испред прага блиста
Ђон на чизми, и уморан дрема.

Бездушна је газила га нога
Онда кад је било лепо време
Ђон за кишу молио је Бога
Да скине са своје душе бреме

Али сада киша је престала
А ђон слути црно му се пише
На њега је опет нога стала
Да га гази као и пре кише

Зато ђон је неопрезан био,
Па уради нешто што се не сме
У бесу је нервозан згазио
Кишну глисту из Борине песме

Александар Срнић

[Тавита]

СУЗА И ЊЕНА СУЗА

ПАЛА ЈЕ СУЗА
НИЗ СУЗИНО ЛИЦЕ
НАКВАШЕНО СУЗИНИМ СУЗАМА
КОЈЕ СУ ТЕКЛЕ
ИЗ СУЗИНОГ СУЗНОГ ОКА
ЈЕДНА И ЈЕДИНА СУЗА
КОЈА СЕ МОГЛА ВИДЕТИ

ПАЛА ЈЕ СУЗА
У КИШИ СУЗИНИХ СУЗА
САМО СЕ ОНА БЛИСТАЛА МИМО СВИХ
НЕ ЗНАМ ЗАШТО
АЛИ САМ ВИДЕО САМО ЊУ
БЛИСТАВУ СУЗИНУ СУЗУ
ЈЕДНУ И ЈЕДИНУ СУЗУ
КОЈА СЕ МОГЛА ВИДЕТИ

ПАЛА ЈЕ СУЗА
КОЈА НИЈЕ ПАЛА
ЈЕДИНА СУЗА
КОЈА ЈЕ БИЛА ЈЕДИНА
НИЈЕ ЈЕ БИЛО
А САМО СЕ ОНА ВИДЕЛА
СВИ СУ ЈЕ ГЛЕДАЛИ
А НИКО ЈЕ НИЈЕ ВИДЕО
ЈЕР ЈЕ НИЈЕ НИ БИЛО
А БИЛА ЈЕ ЈЕДИНА СУЗА
КОЈА СЕ МОГЛА ВИДЕТИ



ПАЛА ЈЕ СУЗИНА СУЗА
НИЈЕ ЈЕ ВИДЕО НИКО
ЈЕР НИЈЕ НИ ПОТЕКЛА
УСТВАРИ НИЈЕ ДА НИЈЕ
ПОТЕКЛА ЈЕ АЛИ ИЗ СРЦА
ЗАТО ЈЕ И НИЈЕ ВИДЕО НИКО
ОСИМ МЕНЕ
У ЧИЈЕ СЕ СРЦЕ СЛИЛА
И ОБАСЈАЛА ГА СВОЈИМ СЈАЈЕМ
ЈЕДИНА СУЗИНА СУЗА
КОЈА СЕ МОГЛА ВИДЕТИ


ПАЛА ЈЕ СУЗА
КАКВУ САМО СУЗА ИМА
СУЗА СУЗИНОГ СРЦА
МОЖДА И ДРУГЕ ИМАЈУ ТАКВУ СУЗУ
КО ЗНА...
АЛИ ЈЕ МОЈЕ СРЦЕ ОРОСИЛА
САМО СУЗИНА СУЗА
ЈЕДНА И ЈЕДИНА СУЗА
КОЈА СЕ МОГЛА ВИДЕТИ

ПАЛА ЈЕ СУЗИНА СУЗА
ТАКО СНАЖНО
ДА ЈЕ У МОЈЕ СРЦЕ
УТИСНУЛА СУЗИН ЛИК
ПОРЕД КОГА
НИЈЕДАН ДРУГИ ЛИК
НЕ ДОЛАЗИ ДО ИЗРАЖАЈА
ЈЕДИНА СУЗА СУЗИНОГ ИМЕНА
КОЈА СЕ МОГЛА ВИДЕТИ

ЗНАМ ДА КАДА ДОЂЕ ВРЕМЕ
КОЈЕ ЋЕ НАНЕТИ БОРЕ НА НАША ЛИЦА
И ОД НАС ОТЕТИ ПОСЛЕДЊИ АТОМ ЖИВОТА
И КАДА СРЦЕ ПРЕСТАНЕ ДА КУЦА
У ЊЕМУ ЋЕ ЈОШ ЖИВЕТИ
СУЗА У ЊЕНА СУЗА

Александар Срнић

[Тавита]

ПРАЗНИНА

Тражим те,
Док у мору жеља пловим,
Нема те...
Још бројим године, дане, сате;
Желим да ми се врате
Нека времена прошла!
Сећања су  ми дошла
И чежњу буде
Ове главе луде!
Сањам снове без броја!
''Где ли си'' – питам се
- ''Једина жељо моја?''

Александар Срнић

[Тавита]

МОБИЛНА ЉУБАВ

У глави тмурно

У срцу бурно

Чезнем да стигне порука твоја

Листам кроз мени

Док крв ми пени

Ни трага нема од твога броја

Зурим у празно

Врло заразно

Негде у срцу још живи нада

Ал' сумња гризе

И прави кризе

Стално се питам где ли си сада

У жару горим

Са жељом борим

Нервозно шаљем ти питање неко

Хоћеш ли доћи

У ове ноћи

А онда схватим да си далеко

Александар Срнић

[Тавита]

Зачух како поздраве једне девојке

Ветрови песмом брује...

И погледах у небо

И видех звезде

Како треперећи гледају твојим погледом

Тада  се запитах

Да ли мене посматраш

И сетих се наших дана...

И тек тада осетих

Да си ти она

За којом је моје срце

Чезнуло целог живота

Увек си била у мом срцу

А била си ми тако далека

Чак и онда када сам те познавао

Препознао те нисам

А знала си...

Знала си моје тајне и жеље

И сваки стих за неку другу испеван

А сада када си од мене далеко

Осећам као да је сваки од њих

Био теби отпеван

Као да сам у другима тражио твој лик

Иако тада тога нисам био свестан

Него тек када ме живот одведе даље

Схватих да је са тобом

Остало моје срце.

Александар Срнић

[Александар_Срнић]

?????? ? ?????????? ????

???? ????, ??????? ?? ?????

? ?????? ????? ????? ????,

??? ????????? ?????? ????? ??????

??? ?? ?????, ? ?????? ?????.

???????? ?? ?????? ?? ????

???? ??? ?? ???? ???? ?????

??? ?? ???? ????? ?? ????

?? ????? ?? ????? ???? ?????

??? ???? ???? ?? ????????

? ??? ????? ???? ?? ?? ????

?? ???? ?? ???? ???? ?????

?? ?? ???? ??? ? ??? ????

???? ??? ?? ????????? ???,

?? ????? ????? ??? ?? ?? ???

? ???? ?? ???????? ??????

????? ?????? ?? ?????? ?????

?????????? ?????

??? ????? ?? ??????? ??????? ?? ????? ???? ?????????

?????? ? ?????? ??????

???? ???? ??????? ?? ?????,

????? ???? ???? ?? ???? ?????,

?? ????????? ???????? ??????,

?? ?? ????? ????????? ?????.

?? ?????? ??????? ?? ???,

??? ?? ?????? ?????????? ????,

?????? ????? ????????? ????????,

?? ?? ???? ??????? ????????,

?? ??????? ???? ??? ?????? ????,

?? ??????? ????????? ?????,

?? ??????? ???????? ?? ????,

?? ?? ???? ?? ????? ??????.

???? ???? ??????? ?? ???,

???? ?????, ??????? ?? ????,

???????? ?????? ?????????? ????

????? ??????, ???? ???? ????.

                  ???? ????????

[Guest ага пије млеко]

Да, та је кул!

Још ако сте је чули у казивању Боре Ђорђевића онда знате који је то филинг....

Мене ова балада јако подсећа на "Керушу".... 0104_cheesy