Манастир Глоговац

[Guest]

Манастир Глоговац среда, 14 децембар 2011 12:04

Манастир Глоговац у Јању, село Бабићи, код Шипова.

Овај средњовјековни манстир порушен је од Турака, одмах послије окупације Босне.

Нова црква манастира Глоговца, послије дужег опустошења, подигнута је 1867-1869. године, за вријеме Омер-паше Латаса.

Освећена је 1869. год. од Епископа Дионисија Милијевића. 14. октобра 1944. год., на празник Покрова Пресвете Богородице, манастирски храм је запаљен од усташа.

За вријеме Епископа Андреја (Фрушића), бањалучког, храм је обновљен и освећен, али као парохијска црква.

Освећење су извршили епископи жички Василије (Костић) и бањалучки Андреј (Фрушић).

Манастир Глоговац одувијек је био духовни центар Јања. Послије Другог свјетског рата, комунистичка власт, насилно је укинула улогу и значај овог манастира, али оснивањем бихаћко-петровачке епархије, обновљена је духовна и културна манифестација, која се одржава сваке године под именом «Јањски сабор», који се одржава сваке године у ман. Глоговцу у Недјељу Свих светих.

Манастир се налази у фази генералне реконструкције која је започела ? године.

free movies. watch movies. last movies

http://www.eparhijabihackopetrovacka.org/index.php?option=com_content&view=article&id=718%3A2011-12-14-11-06-29&catid=38%3A2009-07-21-11-54-35&Itemid=64

[Guest]

Историјат

Кањон у којем се налази манастир

Манастир Глоговац је попут ластавичијег гнијезда, смјештен у скровитом великом кањону малог потока Глоговца, међу брдима планине Горице. Налази се на тромеђи оштина Шипова, Јајца и Доњег Вакуфа. Он са друга два светишта овога краја, римокатоличког Подмилачја код Јајца и муслиманског Прусца код Доњег Вакуфа, чини трио светих ходочасничких мјеста народа овога краја.

Као и већина наших средњевјековних манастира и Глоговац је сакривен далеко од караванских путева чији каравани су били непрестана претња манастирима. Његови оснивачи као да су тражили најљепше мјесто у природи да га претворе у свети олтар, да се у миру и тишини, далеко од буке свијета, на њему приноси непрестана бескрвна жртва Богу, свијет и човјечанство. Окружен изузетном природном љепотом, он једноставно плијени сваког посјетиоца. Посебно је то изазовно у данашње вријеме када је читав свијет претрпан аестетичном „културом“.

манастирски поток

Немирни планински поточић Глоговац тече и жубори тик поред самог манастира и носи вјечну поруку течења „panta rei“ , као и трајања свега у природи. Увијек једнако и довољно, никад премало, што опет даје једну поруку и посвједочава ријеч Господњу: „Знао Отац ваш небески шта вама треба; иштите прије свега Царства небескога, а све друго додаће вам се“. Тишина у њему и око њега ненаметљиво поручује како се Бог може чути и осјетити у миру и тишини, да се молитва и служење Богу треба у миру чинити.

Само име манастира повезује нас и подсјећа на духовну и физичку везу Србског народа од Косова, племе Глоговац, преко Херцеговине до Крајине. Глоговац на Косову, племе Глоговац у Херцеговини и Манастир Глоговац у Јању!

Св.краљеви драгутин и Милутин

Народно предање, као и народна пјесма сведоче да су Турци приликом освајања Босне 1643. године разрушили манастир Глоговац, а Игумана Јоаникија на колац набили. Ослањајући се дакле, на ове изворе, који никад нису настајали из других разлога, већ да у временима страдања и уништења материјалних свједочанстава, страха и терора, очувају код народа памћење на оно што је некада било. Манастир је постојао прије доласка Османлија на босанске просторе. Већина средњовјековних манастира у Босни настали су у вријеме владавине краља Миутина у Србији, и његовог брата Драгутина у Срему и Соли (Тузла), те породице Котроманић у Босни. Краљеви Драгутин и Милутин препознатљиви су у историји по томе да су многе светиње подигли, али и многе обновили и помогли. Трагом те чињенице претпостављамо да је манастир Глоговац настао у вријеме владавине ових краљева, дакле у првој половини 14. вијека.

Султан Абдул-Азиз

По свему судећи, он је био, за разлику од других царских лаври, односно царских задужбина, веома скроман манастир. Није спадао у ред оних у којима се јело златном кашиком. Он је типичан примјер манастира за монашко тиховање, мјесто созерцања и молитве. То је сасвим евидентно по утицају који је оставио на становништво Јањске висоравни. По узору на живот у Глоговцу, који је Турском силом разрушен, домови на Јањској висоравни постали су „глоговци у маломе“.

Султан Абдул-Меџид

За вријем владавине султана Абдул Меџида (1839-1861) и султана Абдул Азиза (1861-1876), познатих попросвјетним и административним реформама, које су завели у Отоманској империји, показаше се зраци „некаквих“ бољих дана за Српски народ у Босни. Програм реформи у империји изазвао је жестоке отпоре код тврдокорних бегова и ага Босне и Херцеговине. Унутрашњи међутурски сукоб по питању реформи у империји био је од великог значаја за поробљене хришћане, од којих су рефоорматори очекивали подршку, прије свега физичку, у обрачуну са тврдокорним беговим, који су настојали сачувати привилегије за себе и своје фамилије. Кључну улогу у овом обрачуну одиграо је Омер –паша Латас, исламизирани и потурчени Србин Мићо-Михајло Латас, из села Јасеница код Плашког, у Лици, који се ставио на страну султана реформатора.

Омер-Паша Латас

Иако суров и немилосрдан по нарави, Латас је све захтеве Срба узимао и решавао их на терену повољно. То је учинио из разлога да би их придобио за своју реформаторску опцију и султана.

Баш у вријеме Срби са Јањске висоравни и њене околине, које је увијек красила вјера и побожност, осјетише повољан тренутак да пођу код паше Латаса и затраже од њега да им дозволи да подигну богомоље, да се имају гдје Богу молити и састајати. Пошто Латас прихвати њихову молбу, одобри им да подигну себи богомољу, али која се ниоткуда неће видјети нити њено звоно чути. Вративши се у Јањ делегација Јањских Срба изнесе ово пред породичне старјешине, а они вијећаху гдје би могли такву богомољу направити, да буде по вољи Латаса. Тада се старјешине сјетише да је давно прије доласка Турака подно старог града Штрб постојао манастир Глоговац.

Манастир некада

Тако дође до прве обнове манастира, односно светог храма, кога они посветише Светом Георгију. Прво обновљење манастира Глоговца било је 1866. године до 1869.године. у „Шематизму православне митрополије и архидијецезе дабро-босанске за годину 1883.“ Описано је ово обновљење на следећи начин.

Св.Великомученик Георгије

Основан је од ономјесног свештенства и народа године 1866., а довршен и освећен 1869. Митрополит Дионисије (Илијевић) посветио га је Светом Великомученику Георгију. Народ при оснивању овога храма није ни мислио да ће он бити посвећен за свету обитељ, него почев да у оној околини има 500 православних кућа, они се договоре, да би им свима као парохијална служила, што и учине под управом покојног попа Николе Обрадовића. Када је Црква већ довршена, као што је горе споменуто, дође митрополит Дионисије, те увидјевши овај пусти положај, у ком је нова црква саздана, предложи: да би прилично било ову цркву посветити за свету обизељ, по чему су најближе куће удаљене од цркве к истоку 2 сахата, к сјеверу ½ сахата, к западу 1 сахат и к југу ½; од града Јајца удаљена је црква к југу 3 сахата. На то народ пристаде и црква се посвети за обитељ. Том приликом буду произведени поп Раде Сурутка и поп Никола Обрадовић за јеромонахе и предан им буде манастир да у њему служе, а када митрополит Дионисије- родом бугарин дође за Игумана, предана му би управа манастира Глоговца, а како је био муж поштен и изображен, он одмах дадне једну направити кућу за стан братства, и у истој кући одреди двије собе за учитеља и школу. Касније, када он (само годину и пол је боравио у Глоговцу) пао у немилост код турских власти у Јајцу, морадне се уклонити у Србију, а скоро по његову одласку и она два монаха се упокоје, те тако манастир остаде пуст, док у њему мирски свештеници: поп Саво Ракита , поп Шпиро Ракита и поп Јово Обрадовић почну служити, па тако и данас служе.“

О манастирском конаку у истом „Шематизму“ се каже: „зграда је озидана од тврдог материјала(камена) врло тврдо и добро је по источном ореду, али беч икаквог византијског стила и украса. Покривен је дрвеном шиндром (врста даске) и није никада страдала од ватре и робије, само 1881. Лопови су дошли по ноћи, разбили манастирска врата и покупили све црквене ствари и у готовоме 300 форинти“

Такође за манастирски посјед наводи следеће: „ Манастир има своје земље до 300 ока усјева, од којих приходи манастиру припадају, а такође има од двије куће, које се издају у закуп 200 фор. годишње. Манастир од ових прихода не троши ништа, јер свештеници у њему служе и имају своје парохијалне приходе од којих се издржавају“.

Манастир пре обнове

Недуго потом, деси се босанско-херцеговачки устанак, којим Срби хтједоше за свагда збацити отомански јарам са врата. Због властитих интереса западних сила, прије свега Енглеске и Аустроугарске, устанак је у крви угушен, а многе старе светиње и тек подигнуте, односно обновљене , бише попаљене и порушене. И манастир Глоговац је захваћен турском одмаздом над Србима.

На сву срећу није много страдао. Доласком у ове крајеве власт Аустоугарске империје, ствари су се из темеља промјениле. Да би се показала добронамјерном и благонаклоном према Србима и другим хришћанима у Босни и Херцеговини, нова власт дозволи градњу храмова, обнављање светиња. Друга обнова манастира Глоговца, односно његова доградња, деси се између 1890. и 1892.године, тада је подигнут данашњи звоник. Осим тога, око манастира се поче формирати омање насеље, које ће потом постати управним центром читаве Јањске висоравни. Подигнута је школа, жандармерија, трговине, гостионице, млинови, занатске радионице и други објекти који су служили за становање. Напредовање насеља Глоговца око истоименог манастира била је још евидентније након Првог свјетског рата до 1941.године.

Распадом Краљевине Југославије и стварањем НДХ, ситуација се из основе измијенила. Нова усташка власт запалила је насеље Глоговац.

мапа НДХ

Сам манастир Глоговац запаљен је 14. Октобра 1942. (на Празник Покрова Пресвете Богородице). Након Другог свјетског рата нова комунистичка власт систематски је уништила остатке насеља Глоговац, а није дозволила обнављање манастира Глоговца све до 1960. Тек доласком младог и ревносног свештеника Мирослава Стрике на парохију глоговачку, те уз несебично залагање блаженопочившег владике бањалучког Василија (Костића), ствари су се почеле мјењати на боље. Доласком свештеника Мирослава Стрике развила се велика борба за слободу вјероисповјести и људска права за Србе јањске висоравни. Уз велику подршку, моралну и материјалну, јањских богомољаца, које је предводио Осто Медић из Стројица, свештеник Миросалв Стрика, иако још увијек у животној опасности, храбро се упустио у борбу са комунистичком влашћу, која је настојала по сваку цијену да наметне атеизам Србима Јањске висоравни. Резултат вишегодишње неравноправне борбе био је у томе да је комунистичка власт дозволила обнављање манастира Глоговца, односно само манастирске цркве.

манастир Глоговац данас

Дозвола није била резултат добре воље или промијене односа комунистичког режима према цркви. Напротив, режим се након тога окомио на народ, који се сврстао уз свештеника и цркву. Ускраћивањем екоомске помоћи и програма развоја Јањске висоравни режим је осудио Србе на расељавање. Процијеном политичких одлука комунистичког режима засигурно се може тврдити да је вршено систематско расељавање Срба из Јања.

Завршетак радова на обнови цркве манастира Глоговца и освећење обновњеног храма десило се у јесен 1966.године. Освећење су обавили епископи, жички Г.Василије (Костић) –(претходно бањалучки владика) и бањалучки Г. Андреј (Фрушчић). Кум обновљеног храма био је богомољац Осто Медић из Стројица.

Године 1991 улога манастира Глоговца као великог духовног центра је активирана. Наиме, претходне 1990.године, одлуком Светог архијерејског сабора овак манастир је ушао у састав новокреиране епархије бихаћко-петровачке, епископ далматински Г. Николај (Мрђа), благословио је обнављање „ Јањског сабора“, који је такођеод комунистичког режима укинут и забрањиван годинаман. На првом обновитељском сабору 1991. године Манастир су благословили својим доласком и служењем Свете архијерејске литургије: Његова Светост Патријарх српски Г. Павле (Стојчевић), те епископи: будимски Данило (Крстић), далматински Г. Николај (Мрђа), горњокарловачки Г. Никанор (Богуновић) и источноамерички Г. Митрофан (Кодић), иначе родом из села Љуше, надомак манастира Глоговца.

Његова Светост Патријарх Павле

На светој архијерејскол Литургији Патријарх је произвео у чин архимандрита (глоговачког) новоизабраног Епископа бихаћко-петровалког Г. Хризостома (Јевића), који је преузимањем дужности епархијског архијереја преузео бригу о манастиру Глоговцу. Била је ово прва посјета једног патријарха Јању. Патријарх спрски Г. Павле поново је у више наврата, посјетио манастир Глоговац.

Од 1991. године редовно се у Недељу свих светих одржава Јањски сабор, који је постао највећи вјерски сабор овог дијела републике Српске. У току 2000. Године израђен је пројекат рестаурације и доградње манастиа Глоговца. Пројекат је по благослову епископа Хризостома израдио проф. Др. Љубиша Фолић из Београда. Приликом скидања слоја бетона са патосне подлоге пронађен је патос од камених плоча и „богородично коло“ из 1868/69 године. Изглед манастирског храма је обогаћен доградњом куполе, која до тада никада није постојала, тако да нови изглед обновљеног храма употпуњује живописну слику овог Јањског бисера. У потпуности обновњени и реконструисани храм манастира Глоговца, освештан је 2005. године. Манастирски конак је реконструисан, надограђен и стављен у функцију.

http://manastirglogo.../blog-page.html

[Guest]

Software buy - australia МАНАСТИР ГЛОГОВАЦ – ОСВЕЋЕНИ ТЕМЕЉИ НОВОГ КОНАКА понедељак, 15 октобар 2012 12:46

Манастир Глоговац у Јању полагано али сигурно, Богу хвала, обнавља се духовно и материјално. Као што је и најављено приликом овогодишњег Јањског сабора почела је изградња новог манастирског конака. Пројекат новог манастирског конака израђен је у Новом Саду од архитеката Покрајинског завода за заштиту споменика културе. Освећење нових темеља обављено је у Суботу, 13. октобра 2012. године, а након освећења спомен капеле у Подобзиру. Темеље је осветио преосвећени владика Хризостом, а саслуживали су му протојереји Чедомир Арамбашић, парох стројички и Радослав Станковић, парох бабићки, те јереји Никола Аркула, парох крњеушко-вођенички и новорукоположени свештеник Милош Црепуља и ђакон Ђорђе Стојисављевић, из епархије бачке. Кум нових темеља би господин Марјанац Милан из Новог сада, односно из Стројица,

који заједно са Удружењем јањана из Новог сада и Војводине, а уз благослов преосвећеног владике Хризостома, подржава и прати овај историјски пројекат. У бесједи приликом освећења темеља и полагања односне повеље о томе преосвећени владика је управо истакао ову историјску димензију свега овога што се данас дешава.

''..... кад год сам дошао у манастир Глоговац молио сам се и молим Богу и светом Георгију да Бог молитвама овог божијег угодника благосиља ову светињу, да је штити и надограђујем, прије свега духовно, али и материјално...... .....

Добро се сјећам како је то било и како је то изгледало кад смо овај манастир преузео као архимандрит глоговачи 1991.године. Данас, а посебно поводом овог освећења темеља новог конака могу рећи: хвала ти Господе што си погледао на моју маленкост и услишио моје скромно мољење. ......

Посебно хвала оцу Теофилу, намјеснику овог манастира који се од свег срца труди да добро свједочи Господа пред људима и да људи видећи његову вјеру, побожност, монашки подвиг славе Оца нашега Који је на небесима. ...

Хвала драгом куму господину Милану (Марјанац) који прати овај пројекат, који све ово чини из љубави према свом завичају, свом Јању на којег се поноси. .......

Хвала и извођачу радова г. Жељку Мандићу за сву посвећеност овом послу. Нека Бог све вас благослови!....''

Богољуб-Р.

[Guest]

[Guest]

[Биљана]

Njihova facebook stranica! Odlične stvari objavljuju!

http://www.facebook.com/manastir.glogovac?fref=ts

[Биљана]

http://manastirglogovac.blogspot.com/

[мирођија]

Njihova facebook stranica! Odlične stvari objavljuju!

http://www.facebook....logovac?fref=ts

Да, често посећујем њихову страницу. .smesko.