Света литургија пређеосвећених дарова Византијског литургијског типа

[Guest]

Проф. Др Јован М. Фундулис

ЛИТУРГИЈА ПРЕЂЕОСВЕЋЕНИХ ДАРОВА ВИЗАНТИЈСКОГ ЛИТУРГИЈСКОГ ТИПА

Света литургија пређеосвећених дарова, по правилу, врши се увече током Велике Четрдесетнице, сем суботе и недеље, и у прва три дана Велике Недеље, после потпуног целодневног поста. Ο њеном свакодневном вршењу сведочи 52. канон Петошестог сабора и древни типици. Типик Лавре светог Саве Освећеног предвиђа њено вршење само средом и петком и у прва три дана Велике Недеље, па се зато и у Триоду самогласни стиховњих стихира налазе на почетку стихира. Ванредно њено служење се предвиђа у дане Велике Четрдесетнице када се догоди спомен неког светог. Некада се служила и у среду и петак сиропусне недеље и на Велики Петак, али се данас више не служи. Приликом њеног служења четвртком, као што су вежбе из Литургике, самогласан и мученичан стиховњих стихира вечерње поју се као прве стихире на „Господе, завапих". Што се тиче њеног служења увече, најновији обичај (њено служење ујутру) потпуно је потиснуо исправни древни поредак. Од времена турског ропства постепено је превладало да се служи ујутру, са свим осталим монашким богослужењима (полуноћница, јутрења, први, трећи, шести и девети час, изобразитељна). И даље је спојена са вечерњом, као што то одвајкада предвиђа литургијски чин, али само формално. Разлог њеног премештања на јутарње сате не треба толико тражити у олакшању приступања светом причешћу, будући да су се хрићани у време када се то догодило иначе причешћивали само на велике празнике. Пре би требало да се доведе у везу са постом. Један зилот, савременик овог премештања литургије (XVII век) са вечерњих сати на јутарње, укорава хришћане свог доба зато што су муслимани били доследнији од њих у држању поста, пошто нису ништа јели цео дан, него само увече, док хришћани не само да нису постили у дане поста, него су исмевали Бога, вршећи вечерњу ујутру да би формално имали чисту савест. У побожним заједницама тога доба било је незамисливо кршење поста пре вечерње, те је зато као олакшавајуће решење смишљено да се вечерња премести на јутарње сате. У наставку је следила литургија пређеосвећених дарова. Заслужују похвалу покушаји који се чине у последње време да се време њеног служења врати на вечерње часове, као што је некада било, јер би на тај начин задобио смисао целодневни пост. У данашњим околностима ово је могуће само средом, будући да се петком увече служи акатист који је веома популаран у народу. Служење акатиста пре литургије пређеосвећених дарова је литургијски неприхватљиво, а после ње није уобичајено. Сем тога, служење акатиста у наставку литургије сувише би одужило богослужење, што би било на штету и акатиста и литургије.

На вежбама из Литургике пређеосвећена литургија се служи четвртком ујутру, у време у које је предвиђен семинар, и то двапут током Велике Четрдесетнице. Изузетно се служи увече, обично у среду последње недеље Поста. Због дужине овог богослужења треба да почне најкасније до 8:15, што значи да девети час са изобразитељном треба да почне у 8:00.

У 8. свесци „Литургичких текстова", из кога се и служи, уметнути су илустративно и покретни елементи (тропари, паримије, прокимени) четвртка прве недеље Велике Четрдесетнице. Штампани су ситнијим словима да би се лако уочили. Замењују се одговарајућим тропарима, паримијама, и тд., дана у који се врши, онако како то предвиђа Типик. 103. псалам, три антифона „Ка Господу", Књига Постања и Приче Соломонове, као и псалми 33. и 144. на крају, читају различити студенти да би им се дала прилика за активније учешће и вежбање. Свештеник и ђакон узимају време и облаче се у одежде пурпурне боје на деветом часу. Свештеник кади на блаженствима. Преношење часних дарова на проскомидију бива на првом антифону катизме. Молитва входа се говори у средини храма тихим тоном. Химна „Светлости тиха" се не поје, него се чита. Светла у храму се пале на „Светлост Христова просвећује све", не раније. Проповед бива после „Нека се уздигне", а пре сугубе јектеније. Јектеније и молитва за оне „који се спремају за свето просвећење" се говори тек од среде четврте недеље Поста. Антиминс се шири на јектенији прве молитве верних. Што се тиче осталог, служење ове литургије следи уобичајени чин, који се држи на парохијама и у манастирима и који је штампан у 8. свесци „Литургичких текстова".

Литургија пређеосвећених дарова је богослужење које има изузетно проучену структуру, која спаја вечерњу службу са поуком и светим причешћем унутар покајног карактера Велике Четрдесетнице. Она пружа дивну прилику за поучавање кроз тумачење перикопа Старог завета и представља један практичан позив за чешће учествовање у светом причешћу, што и јесте циљ њеног служења. Њено врешење ујутру наноси јој штету, зато што није могуће да у њој учествују они који су запослени. Из тог разлога покушај да се служење литургије пређеосвећених дарова врати на природно и предањско време њеног служења, односно да се служи средом увече, представља веома важан корак у правцу њеног искориштавања на прави начин. Потребно је само да се правилно схвата и предаје њена порука, а то је да се учествује у пречистим тајнама после упражњавања целодневног поста. Иначе, хришћани нека се причешћују суботом и недељом на литургији која се служи ујутро.

извор фотографије